Pitanja koja su ostala bez odgovora u vezi sa hapšenjem Marka Đurića.
Verujem da nema normalnog Srbina koji može da se raduje kada šiptarski teroristi, uz svesrdnu podršku međunarodnog okupatorskog faktora na Kosovu i Metohiji, terorišu, hapse i maltretiraju građane Srbije i visoke funkcionere Vlade Srbije. Tako nešto možemo samo da osudimo, ali i da se odgovorno zapitamo kako je došlo do ovakvog ponižavanja države Srbije, sa samo jednim ciljem – da se ovako nešto više nikada ne ponovi.
Da se razumemo, direktor Kancelarije za KiM Vlade Republike Srbije Marko Đurić i onaj ko ga je poslao u ovu političko-bezbednosnu avanturu – želeo je da on ispadne žrtva i heroj, iako je ceo taj potez toliko neozbiljan, jer direktno ugrožava kredibilitet države Srbije i šalje opasnu poruku da u Srbiji nema države i da oni koji je vode ne znaju šta rade.
Ovde nemam želju da govorim o bilo kakvoj režiji ovog nesrećnog događaja, već samo da postavim nekoliko logičnih pitanja koja su ostala bez odgovora svih ovih dana, a od kojih zavisi prava istina o svemu što se desilo u Kosovskoj Mitrovici:
1. Da li je tačno da su tzv. šiptarske specijalne jedinice ušle na sever Kosova i Metohije samo dva puta za ovih 19 godina od početka okupacije KiM: kada je Marko Đurić svojevremeno pošao vozom iz Beograda put južne srpske pokrajine i kada je Marko Đurić nedavno prešao alternativnim prelazima na KiM? Čija je odgovornost za davanje ovih povoda definitivnoj okupaciji severa Kosova i Metohije i zašto se nije reagovalo pravljenjem barikada, kao što je rađeno uvek do sada kako bi se sačuvao Sever, ili bilo kojim drugim državnim kontramerama?
2. Da li je tačno da je razgovor građana sa KiM sa predstavnicima vlasti iz Beograda bio zakazan za 12, 44 i da je tada bilo prisutno preko 1500 ljudi, što je odvratilo tzv. šiptarske specijalne jedinice od intervencije u tom trenutku? Zašto se Marko Đurić i Nikola Selaković nisu pojavili u ovo dogovoreno ili približno vreme, kada su imali mnogo povoljniju bezbednosnu situaciju za održavanje ovog skupa, već tek u 17 časova kada je bilo mnogo manje ljudi i zašto je tada bilo mnogo manje ljudi, ako su znali da će oni ipak doći?
3. Zašto zajedno sa Markom Đurićem nije uhapšen i Nikola Selaković, generalni sekretar Predsednika Srbije? Da li je on posedovao neki poseban imunitet pred tzv. šiptarskim specijalcima koji su upali u salu?
4. Da li su predstavnici međunarodne okupatorske administracije na Kosovu i Metohiji znali za ovaj scenario, mirno pratili sve sa bezbedne daljine i izbegli da reaguju? Da li su to „naši zapadni prijateljiˮ Predsednika i Vlade Srbije, i šta se od njih dalje može očekivati u procesu pregovora o budućnosti KiM?
5. Da li je pre ulaska Marka Đurića i Nikole Selakovića na KiM alternativnim prelazima urađena bilo kakva bezbednosna procena ovog rizičnog poduhvata? Ako jeste urađena – ko će da odgovara za lošu bezbednosnu procenu, ako nije urađena – ko će da odgovara zašto nije?
6. Da li je odluka o odlasku na KiM visokih državnih funkcionera doneta kao politička odluka bez konsultacija sa službama bezbednosti i da li je moguće da se ovakve političke odluke mogu donositi bez konsultacija? Da li se smišljeno išlo na incident sa obe strane i ko je sa naše strane odgovoran što smo u tom incidentu lošije prošli? I za takve odluke neko bi morao da odgovara.
7. Da li je moguće da se visoki državni funkcioneri šalju u rizičnu bezbednosnu misiju na KiM bez ikakve zaštite? Ako su sami odlučili da uđu bez odobrenja bezbednosnih struktura države, momentalno su trebali da budu smenjeni, a ne da se šepure iz pres centra Predsednika Srbije sa sve predstavnicima Srpske liste.
8. S obzirom da je najavljeno da će Marko Đurić biti uhapšen ako se pojavi na KiM – ko je doneo odluku da on ipak ode na KiM i sa kojom namerom je ta odluka doneta? Da li je neko žrtvovao Marka Đurića, dobro znajući posledice njegovog odlaska na KiM i zašto je to uradio, jer ovde nije u pitanju samo ponižavanje jednog visokog funkcionera Vlade Srbije već cele države Srbije? I šta je urađeno da se ovo spreči?
9. Da li to što smo imali priliku da vidimo brzu reakciju tzv. šiptarskih specijalnih jedinica, ali nismo imali priliku da vidimo brzu protivreakciju srpskih specijalnih jedinica – znači da ih je neko stopirao da se umešaju i zaštite visoke državne funkcionere i narod?
10. S obzirom da je svima jasno šta rade i nameravaju Šiptari i njihovi zapadni sponzori u vezi sa definitivnom okupacijom severa Kosova i Metohije, da li iko zna šta radimo mi i nameravamo u vezi sa odbranom Kosova i Metohije kao sastavnog dela Srbije? Da li ćemo i ubuduće nemo posmatrati upade tzv. specijalnih jedinica ili buduće tzv. vojske lažne države Kosovo na Sever i terorisanje građana, ili ćemo nešto učiniti po tom pitanju? Konačno, zašto nije zatražena hitna sednica Saveta bezbednosti UN i internacionalizovano ovo pitanje i ovako krupan incident terorizma i separatizma, uz prećutnu podršku međunarodnih okupatorskih snaga na teritoriji Srbije, pošto je postalo uzaludno postavljati pitanje zašto već dve godine nema sednice Narodne skupštine Republike Srbije na temu KiM?
Boško Obradović
predsednik PG Dveri i
član Odbora za Kosovo i Metohiju NSRS