Naroda poslanica, Marija Janjušević učestvovala je u Moskvi na Internacionalnom forumu pod nazivom „Razvoj parlamentarizma“, zajedno sa Draganom Trifković i Slavišom Ristićem.
Janjušević je po povratku iz Rusije istakla da je čula da je u trenutku dok je ona u Rusiji držala govor o potrebi zaštite Kosova i Metohije, u Skupštini u Srbiji vođena polemika u kojoj su predstavnici vlasti izneli niz kleveta na njen račun. Ona ističe da veruje da je razlog tim napadima upravo njen boravak u Moskvi i sve bolji kontakti Dveri sa političkim akterima u Rusiji.
Narodna poslanica Dveri je na forumu u Moskvi održala govor koji vam prenosimo u celosti:
„Dragi narodni poslanici, poštovani domaćini (organizatori), dame i gospodo,
Zahvaljujem se na pruženoj mogućnosti da uzmem učešće na ovako važnom i odlično organizovanom skupu, koji dobija na važnosti još više, ako sagledamo trenutnu političko-bezbednosnu sliku sveta.
Dolazim iz Srbije i dozvolite mi da izrazim veliku zahvalnost svim kolegama narodnim poslanicima iz zemalja koje nisu priznale Kosovo kao nezavisnu državu, prvenstveno klegama iz Rusije.
Sada je 15% teritorije Srbije pod okupacijom NATO. NATO je 1999. bombardovao S.R. Jugoslaviju bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, kršeći sva ljudska prava i običaje rata, a koji je okončan vojno-tehničkim Kumanovskim sporazumom, Rezolucijom 1244 u Savetu bezbednosti, koja garantuje teritorijalnu celovitost našoj zemlji, i spominje samo “suštinsku autonomiju” za kosovske Albance.
Krovnog sporazuma za rat iz 1999.-e po međunarodnom pravu nije bilo dosad, ali smo sada došli nakon skoro dve decenije, “kuvanja srpske žabe” da se Srbiji nudi potpisivanje takozvanog pravno-obavezujućeg sporazuma sa lažnom državom Kosovo, i to u prisustvu ovlašćenih pregovarača iz Evropske Unije.
Vrlo štetan po srpske državne interese je Briselski sporazum iz aprila 2013. godine, koji je potpisao sadašnji režim, ali bi on mogao biti poništen sa promenom vlasti u Beogradu i nije dovoljan da bi se Kosovo amputiralo od Srbije i zato sada dolazimo na ključni teren međunarodnog humanitarnog prava, gde se insistira na dobrovoljnom odricanju od teritorije Kosova i Metohije, preko legitimno izabrane vlasti u R. Srbiji i zato im je zarad ratnog prava, potrebno praktično poništenje Rezolucije 1244, preko pravno-obavezujućeg sporazuma, koji se ne bi mogao revidirati nikakvim kasnijim promenama vlasti u Beogradu i vrlo bi bilo teško poništiti ga.
Posebno je sporno to što kosovski Albanci, već imaju matičnu državu Albaniju, a pravo samoopredeljenja ne postoji za nacionalne manjine, što oni jesu. Narod je nosilac suverenosti – i srpski narod neće priznati ono što Aleksandar Vučić hoće da potpiše, a taj pravno-obavezujući sporazum je zapravo mirovni ugovor, kojim će priznati amputaciju pokrajine kao posledicu rata.
Mirovni ugovori imaju apsolutnu supremaciju u pravnom poretku, kako na unutrašnjem tako, i posebno, na međunarodnom planu. Takav potpis niko i nikad više neće moći da povuče, zbog legalnosti postupka, ostalih strana u pregovorima, jer – mirovni ugovori se ne ratifikuju u parlamentima, zbog ovlašćenja koje EU ima od Generalne skupštine UN (pa tako i Saveta bezbednosti) da u pregovorima bude zvanični pregovarač i garant dogovorenog i potpisanog.
Da bi bilo mira, treba reafirmisati međunarodno pravo i sporove rešavati diplomatijom uz podjednaki tretman svih učesnika u međunarodnim odnosima, koji imaju subjektivitet.
Za kraj. Nada srpskog naroda jeste u tome da će kao stalne članice Saveta bezbednosti UN, i Ruska federacija i Narodna Republika Kina, kao i dosad, biti na strani međunarodnog prava, a to je u interesu mira svih na Balkanu.
Parlamentarna saradnja Srbije i Rusije traje 170 godina. Imamo zajedničku kulturu, istu religiju i zajedničke napore koje ulažemo za očuvanje mira u svetu.“
Info služba Dveri