Posebno nam je muka od plašenja naroda ratom. Niko normalan ne želi rat, ali niko normalan se ne odriče od dela svoje državne teritorije. Mi smo u miru izgubili više stanovnika nego u ratu. Mi demografski i ekonomski nestajemo. Ali, o tome nema dijaloga. To Zapad ne interesuje. Sada je najvažnije naterati Srbe da se odreknu KiM. Bolje da se odreknemo Vučića.
Ove godine je Crna Gora ušla u NATO. Naredne godine će nova članica NATO postati i BJR Makedonija. Sledeća za ulazak u NATO je Srbija. Paralelno sa tim mora biti usklađena spoljna politika Srbije sa spoljnom politikom EU, što podrazumeva uvođenje sankcija Rusiji. Jedan od novih zahteva će biti i puštanje niz vodu Republike Srpske, odnosno pokušaj njenog gašenja i utapanja u veštački nametnutu BiH – uz pomoć vlasti u Beogradu. Ali, pre svega toga mora biti završeno sa Kosovom i Metohijom. To je trenutno glavni Vučićev zadatak dobijen sa Zapada. Zato mu se tako žuri sa unutrašnjim dijalogom.
Ali, Srbiji se ne žuri. Vreme konačno radi za nas. Mnogi u Evropi shvataju da je podrška nezavisnosti Kosova bila greška i da su stvorili monstruma čija je jedina ekonomija bavljenje trgovinom drogom, oružjem i ljudima. Širom Evrope rastu politički pokreti koji su za poništavanje priznanja nezavisnosti Kosova od strane njihovih država. Treba izdržati i sačekati to novo geopolitičko vreme. Vreme koje konačno radi za nas.
Nismo se predavali ni kada nas je NATO pakt bombardovao 1995. i 1999, i to u trenucima kada nismo imali niti jednog saveznika na našoj strani. Zašto bismo se predavali danas kada više nema bombardovanja i kada imamo saveznike među najmoćnijim silama sveta? Svet više nije unipolaran i EU, SAD i NATO ne mogu više da rade šta hoće kao u poslednjoj deceniji prošlog stoleća.
A svima onima koji bi da menjaju granice na Balkanu poručujemo da ne pristajemo na zapadnjačke duple standarde: kad se u Crnoj Gori organizuje lopovski referendum za izdvajanje iz zajedničke države sa Srbijom – onda je to u redu, a kada se pomene demokratski referendum za novo ujedinjenje Srbije i Crne Gore u jednu državu – onda je to mešanje u unutrašnja pitanja druge države. Kada se Šiptari na KiM bore za separatizam terorističkim putem – onda je to pravo na samoopredeljenje, a kada se Srbi u Hrvatskoj organizuju da se spasu od trećeg uzastopnog genocida u 20. veku – onda je to razlog da budu proterani sa svojih vekovnih ognjišta u „Olujiˮ, najvećem etničkom čišćenju u Evropi u drugoj polovini prošlog veka.
Posebno nam je muka od plašenja naroda ratom. Niko normalan ne želi rat, ali niko normalan se ne odriče od dela svoje državne teritorije. Mi smo u miru izgubili više stanovnika nego u ratu. Mi demografski i ekonomski nestajemo. Ali, o tome nema dijaloga. To Zapad ne interesuje. Sada je najvažnije naterati Srbe da se odreknu KiM. Bolje da se odreknemo Vučića.
Autor je predsednik Srpskog pokreta Dveri i narodni poslanik