Српски Покрет Двери - Лого
Search
VERBALNO RAZGRANIČENjE I FORMALNA NEZAVISNOST

MILADIN KOVAČEVIĆ I SOROŠEVSKI SCENARIJI NORMALIZACIJE ODNOSA

Soroševa organizacije je uvek tu kada je neophodno podržati različite vidove veleizdajničke avangarde na terenu. Ovaj put je pod fasadom statistike, ekonomije, demografije i nauke, pripremnjena stručna osnova za opravdanje dalje dezintegracije Srbije, zastupanjem stanovišta o imperativnoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, tzv. razgraničenju ili nekakvoj korekciji granica, kao da je reč o privatnom stvarnopravnom sporu oko međa na parcelama, a da je srpska istorija negde istekla, iščezla, kao da je nastupio njen kraj.

Radi se o studiji grupe autora, pod nazivom „Ekonomski, demografski i socijalni efekti različitih scenarija normalizacije odnosa između Beograda i Prištine“, a koju je podržala Soroševa Fondacija za otvoreno društvo. Jedan od autora je i Miladin Kovačević, aktuelni direktor državnog Republičkog avoda za statistiku. Imenovani ješiroj javnosti poznatiji kao neko ko je tokom izbora za narodne poslanike 2016. godine, stručno podržao tezu većine članova tadašnjeg sastava RIK,  da je patriotskoj koaliciji Dveri i DSS za cenzus nedostajalo 2/3 jednog glasa?!

Sada je dobio malo složeniji zadatak, a i ulozi su očigledno mnogo ozbiljniji. Naime, u ovom slučaju je očigledno trebalo politiku odenuti u ruho nauke, odnosno određeni politički cilj i agendu prezentovati kroz metodologiju naučnog istraživanja i sprovesti zadatak na zadatu temu koja se svodi na sledeću relaciju: Srbiji može  biti mnogo bolje kada se odrekne Kosmeta-zameni svoje za svoje-otvori perspektivu ka EU. U studiji su analizirani različiti scenariji normalizacije odnosa sa ilegalnim organima u Prištini, što znači da se pošlo od premise da su prištinski ilegalni organi legitimna strana, zaseban subjekt u političkim odnosima, iako je Kosmet sastavni deo Republike Srbije pod trenutnom okupacijom i sa trenutnom okupacionom upravom. To garantuje čitav niz međunarodnih i untrašnjih pravnih akata.

Kovačević je za medije istakao kako studija polazi od dva pretpostavljena scenarija, te da je jedan  realan i da predstavlja normalizaciju odnosa i perspektivu ulaska u EU u periodu između 2025. i 2030. godine. To po njemu znači održivi razvoj, dok druga opcija –  status kvo, ne otvara perspektivu ka EU i podrazumeva ograničenja. Zato je status kvo za njega opasan za Srbiju, jer je prepreka daljem razvoju zemlje.Sa druge strane, razgraničenje kao rešenje, gde Srbija dobija sever Kosova-Leposavić, Zubin Potok, Zvečan i severnu Mitrovicu, a Kosovo i Metohija Preševo, po njegovoj oceni znači apsolutno dobro. Očigledno je da se Kovačević, uprkos naučnom imperativu za objektivnom analizom relevantnih činjenica, kao jedan od više autora ove Soroševe studije, u javnosti otvoreno opredelio za jedan scenario. Ovde je prešao granicu naučne nepristrasnosti i potvrdio da je ipak pobornik vladajuće politike, što mu uostalom i priliči kao političkoj ličnosti. Međutim, ovde nije sporan njegov politički stav i isti je legitiman i poželjan. Ono što je opasno jeste pritvornost celog projekta. Pod velom nauke i naučne studije krije se podla politička bomba da je dezintegracija Srbije poželjna, a da u stručnoj pripremi takvog scenarija učestvuje neko ko je direktor Zavoda za statistiku kao posebne upravne organizacije u saradnji sa Fondacijom za otvoreno društvo kojaje agent stranog uticaja u Republici Srbiji.

Dakle, verbalizacijom i stalnom veštački pripremljenom javnom raspravom i razgovorima o tzv. razgraničenju ide se ka tome da se ova neustavna, nezakonita i kriminalna ideja odomaći, a potom i sprovede u delo. Sporna studija je bukvalno stavljena u takav pogon i ima funkciju, da u finalu  podrži racionalizaciju poslednjeg čina veleizdaje koji će se ogledati u formalizaciji normalizovanja odnosa Beograda i ilegalnih organa u Prištini, i to zaključenjem obavezujućeg međunarodnog ugovora.

Stoga, ovde možemo da zaključimo: verbalno i stručno potkrepljeno  razgraničenje istovremeno znači i formalnu nezavisnost ilegalnih organa u Prištini koji sa NATO upravljaju okupiranim delom državne teritorije Republike Srbije. Iako se predstavlja da Srbija nešto dobija, to uopšte nije tačno. Srbija gubi pravo na suverenitet nad celom AP KIM (to garantuju međunarodni i unutrašnji pravni akti) ukoliko pristane na potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma kojim bi se odnosi normalizovali i verifikovalo bilo kakvo razgraničenje, razmena teritorija, korekcija granica, budući da je državna granica Republike Srbije na  jugozapadu i jugu na Prokletijama i Šar planini, a ne na veštačkim linijama razgraničenja tzv. severnog dela pokrajine koji čine područja opština severna Kosovska Mitrovica, Leposavić, Zvečan i Zubin Potok. Soroševskim scenarijom normalizacije odnosa favorizuje se dalja dezintegracija Republike Srbije i racionalizuje veleizdaja. Veleizdaja je započeta tehničkim pregovorima u Briselu, nastavljena suštinskim pregovorima i njihovom implementacijom, kroz povlačenje države i državnih organa sa teritorije AP KIM i ustupanjem njihove nadležnosti ilegalnim prištinskim organima, a prema zapadnoj agendi bi trebalo da bude okončana zaključenjem pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa.

Будите у току!

Пратите нас на друштвеним мрежама: