Daleko je odjeknula vest da je Boško Obradović, narodni poslanik, gađao mišem narodnog poslanika, Aleksandra Martinovića.
Taj njegov potez mediji su gotovo jednoglasno nazvali skandalom. Ovako su nekako izgledale naslovne stranice naših novina:
SKANDAL – Boško Obradović gađao mišem Aleksandra Martinovića!
SKANDALOZNO – Boško Obradović napao Aleksandra Martinovića!
INCIDENT U SKUPŠTINI!!!
I da, čitava Srbija je videla kako je Boško Obradović postupio. Nije ni čudo. Istini za volju, nije uobičajeno da narodni poslanik tako reaguje. Ono što jeste čudno je činjenica da mediji, izgleda, nisu uspeli da vide i čuju šta je zaista skandalozno ovde.
Trebalo bi da smo u stanju da jasno napravimo razliku između ispravnog i pogrešnog. Trebalo bi da znamo kakve su pojave u društvu zabrinjavajuće. Trebalo bi da znamo šta je tačno skandal. A skandalozno je kada predsedavajući oduzme reč, mimo svojih ovlašćenja. Skandalozno je da predsedavajući ne mari za poslovnik i ono što u njemu piše, a na njega se poziva. Skandalozno je da čujemo predsedavajućeg koji preti poslaniku. Skandalozno je što smo svedoci urušavanja institucija na svim nivoima. Skandalozno je što se očekuje da svi ćute.
To sve nas treba da brine. To treba da bude na svim naslovnim stranicama. Zapitajmo se zašto nije.
Kompjuterski miš bačen u lice nekome ko ne mari za institucije, ne mari za pravdu, ne mari za prava drugih i zloupotrebljava mesto na kojem se nalazi (izvinite, zvanični mediji Srbije) nije skandal.
To je ljudska reakcija čoveka kojeg guše svaki put kad proba da kaže nešto protiv istinskih skandala. To je borba na kakvu je neko primoran. To je dokaz da Boško ne dozvoljava da se sve što je bitno u ovoj državi svede na farsu.
Ako protivnik ne poštuje ni zakon, ni red, ni pristojnost, zar nije on onda taj koji ukida ove vrednosti? I šta nam onda preostaje kao vid pobune?
To možda nije politički korektno, ali jeste ljudski, a mi smo uvek spremni da, kada moramo da biramo između političke korektnosti i ljudskosti, izaberemo ovo drugo.
Ženska snaga Dveri