Otvaranjem poglavlja 29 o pristupanju Srbije EU, po kojem će Srbija morati da momentalno ukine Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i RF i ukine sve carinske kvote za uvoz robe iz EU, ministri Joksimović i Ljajić još jednom su potvrdili da ih ne interesuje interes Srbije i njenih građana, pa ni interes zemalja članica EU.
U trenutku kada SAD uvode dodatne sankcije Rusiji, a Rusija prvi put uvodi deo ozbiljnijih kontra mera prema SAD, najveću štetu imaće zemlje članice Evropske unije. Uznemirenost visokih zvaničnika EU zbog dodatnih sankcija Rusiji govori da će uskoro u unutrašnjem funkcionisanju evropske naddržave morati da se nešto pod hitno menja.
Jedino Vlada Srbije i njeni ministri se autistično žure u otvaranje poglavlja za pristupanje Srbije EU, iako je upitno kakva forma EU će postojati u dogledno vreme i kakav je interes Srbije da bezuslovno ispunjava naloge iz Brisela.
Slepa poslušnost MMF-u i Svetskoj banci, unutrašnji dijalog o Kosovu i Metohiji sa ciljem da vlast dobije saglasnost šire zajednice o predaji Kosmeta u ruke terorista u Prištini, otvaranje poglavlja u pregovorima sa EU, učešće Vojske Srbije u NATO vežbama na granici sa Rusijom, očigledni su primeri da je vlast u Srbiji pod totalnim nadzorom i upravljačkom palicom zapadnih centara moći.
Nije potrebno dodatno naglašavati da se interesi Zapada ne poklapaju sa interesima Srbije. Nastavak politike da EU nema alternativu naneće nemerljivu štetu Srbiji i njenim građanima. Zato je potrebno što pre prekinuti pregovore o pristupanju EU, poništiti po Srbiju nepovoljan SSP i postaviti Srbiju u novu i bolju spoljno-političku poziciju koja će podrazumevati saradnju sa zemljama Evrope u interesu Srbije i njenih građana.
Zar je iko u Srbiji od Siniše Malog očekivao da će da stane u zaštitu radnika, a ne zaštitu profita? Jasno je da su prodaja strateških resursa, ispumpavanje para iz subvencija i državnih preduzeća i opštepoznata nestručnost jedini rezultat naprednjaka u celoj Srbiji, pa i u Er-Srbiji.
Najnovije vesti o masovnom odlasku i otpuštanju radnika iz Er-Srbije nas nije iznenadila. Samo je bilo pitanje kad će i ova naprednjačka kula od karta da se sruši. A samo sa koliko je Vučić žara obmanjivao javnost o Er-Srbiji i Etihadu, o letovima za Njujork… Jasno je svima bilo da je i Er-Srbija gubitaš, kao što je bio i JAT.
Siniša Mali, gradonačelnik Beograda i predsednik nadzornog odbora kompanije, iako je Er-Srbija u većinskom vlasništvu države, stavlja se na stranu profita, a ne zaštite radnika. Razlog tome je što su i Mali i njegove stranačke kolege svoj posao odradili, pare su ispumpane, a gubitak će morati da podnesu radnici. Ovakve (anti)državnike kao naprednjake Srbija nikad nije imala.
Dveri već duže vremena ukazuju da su nedomaćinsko poslovanje, bahato upravljanje državnim resursima i nezaustavljivo stranačko zapošljavanje glavni uzrok propadanja strateških državnih preduzeća, koja bi po svojoj poziciji bi trebalo da budu i profitabilna i korisna po državu, a usluga vrhunska, dok bi radnici trebalo da budu primer profesionalizma i zadovoljstva i svojim radom i ličnim primanjima.
Sa ovom garniturom političara na vlasti i pod ekonomsko-finansijskim diktatom MMF-a i Svetske banke Srbija može samo da očekuje dalju propast.
Prethodnih dana je opštinska vlast u Prijepolju odlučila da dodeli novopazarskoj televiziji „Sandžak“ i pribojskoj televiziji „Priboj“ po 1.925.000 dinara iz budžeta opštine Prijepolje, što znači, da su ove dve medijske kuće, koje inače nisu iz Prijepolja, dobile od građana Prijepolja, skoro 4 miliona dinara.
Dveri nemaju ništa protiv medija pa ni protiv ova dva, kada profesionalno obavljaju svoj posao. Problem nastaje kad se mediji otvoreno stavljaju u službu vladajućih struktura, a pritom su još i debelo plaćeni narodnim parama.
Upitno je po čemu se istakla TV „Sandžak“ i čime je zadužila Prijepoljce, kada se ista televizija ne emituje na teritoriji opštine Prijepolje, osim po tome što, gotovo svakodnevno, emituje rijaliti intervjue dveju političkih „zvezda“, Milana Gačevića i Samira Tandira, od kojih je prva, po svemu sudeći, na zalasku svoje političke karijere, a druga, za skidanje ahmedije, tek očekuje satisfakciju kroz politički uspon?
Postavlja se i pitanje da li su u ovu sumu uključena obavezna i besplatna gostovanja funkcionera iz vladajuće garniture i da li novcem građana Prijepolja, vlast plaća ličnu promociju?
Ovo je još jedna u nizu podvala građanima i zloupotreba njihovog novca koji treba da se koristi za njihove potrebe a ne za ostvarivanje interesa, kao bajagi privatnih, a u stvari, režimskih medija.
Dveri ukazuju na činjenicu da su, u ovom slučaju, primenjeni, u najmanju ruku, tendencioznost i dvostruki aršini pri odlučivanju o raspodeli finansijskih sredstava namenjenih medijima.
Žalosno je što danas, pojedini mediji predstavljaju PI-AR službe vladajućih političkih partija; u ovom slučaju organa lokalne vlasti u Prijepolju. Na dobrom smo putu da naše društvo zaboravi kako izgleda nezavisno novinarstvo.
Neće nas začuditi i ako u narednom periodu po nečijem nalogu novac za potrebe lokalnih medija bude na volšeban način dodeljen TV „Pink“ i dnevnim listovima „Informer“ i „Srpski telegraf“ !?
Beograd – Lider Dveri Boško Obradović ponovio je da su beogradski izbori prilika da opozicija ispravi grešku sa prethodnih izbora i postigne dogovor.
„Naš stav je jasan. Dveri su od početka političkog delovanja već nekoliko puta do sada dokazale spremnost da budu stožer za odbranu osnovnih demokratskih vrednosti: borbe za fer i poštene izbore i slobodu medija“, rekao je Obradović agenciji Beta.
On je dodao da je njegov predlog opozicionim liderima, sa kojima je u kontaktu i sa kojima je više puta razgovarao, ostao nepromenjen. „Moramo se dogovoriti o načinu za postizanje fer i poštenih izbora, ravnopravnog medijskog tretmana tokom kampanje i načina da odbranimo svaki glas građana od izborne krađe i neregularnosti koje priprema vladajući režim“, rekao je Obradović
On je rekao da ukoliko to nije moguće, uvek postoji mogućnost da se bojkotuju beogradski izbori. „Pa neka Vučić razmišlja koliko je moćan i kako da vlada gradom kad izlaznost ne bude veća od 20 odsto“, naveo je Obradović.
Prema njegovim rečima, sve u vezi sa odlukama o načinu izlaska na izbore, o eventualnim predizbornim koalicijama i o programskim usaglašavanjima, biće predmet razmatranja i odluka stranačkih organa Dveri kada za to dođe vreme.
On je naveo da je tako bilo i 2012. godine kada je ta stranka protestvovala protiv izborne krađe. „Kad nismo podržali Tomislava Nikolića u drugom krugu izbora za predsednika države, kada smo branili svaki glas sa vanrednih parlamentarnih izbora 2016, a okupili smo i četiri opoziciona predsednička kandidata u poslaničkom klubu Dveri pred poslednje predsedničke izbore“, dodao je Obradović.
Prema njegovim rečima, „interesantno je kako se svi mediji u Srbiji bave dogovorima opozicije za predstojeće beogradske izbore, a niko se ne bavi dogovorima pozicije“. On je ocenio da se u javnosti stiče utisak da postoje nepremostive podele i nemogućnost dogovora među opozicionim strankama, jer to najviše odgovara SNS-u.
„Evo, voleo bih da me mediji u Srbiji razuvere, pa da narednih dana pišu i prave priloge o dogovorima SNS-a i SPS-a, o spekulacijama da li će Šapić sa opozicijom ili sa SNS-om, da li je Goran Vesić kandidat za gradonačelnika vladajuće stranke“, kazao je Obradović.
Da funkcioniše pravna država, LSV i LDP bi odavno u Srbiji bile zabranjene kao stranke koje se otvoreno zalažu za separatizam u Vojvodini, Raškoj oblasti i za priznanje terorističko-kriminalne države Kosovo.
Ovako, u Srbiji pod kolonijalnom upravom, oni su korisna i lažna opozicija, koja zajedno sa trenutnom vlašću radi za interese Zapada i NATO pakta, dok Dveri i njen predsednik Boško Obradović su ”duhovi 90-tih” kad ukazuju na istorijske činjenice i vekovne težnje srpskog naroda: da ima jedinstvenu državu na području Balkana. Pitamo: zar i to nije legitiman politički stav?
Takav stav ne znači da Dveri i Boško Obradović potežu mač, niti prizivaju rat. Naprotiv! Kao osvedočeni borci za demokratiju i demokratske vrednosti u srpskom društvu, smatramo da svaki narod, pa i narod u Crnoj Gori ima pravo da odluči u kojoj državi želi da živi i kako ta država treba da se zove. Na žalost, referendum o nezavisnosti iz 2006. bio je pokraden u interesu osamostaljivanja Crne Gore. Posledica toga je da danas u Crnoj Gori niko nije ni pitao građane na referendumu da li žele CG u NATO ili ne.
To što je današnji režim Mila Đukanovića u Crnoj Gori mutacija AVNOJevsko-ustaške ideologije potiranja sopstvenog identiteta i pisma i stvaranja novog na mržnji sopstvenog, pod patronatom NATO-a i multinacionalnog kapitala, tema je za sebe. To svakako ne isključuje da je ne samo Boka, „nevjesta Jadrana“ iz pesme srpskog pesnika Alekse Šantića, nego i cela Crna Gora deo teritorije Balkana na kojoj živi narod koji se vekovima izjašnjava kao srpski, piše ćirilicom i većinom je pravoslavne veroispovesti.
Za razliku od odnarođenih i svakog licemerja punih „Ligaša“, Dveri nemaju problem ni sa svojim političkim stavovima, niti sa saopštavanjem istine.
Gradska skupština Kikinde, bez javne rasprave, donela je na prečac odluku, kojom se podržava ideja Ministarstva poljoprivrede da se nemačkoj kompaniji „Tenis“ na zakup od 30 godina po bagatelnoj ceni dodeli najkvalitetnije zemljište u opštini.
U ovoj opštini će biti izgrađena jedna od 20 planiranih farmi u Srbiji, koja će se baviti uglavnom svinjogojstvom.
Domaći poljoprivredni proizvođači ostaće uskraćeni za 2,5 hiljada hektara banatskih oranica.
Završna faza biće monopolska pozicija u mnogim poljoprivrednim oblastima, naročito u Vojvodini, što svemu daje zanimljivu geopolitičku notu, u kojoj će srpski faktor vremenom biti sve ekonomski slabiji, što može imati i druge političke posledice.
Srpski pokret Dveri je već skoro dve godine govorio o scenariju dolaska nemačke kompanije na prostor severa Banata i dosledno smo se zalagali da se o tome otvori javna rasprava. Ambicije su porasle, pa tako ovih dana i Zrenjanin i još nekoliko gradova spremaju dobrodošlicu nemačkom biznisu.
Naš stav je da domaće stanovništvo neće imati boljitka od dolaska ove kompanije u naše krajeve, te da će za par godina, možda i ranije, svima biti jasno da su domaći proizvođači u podređenom položaju.
Vlast ovu odluku brani, dok su poljoprivrednici nezadovoljni i u strahu čekaju razvoj ove situacije.
Građani Vojvodine treba da znaju da su za ovu odluku glasali predstavnici SVM-a, SNS-a i SPS-a.
Srpski pokret Dveri je još od 2013. godine pokrenuo kampanju protiv prodaje zemlje strancima i pokazao brigu o poljoprivredi.
Od trenutka dolaska na vlast Dveri će prekinuti politiku davanja povlastica stranom ekonomskom interesu, a u povlašćeni položaj staviti domaćeg privrednika i poljoprivrednika.
Stav Srpskog pokreta Dveri o Kosmetu kao neotudjivom delu Srbije i neustavnim briselskim sporazumima je poznat srpskoj javnosti. Kosmetsko pitanje je oduvek predstavljalo životni i politički ispit svih generacija srpskih vladara i političara. Većina njih je upravo na ovom ispitu i pala.
Povodom iznenadnog poziva Aleksandra Vučića na unutrašnji dijalog o Kosovu i Metohiji, Srpski pokret Dveri ističe da ostaje pri svom temeljnom stavu o Kosmetu kao neotudjivom delu Srbije, bez izuzetaka.
Za nas je kosmetsko pitanje vrhunsko pitanje države i predstavlja suštinu državnog programa Dveri, a Kosovski zavet sa druge strane predstavlja osnovu političke ideologije Dveri. Zato je Kosmet za nas osnovni standard državne politike.
U tom smislu u potpunosti podržavamo stav SPC i Njegove Svetosti Patrijarha srpskog G.Irineja, da „naši državnici ne smeju nikada da daju svoju saglasnost na otuđenje KiM, jer ono što se silom uzme, to se i vrati, ono što se pokloni nekome, to je za svagda izgubljeno, a to Srbi i Srbija ne smeju dozvoliti“.
U ovom jasnom stavu SPC ogleda se suština državotvorne i nacionalne politike sa kojim je Srpski pokret Dveri u potpunom saglasju.
Zabrinjava nas žurba u vezi sa pokretanjem unutrašnjeg dijaloga i rešavanjem ovog pitanja, jer je poznato da šiptarski nelegalni organi u Prištini, njihovi zapadni lobisti i NATO, užurbano pripremaju uslove za približavanje naše okupirane teritorije NATO -u. Kome se to žuri?
Delegacija Srpskog pokreta Dveri predvođena narodnim poslanikom Zoranom Radojičićem, prisustvovala je danas u Radovanjskom Lugu obeležavanju 200 godina od smrti vožda Karađorđa.
U selu Radovanju, nadomak Velike Plane, u mestu gde je ubijen vođa Prvog srpskog ustanka, održan je pomen povodom dva veka od smrti jedne od najvažnijih srpskih istorijskih ličnosti.
Delegaciju Srpskog pokreta Dveri koja je prisustvovala pomenu, predvodio je narodni poslanik, Zoran Radojičić.
Posle Svete liturgije u crkvi u Radovanju, služen je parastos voždu Karađorđu na mestu gde je bio sahranjen pre nego što je prenesen na večni počinak u crkvi na Oplencu.
Nakon parastosa, delegacija Dveri obišla je muzej posvećen Prvom srpskom ustanku i njegovom vođi koji se nalazi u okviru crkvenog doma u Radovanjskom Lugu.
Đorđe Petrović, vođa Prvog srpskog ustanka bio je i ostao jedan od najcenjenijih ličnosti čitave naše istorije. Sa Karađorđem na čelu,ustanak 1804. godine probudio je viševekovnu težnju srpskog naroda za slobodom. Da nije bilo Karađorđevog ustanka, ne bi bilo ni Drugog srpskog ustanka i kasnije konačne nezavisnosti od Otomanskog carstva.
Put do slobode bio je trnovit, težak i stradalan čemu svedoči i žrtva Đorđa Petrovića.
Karađorđeva pravdoljubivost, hrabrost, disciplina i želja za slobodom srpskog naroda predstavljaju vrednosti koje moraju da budu putokaz za današnje i buduće generacije Srba.
Radovanjski Lug, nadomak Velike Plane, mesto stradanja vožda Karađorđa, opominje sve sadašnje i buduće političke prvake da svoje nesuglasice rešavaju na način koji neće proizvesti ljudske žrtve.
Podele su skupo koštale srpski narod, a krajnje je vreme da se iz takvih iskustava koja nažalost postoje u našoj istoriji izvuku pouke, kako se više nikada ne bi ponovila u budućnosti.
Neka je večna slava i hvala velikom srpskom voždu Đorđu Petroviću Karađorđu.
Već godinama unazad Zvezdara važi za jednu od opština sa najvećim brojem objekata koji se zidaju nelegalno i uz nepoštovanje zakonskih i pravnih normi. Od juna 2016. godine kada je vlast na Zvezdari preuzela SNS problem divlje gradnje postaje još izraženiji i prisutniji.
U prilog tome govori i izveštaj o radu Uprave gradske opštine Zvezdara za 2016. godinu u kome je naveden podatak odeljenja za inspekcijske poslove da je broj predmeta bespravne gradnje u toj godini iznosio 629, što je povećanje od 20% u odnosu na 2015. godinu.
Poslednjih meseci pažnju građana Zvezdare privukao je slučaj nadogradnje u Ustaničkoj ulici 214-222. I pored višemesečnih protesta stanara zbog pravnog i fizičkog nasilja, kao i zbog ugrožavanja njihove bezbednosti i zdravlja koje investitor i izvođač radova vrše nad njima, o kojima su izveštavali i pojedini mediji, predstavnici poluga vlasti ostali su nemi.
Ni predlog odbornika Dveri u Skupštini opštine Zvezdara da se u dnevni red 7. sednice uvrsti razmatranje situacije u Ustaničkoj ulici nije dao rezultat jer je vrh opštinske vlasti odbio da o toj temi razgovara. Drugi slučaj koji je privukao pažnju javnosti i građana Zvezdare je gradnja višespratnice u Kladovskoj ulici broj 17, takođe bez neophodne dokumentacije i uz nepoštovanje zakona.
U oba ova slučaja opština nije reagovala pravovremeno i na adekvatan način i stala u zaštitu svojih sugrađana, već naprotiv. Tek kada se na 8. sednici SO pojavio veći broj stanara Ustaničke 214-222 odlučnih u nameri da ne napuste skupštinsku salu dok opštinska vlast ne pokaže barem malo razumevanja za njihov problem, došlo je do pomaka.
Nakon pauze koju je odredio predsednik skupštine Aleksandar Eror, predsednik opštine Miloš Ignjatović obratio se odbornicima i stanarima Ustaničke rekavši da će biti formirana radna grupa čiji će zadatak biti da sagleda i ispita sve okolnosti oko nadogradnje na navedenoj lokaciji.
Ubrzo nakon obećanja održan je prvi, i za sada jedini, sastanak radne grupe koji je protekao u poprilično napetoj i žučnoj polemici između predstavnika stanara i opštinskog rukovodstva. Utisak predstavnika Dveri u toj radnoj grupi je da ne postoji politička volja i odlučnost predsednika opštine i ljudi iz njegovog okruženja da stanu u odbranu stanara od pravnog i fizičkog nasilja kome su mesecima izloženi.
Takvo nedomaćinsko i neodgovorno ponašanje osoba iz vrha opštinske vlasti šalje jasnu poruku građanima Zvezdare da će i u narednom periodu biti prepušteni sami sebi sve dok je na vlasti koalicija SNS-SPS-GG Mirijevo.
Ključni problem zašto se smenjuje profesor Lipkovski, predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta, i pored njegove kritike na stvaranje bosanskog jezika i to što ne postoji saradnja države i saveta, jeste zapravo kritika saveta na Zakon o obrazovanju i predlozi izmena koje praktično delegira celokupan savet – rekao je Srđan Nogo danas na sednici skupštinskog Odbora za obrazovanje.
„Moram da priznam da malo zavidim profesoru Lipkovskom danas, jer zahtev za njegovu smenu iznose predstavnici vladajuće većine, kao što je gospodin Orlić. Međutim, radi javnosti i radi onoga što je izrečeno na sednici, tj. konstatacija da profesor Lipkovski nikad nije trebao da bude na mestu predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta, moram da objasnim zašto Dveri podržavaju profesora Lipkovskog i zašto vlast želi da ga smeni.
Profesor Lipkovski je vrhunski obrazovan stručnjak koji je bio dekan Matematičkog fakulteta i prorektor Univerziteta u Beogradu. Školovao se u Pragu i Moskvi, osnovno i srednje obrazovanje stekao je u Beogradu, dok se za postdoktorske studije usavršavao u Nemačkoj i Rusiji. Saradnik je Matematičkog instituta SANU i predsednik je Društva matematičara Srbije. Iz ove biografije se vidi da se radi o jednom besprekornom stručnjaku. Posebno je važno istaći da je matematika oblast u kojoj Srbija svakako ima i uspeha i reputaciju“ – rekao je Srđan Nogo.
On je dodao da je zato logično da se postavi pitanje, zašto smeta profesor Lipkovski.
„Verovatno zato što ne želi da prećuti ovo što se dešava u našem obrazovanju, koje se sistemski urušava od 2001.
Svaka nova vlast donosi nove reforme, koje su na žalost do sada bile na štetu kvaliteta obrazovanja. Nacionalni prosvetni savet ima dugu tradiciju. Zadatak saveta upravo jeste da pokuša da zaustavi negativne trendove da svaka vlada u sistemu obrazovanja radi šta hoće, što naravno smeta onima koji žele da unište našu prosvetu i obrazovanje“ – istakao je narodni polslanik Dveri, Nogo.
Srđan Nogo je još rekao da se fakultetske diplome štancuju na veoma sumnjiv način i upitao koliko samo narodnih poslanika i javnih funkcionera ima takvu diplomu?
„Nacionalni prosvetni savet smeta, jer ima integritet, kao i predsednik Lipkovski.
Ključni problem zašto se smenjuje profesor Lipkovski, i pored kritike na stvaranje bosanskog jezika i to što ne postoji saradnja države i saveta, jeste zapravo kritika saveta na Zakon o obrazovanju i predlozi izmena koje praktično delegira celokupan savet.
Profesora Lipkovskog podržalo je 25 lica Nacionalnog prosvetnog saveta, koji su ujedno i predstavnici najvažnijih prosvetno-naučnih institucija koje ova zemlja ima, a vi ga smenjujete“ – zaključio je Nogo i dodao da obrazovanje nije dnevno politička stvar i trebalo bi da možemo da izdignemo prosvetu i obrazovanje iznad dnevne politike.
Aleksandar Vučić je u svom autorskom tekstu za „Blic“, koji po meni nije autorski tekst, već tekst koji su za njega autori njegove političke karijere pripremili još 2008. godine, rekao da je ključna stvar koja nas sve vreme stopira je pitanje Kosova i Metohije i zatražio predloge i od opozicije. Nudim mu rešenje: prekid svih pregovora sa EU i poništenje Briselskih sporazuma.
Već u prvih nekoliko nedelja mandata novi predsednik Vlade i nova premijerka Brnabić potvrdili su stav Dveri da su dovedeni na vlast da bi završili prljave poslove za zapadne centre moći, pre svega EU, NATO i MMF.
Vučićev poziv na dijalog oko KiM nije ništa drugo nego priprema javnosti za priznanje Kosova i izbacivanje KiM iz ustavne preambule. Dačićeva i Vučićeva vlast već je priznala nezavisno Kosovo, napravila granicu sa KiM i ukinula srpske državne institucije na KiM potpisujući antiustavni Briselski sporazum.
Sada je na red došlo javno međunarodno priznanje nezavisnog Kosova od strane naših vlasti i prihvatanje da lažna država dobije stolicu u UN.
Vučić sada pokušava da pripremi teren za to i da u sopstvenu izdaju Kosova uvuče i druge delove srpskog društva. Dveri će se tome snažno suprotstaviti jer se o predaji dela naše državne teritorije ne može voditi dijalog, a očito je da je dovršavanje procesa predaje Kosova i Metohije razlog zapadne podrške Vučiću da u Srbiji može da radi šta hoće: zatvara medije, krade na izborima i leži u kriminalu i korupciji.
Nemam problem ni da mu sve ovo kažem u lice, ali će o tome da li ćemo se odazvati pozivu predsednika odlučiti Predsedništvo Dveri kada taj poziv dobijemo. Javno izrečen stav već imamo i svakako ćemo ga ponoviti, ali ne želimo da učestvujemo u Vučićevim pozorišnim i medijskim predstavama. Mada osećam određeno zadovoljstvo da mu u lice ponovim ono zbog čega sam dobio više opomena i kazni na sednici Skupštine Srbije: da je izdao Kosovo i da će pred budućim generacijama biti obeležen kao – da citiram akademika Kostu Čavoškog, predsednika Političkog saveta Dveri – veleizdajnik.
Izdajnik je običan građanin koji izneveri svoju državu, dok kada to čine oni na vlasti oni su veleizdajnici. Nedopustivo je da je iz Krivičnog zakonika izbačeno krivično delo i kazna za izdaju i veleizdaju i moramo to vratiti u srpsko zakonodavstvo da bi se uveo red i znalo šta ne sme da se radi zarad dolaska na vlast ili opstanka na vlasti.
Darija Petrović je devojčica kojoj je konstatovano 55 dijagnoza. Njeno stanje je teško, a novac za lečenje u inostranstvu je neophodan. Njena porodica obratila se državi za pomoć, ali bezuspešno.
last je ponovo pokazala da ljudski život ne vredi ništa naspram ličnih interesa. Zato Savet za porodicu Srpskog pokreta Dveri, apeluje na sve ljude dobre volje da svojim novčanim prilozima pomognu ovoj hrabroj devojčici da se izbori za svoj život, a njeno pismo upućeno predsedniku Srbije i ministrima, prenosimo u celosti.
„Počeću sa običnom početnom frazom, sa „poštovani“, mada mnogi ne shvataju šta ta reč uopšte znači.Poštovani, predsedniče, premijerko, ministri, poslanici i svi zaposleni u ministarstvima, doktori koji ne dajete šansu za moje izlečenje želim da vam se javno obratim.
Pitate se, zašto javno? Zato što je milion puta zakucano na sva vaša vrata, koja su bila zatvorena, za sve molbe i očajne krike moje majke, koja je tražila samo jedno, da spase život svome detetu. Zabarikadirana sistemom, obilnom administracijom, pravilima, propisima koji ne važe za sve i još svašta nešto, što je vrednije od mog života. Života deteta. Života dece.Obraćam vam se lično, ja Darija Petrović. I pitam vas, svesna da neću dobiti odgovore na moja pitanja.
Zašto mi ne pružate šansu da živim, da budem koristan i ravnopravan član ovoga društva? Sa čime sam zaslužila sa svojih 16 godina da budem sistemski odbačena iz ovog društva? I to samo što sam obolela od neke bolesti. Bolesti koju mi vi ne dozvoljavate da se pronađe i možda izleči. Vašim pravilima, propisima, administracijom… I opet se ponavljam, koja važi samo za nas male neprimetne članove ove sistemske zajednice.
Zašto me otpisujete pre nego i što ste me upoznali i uverili se da i ja mogu da budem korisni član zajednice? Zašto mi ne pružate šansu?
Ako već nećete da mi ispunite želju, da živim, bar mi dajte šansu da se lečim, da pokušam, da se borim….Pokažite mi da je moj život vredniji od bilo koje administracije, propisa, sistema… Dajte mi šansu.
Znam da znate, jer vi sve znate, da 20. avgusta, treba da idem na kliniku u inostranstvo, da idem da potražim moju izgubljenu šansu za izlečenjem, koju mi vi niste pružili.
Isto tako, znate da idem kao očajni prosjak, za kojeg su roditelji poslednjim vapajem „prosili“, iznoseći sve moje dijagnoze i sve u vezi mene u javnost, samo da bi spasli moj život. Da, prosili i prose za moj život, ali su prvo kucali na sva vaša vrata, koja ste vi sistematski zatvorili ne razmišljajući i ne prepoznajući očaj roditelja koji moli da se spase život njihovog deteta.
Znam da znate, ali ne znate, a i ne interesuje vas, 20. avgusta neću moći otići na kliniku, jer nismo uspeli. Uz svu podršku naroda koji se trudio, mi nismo uspeli. nismo uspeli da „isprosimo“ cenu moga života. Da nismo uspeli. Zato želim lično da vas obavestim, a znam i da vas ne interesuje – nismo uspeli.
Želim i da vam se zahvalim što ste moje roditelje pretvorili u očajne „prosjake“, koji još očajnije puštaju krike vapaja, da spasu jedinu i najveću imovinu koja im je ostala. Moj život.
Što ste nam svima, pa i meni, sistemski zatvorili sva vrata. Da Vam se zahvalim, što ste moj život odbacili kao pocepanu krpu. Što ste mi dodelili vreme čekanja, a koji nije moj saveznik, kao i vi. Posebno da Vam se zahvalim što mi niste pružili šansu i što ste pokazali koliko vredi za vas moj život. Život jednog šesnaestogodišnjeg deteta.
Zahvaljujem se i na vašem neprepoznavanju prioriteta, jer za mene je svaki život prioritet. Svako zdravo i školovano društvo prioritet, svaki gest humanosti i dobrote PRIORITET, svaka dobra ljudska osobina prioritet, koju ste vi očigledno izgubili na vašem putu lažnog uspeha. Opet se ponavljam, javno vam se obraćam, jer ste sistemski zatvorili sva vrata za nas obične smrtnike koji nemaju, mame, tate, ujne, kume u vašem svetu lažnog uspeha i nedodirljivosti. U svetu gde je najmanje vredan ljudski život.
S poštovanjem,
Šesnaestogodišnja devojčica obolela od neprepoznatljive bolesti, sa previše dijagnoza, intelektualno sposobna, koja možda sutra neće biti sa vama, a kojoj niste dali šansu za život.“
