Dogovoreno je da svi predstavnici dostave svoje sugestije i da se sledeće nedelje svi izjasne o prihvatanju konačne verzije dokumenta.
Na sastanku je dogovoreno da Sporazum i nakon usvajanja ostaje otvoren za dopune u budućnosti i otvoren za sve one iz opozicije koji žele naknadno da ga prihvate.
Pres-služba Saveza za Srbiju
Dveri podržavaju jedinstveno opoziciono napuštanje svih parlamenata od republičkog preko pokrajinskog do lokalnog nivoa vlasti SNS u cilju dalje delegitimizacije vlasti, građanske neposlušnosti i smene režima Aleksandra Vučića.
Dveri ostaju sa građanima na ulicama u preko 40 gradova Srbije i nastavljaju zajedničku borbu za normalnu Srbiju u kojoj će mediji i izbori biti slobodni. Nema izbora dok izbori ponovo ne budu fer i pošteni.
Info služba Dveri
Ono što je posebno interesantno je da su besedi, kao i celokupnom programu u patrijarhovu čast prisustvovali lideri svih političkih frakcija Rusije i da su zajedno razgovarali o temi mladih svi šefovi poslaničkih grupa vlasti i opozicije.
Za tri godine koliko su Dveri u Narodnoj skupštini tema mladih nije bila na dnevnom redu u Narodnoj skupštini i ovakav konstruktivni dijalog u Srbiji nažalost nije moguć.
Svečanost je održana u Državnoj Dumi kao tradicionalni božićni program razgovora i Srpski pokret Dveri je bio jedina srpska delegacija koja je prisustvovala događaju.
Info služba Dveri
Ovom prilikom želimo da u ime Pokreta čestitamo svim članovima i simpatizerima 20 godina našeg zalaganja za bolju i pravedniju, svetosavsku Srbiju.
Ostajemo istrajni u našoj borbi sve dok politika porodične Srbije ne pobedi!
Info služba Dveri
Slavski kolač presečen je u prisustvu protojereja Perice Božunovića i to u danu kada Dveri obeležavaju 20 godina postojanja. Na Savindan 1999. godine, na Filološkom fakultetu u Beogradu izašao je prvi broj časopisa Dveri Srpske.
Od studentskog časopisa, preko udruženja građana i prvog izlasla na izbore 2012. godine, Srpski pokret Dveri prerastao je u parlamentarnu političku partiju, koja je danas članica i jedan od osnivača Saveza za Srbiju.
„Nadam se da će na nekim sledećim izborima Savez za Srbiju biti koalicija, ali, ako se ništa ne promeni možda će se i bojkotovati izbori. Nema smisla izlaziti na izbore čiji se ishod unapred zna, gde ima milion i po ljudi upisanih u birački spisak više, nego što ima punoletnih stanovnika u zemlji, gde medijima opozicija ne može da priđe…“.
Savindanu u Srpskom pokretu Dveri prisustvovali su, pored članova stranke i brojni prijatelji i saradnici iz političkih partija koje čine Savez za Srbiju – Knjaževac.
Izvor: Knjaževac.info
Rođen je u Kragujevcu 1945. godine, humanista, književnik i likovni kritičar, esejista, antologičar, leksikograf, medievalista, istoričar, personalista, dostojevista i pravoslavni mislilac.
Bavio se i prevođenjem i pisanjem dramskih tekstova, bio je član Udruženja književnika Srbije. Bio je upravnik najveće biblioteke inostrane periodike na Balkanu i jedan je od osnivača Fonda za istinu (Beograd), Svetskog sabora Srba (Hajdelberg), Crkveno-narodog sabora (Prizren), Centra za hrišćanske studije (Beograd), Udruženja intelektualaca srpske nacionalne svesti (Niš) i izdavačke kuće Evro Epistel (Ašafenburg).
Bio je član Srpskog nacionalnog odbora Svesrpskog kongresa (Čikago), uprave Udruženja književnika Srbije, upravnog odbora Srpske književne zadruge, bio je urednik časopisa Serbian Literary Magazine (1993-2001), a od 2001. godine, odgovorni je urednik Književnih novina. Bio je član Saveta Univerziteta Republike Srpske Krajine i jedan od pokretača serije časopisa Hrišćanska misao (1993. godine).
Bio je inicijator i jedan od autora deklaracije na pet jezika (Slovo o srpskom jeziku, 1998. godine), kao i pokretač i urednik biblioteke Srpska dijaspora i Srpska porodična biblioteka. Stručno se usavršavao u Italiji, Grčkoj, Rusiji, Francuskoj i Norveškoj.
Objavio je 15 knjiga studija i eseja, od kojih 5 na stranim jezicima. Posebno je voleo staru srpsku književnost i Dostojevskog, a bavio se i modernom svetskom poezijom, istorijom evropske civilizacije, starom srpskom istorijom. Vrlo temeljno je izučavao uticaj Rimokatoličke crkve na sudbinu Srpskog naroda. Zbog ovakvog bavljenja „srpskim pitanjem“ i zbog delovanja Fonda za istinu, on 1993. godine biva izbačen sa posla.
Njegova knjiga „Kušač i Iskupitelj“ prva u srpsku esejistiku uvodi teistički metod kao ravnopravan drugima u tumačenju književnog dela, dok knjiga „Izlazak u igru“ (~1990) predstavlja kultni doprinos evropskom personalizmu.
Zbornikom „Catena mundi“ (1992), u dva voluminozna toma, sačinio prema oceni recenzenata i prikazivača „duhovnu enciklopediju srpskog naroda“ – a zbornikom „Malo zaveštanje“ (1999), objavljenom na engleskom jeziku pod naslovom „The Little Legacy“, izvršio preispitivanje hilandarske baštine u ključu pravoslavne filozofije života. Zbirku eseja „Bestiarium humanum“, politički dnevnik, objavio je 2002. godine, a „Atlantokratija kao ideal Jezuita“, 2005. godine.
Danas želimo ponovo da se setimo reči predsednika Dveri, Boška Obradovića, koje je posvetio ovom velikom čoveku.
„Nikada nisam ni pomislio da Predrag Dragić Kijuk može umreti. Naprotiv, bio sam siguran da je taj čovek besmrtan. Da nikada ne može i neće umreti. Kao da je bio star stotinama i hiljadama godina, i kao da će još toliko živeti. Toliko je znanja, mudrosti i iskustva sabrao u sebi. Toliko je još imao da ispriča i napiše. Toliko je u njemu ostalo nepublikovanih tajni srpske i svetske istorije. Takav hrišćanski mudrac, a pritom gospodin, i po fizičkom i po intelektualnom, a posebno duševnom izgledu, velika je retkost u novijoj istoriji Srba.
Kada smo imali bilo kakvu dilemu, pitanje, tabu-temu, problem sa kojim smo se suočavali u našem intelektualnom i organizacionom odrastanju kao Dveri – javljali smo se Kijuku da nam razjasni, da nas posavetuje, da nam otkrije, da nas uputi…
Kradom od svih velikih nacionalnih tema i nedoumica o kojima smo toliko puta raspravljali, pitali smo ga i ponešto iz sfere ličnih životnih dilema i muka, što ne bismo podelili ni sa najbližima. Podjednako, ili još i više, je bio zainteresovan da izađe u susret, posavetuje, pomogne…
Uvek je bio na usluzi, često na uštrb sebe i svoje porodice: spreman da nas primi, ugosti, sasluša, da posreduje, da nas preporuči, da nam otvori horizonte koji su nam bili potpuno nepoznati. Neizbrisiva će u našim sećanjima ostati celonoćna bdenija u njegovoj porodičnoj kući u Beogradu, gde smo dolazili kao u hram da čujemo prvosveštenika srpske intelektualne elite i doživimo inicijaciju u najdublje tajne sopstvene nacije.
Znao je sve najznačajnije poslenike Srpske Crkve, kulture, politike i nauke u Otadžbini i Rasejanju, i svi su ga poštovali. Čak i kad ga nisu voleli, kada su se plašili onoga što zna, ili sme da kaže – poštovali su ga! Ne znam nijednog drugog Srbina posle Patrijarha Pavla prema kome su Srbi osećali toliko strahopoštovanje.
On je na specifičan način i bio patrijarh srpske inteligencije koja je držala do sebe i svoga u najboljem duhovnom i moralnom smislu. U tome je verovatno i zagonetna odgonetka Kijukove ličnosti: on je bio hrišćanski intelektualac, sa izrazito moralnim pogledom na svet i jedinstvenom saosećanjem za bližnje svoje i narod svoj.
Kijuk je bio Učitelj Srpskog Zaveta u sva tri vremenska pravca njegovog ispoljavanja: prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Bio je najpre najbolji poznavalac istorije Srpskog Zaveta, bio je potom najznačajniji njegov svedok u sadašnjosti i najzad najistrajniji prenosilac na buduće generacije.
Konačno, posebno se isticao po tome što je bio spreman da izdvoji ogromno vreme i podnese najveću ličnu žrtvu da bi to što zna preneo mlađim generacijama. Bio je učesnik skoro svih Sabora srpske omladine u organizaciji Dveri (a bilo ih je sigurno preko 15 od 2001-2011), predavač u Svetosavskoj školi koju smo organizovali u dijaspori, recenzent svih knjiga koje su izašle iz našeg početničkog pera i objavljene u ediciji „Mlada Srbija” u okviru našeg izdavaštva, da o ogromnom broju tribina i promocija na kojima je uzeo učešća i ne govorimo.
Nekoliko dana uoči upokojenja čak je i njegov poslednji javni nastup bio na jednoj takvoj tribini Dveri u njegovom rodnom Kragujevcu. Koliko mladih Srba je zadivio, inspirisao, podstakao, naučio da sami prohodaju u duhovnom, književnom i nacionalnom radu uopšte! Ne poznajem boljeg, značajnijeg i samopožrtvovanijeg učitelja nacionalnog mišljenja i aktivizma od Predraga Dragića Kijuka. Sve nas je naučio nacionalnom samopoštovanju i samopouzdanju, vrlinskom rodoljublju i gospodskom patriotizmu.
Kijuk nije umro. Kijuk se samo preselio na ono mesto kome je verno služio čitavog svoga života. Sada radi u nebeskoj biblioteci i priprema se da nas dočeka sa novim idejama i saznanjima. Siguran sam da ćemo se ponovo videti.
Učitelju, hvala ti za sve što si nas naučio! Nadamo se da ćemo biti tvoji dostojni učenici! Jer, kad se ponovo budemo videli treba izaći pred tebe i suočiti se sa tvojim pogledom koji traži odgovor na pitanje – gde smo bili i šta smo uradili kada je našem narodu bilo najteže? Ti si taj ispit položio sa najvišim ocenama i sada ti ispituješ nove kandidate“. – deo je reči koje je o Kijuku izgovorio Boško Obradović.
Neka mu je večna slava!
Informativna služba Srpskog pokreta Dveri
Nemam ni najmanje sumnje da će SPC, kao u proteklih 800 godina, uvek biti na strani svoga naroda i solidarisati se sa svim problemima sa kojima se narod suočava. Mediji pod kontrolom vlasti su propustili da prenesu deo Patrijarhove izjave u kojoj on apeluje na vlast da država i državni organi imaju obavezu da se više angažuju na stvaranju demokratske atmosfere, mira i saradnje u društvu, na rešavanju problema svih slojeva, pogotovu onih koji svojim visokim obrazovanjem i znanjem treba da budu uzor.
Ovo je namerno izostavljeno jer predstavlja direktnu kritiku vlasti upravo u pravcu onoga što su zahtevi protesta širom Srbije.
Mogu da razumem i saglašavam se sa tim da u vremenu spoljnjih pritisaka treba čuvati unutrašnje jedinstvo i stabilnost države, ali u ovom trenutku glavni izvor destabilizacije Srbije nije spolja već iznutra. Srbija je nestabilna zato što imamo nenormalnu vlast i predsednika koji krši Ustav, što su mediji zatvoreni za drugačije mišljenje, a izbori totalno obesmišljeni, što ne funkcionišu državne institucije, a sve poluge vlasti su u rukama jednog čoveka – ustavorušitelja.
Nemam dilemu da će se SPC i ovoga puta staviti na stranu naroda kao što je to u svoje vreme učinio blaženopočivši Patrijarh Pavle i 1991. i 1997. godine tokom narodnih protesta protiv tadašnje vlasti.
Siguran sam da nema nikog u SPC ko je spreman da stane na stranu aktuelne vlasti koja razmišlja o razgraničenju sa Albancima na KiM i priznanju lažne države Kosova, po kojima bi Pećka Patrijaršija kao istorijsko sedište SPC ostala van granica Srbije.
Svetosavska SPC, koja ove godine obeležava 800 godina od proglašenja samostalnosti, ne može i neće sebi dozvoliti bilo kakvu podršku režimu koji je spreman da se odrekne Kosova i Metohije, što je uostalom naglašeno u zaključcima oba prošlogodišnja Sabora svih arhijereja SPC.
Naprotiv, uveren sam da će se SPC staviti na stranu naroda koji će ustati u odbranu KiM u sastavu Srbije, kao što danas ustaje širom Srbije upravo u zaštitu demokratije, mira i saradnje u društvu, kao i rešavanja nagomilanih socijalnih problema koje proizvodi aktuelna vlast.
Izvor: Srbin.info
„Đurić treba prvo da nauči da kaže nekoliko rečenica bez da ih je dobio napisane od svog šefa. A njegov šef, najveći lažov srpske politike, i dalje misli da sto puta ponovljena laž postaje istina. Dok on sedi na tajnim sastancima sa Haradinajem i Tačijem, a njihova Srpska lista učestvuje u radu vlade lažne države Kosovo i pored taksi koje su uvedene Srbiji, on preko Marka Đurića objašnjava kako sam za takse odgovoran baš ja. Da nije tužno bilo bi smešno“ – rekao je Obradović.
On je dodao da Đurića najviše boli istina i da itinu nikakvi oslikani vozovi i lažne pobede od 5:0 ne mogu da izbrišu. Po njemu, baš zato mu smetaju Dveri koje su uvek branije KiM u sastavu Srbije za razliku od lažnih patriota koji su za vlast spremni na sve.
„Istina je da je upravo šef Marka Đurića potpisivanjem Briselskog sporazuma stavio pečat na ukidanje svih srpskih institucija na Kosovu i Metohiji. Istina je da su po njegovim instrukcijama srpske sudije položile zakletvu na Ustav lažne države Kosovo. I istina je da po njihovim instrukcijama Srpska lista i dalje učestvuje u radu Vlade u Prištini, iste one koja je uvela takse na proizvode iz Srbije. Kao što je istina da su đutali na ukidanje granice između tzv. Kosova i Albanije i da im je uslov za nastavak pregovora ukidanje taksi, ali ne i ukidanje odluke o stvaranju Vojske lažne države Kosovo. Ta istina boli Marka Đurića. I umesto što tako podanički brani svog šefa, bolje da se zapita da li će šef tako braniti njega kad dođe trenutak da odgovaraju pred zakonom. Odgovor je da neće, braniće samo sebe.“ – zaključio je predsednik Dveri.
Info služba Dveri
Tom prilikom, Bojan Grgurević je izjavio da se Dveri u Inđiji zalažu za kvalitetan život svakog pojedinca, što znači da mladi ne moraju da odlaze iz svog grada, već da se tu zapošljavaju i stiču porodični dom, da deca imaju sve uslove za pravilan razvoj, da zaposleni imaju odgovarajuće zarade, a starija lica dostojanstveno starenje. Ukratko, Dveri žele da Inđija u praksi postane prijatelj porodice i mesto gde se posluje pošteno i svi uživaju jednaka prava, a ne samo članovi SNS.
Pokret Dveri u Inđiji postoji i deluje od aprila 2011. godine i od tada aktivno učestvuje na svim nivoima izbora.
Ove godine Dveri na centralnom nivou obeležavaju 20 godina svog postojanja i rada. Osnovane su na Svetog Savu 1999. godine od strane troje studenata srpskog jezika, koji su želeli promene u društvu i državi, kroz društveni aktivizam usmeren prevashodno na očuvanju nacionalnog, kulturnog i duhovnog identiteta srpskog naroda.
Kroz različite faze razvoja od studenstskog časopisa i udruženja građana do socijalno-humanitarnog pokreta i političke organizacije, danas su Dveri parlamentarna stranka patriotski nastrojenih ljudi, koji se zalažu za poštovanje nacionalnog i međunarodnog prava, pravde, kao i za poštovanje među narodima i državama koji žele da očuvaju svet baziran na porodičnim vrednostima i ostave ga budućim generacijama na osnovama koje su kroz istoriju bile garant očuvanja mira, saradnje i razumevanja.
OO Dveri Inđija
Predsednik Gradskog odbora Srpskog pokreta Dveri Igor Jovanović rekao je da dan slave donosi poseban mir i energiju u dom onih koji slave.
„Ovo je dom časnih ljudi koji vole svoju Srbiju, a pre svega i iznad svega svoj Leskovac. Drago mi je da vidim ovoliki broj ljudi koji je došao da sa nama podeli ovaj trenutak. To je i dokaz da smo odabrali pravi put na kome ćemo i ostati u ovim teškim vremenima. A za to nam je potreban makar delić onoga što je u sebi nosio svetac koga danas slavimo – istrajnost, upornost, strpljenje, prosvetiteljski duh i ljubav prema Srbiji i srpskom rodu.“
Okupljenima se obrati i član Predsedništva Dveri, Predrag Mitrović koji je podsetio da se navršilo 20 godina od formiranja Srpskog pokreta Dveri, te naznačio i da je ovo i centralna proslava obeležavanja te godišnjice.
Domaćin slave Slavoljub Milenković je domaćinstvo slave preneo Miodragu Stojanoviću.
Izvor: JugPres
Od pre šest dana tragedija grada Niša presečnog železničkom prugom za koju su odgovorni Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i JP „Infrastrukture Železnice“ se nastavlja. Izvrnula su se dva vagona prepuna otrovnog tečnog amonijaka koji je pretnja svim živim bićima u okolini nesreće. Jutros je 360 ljudi iz sela zajedno sa životinjama evakuisano iz sela Jasenovik.
Kao u crnotalasnom filmu nastavlja se agonija meštana niških sela, sada pogođenih teškim ekološkim akcidentom.
Ministarka Zorana Mihajlović izjavljuje da „ljudi ni jednog trenutka nisu bili ugroženi“ ovim ekocidom i da je „njihova bezbednost na najvišem nivou“.
Neodgovornost, bahatost i ponižavanje života i zdrave pameti građana Niša je ponovo na vrhuncu.
GrO Dveri Niš ima dva pitanja. Jedno je za rukovodstvo Grada Niša – zbog čega ste suprotno stavu nadležne ministarke iseljavali i maltretirali stanovnike sela Jasenovik ukoliko, kao što ministarka izjavljuje „nisu ni jednog trenutka bili ugroženi“?
Drugo je pitanje za ministarku Mihajlović i „Infrastrukture Železnice“ za čiji rad ova gospođa odgovara. A ono glasi : „Koliko je para a.d. „Infrastrukture Železnice“ dala firmi BIMBROS za snimanje video priloga i medijsku promociju ove kompanije koja je za samo mesec dana unesrećila Niš?
Tražimo odgovornost za ovaj ekocid koji je unesrećio i izvrgao neviljenom maltretiranju meštane sela Jasenovik.
U Nišu, 25.1.2019.god.
GrO Dveri Niš
Po mnogobrojnim pitanjima medija u vezi sa aktuelnim protestima u Srbiji (ne samo iz Rusije) vidim da postoji bojazan od obojene revolucije. To naravno nije slučajno ako imamo u vidu da je proteklih godina, ili bolje reći decenija, mešanje zapadnih sila dovelo do smene mnogih (njima) nepodobnih režima a u nekim zemljama do dugotrajne krize ili ratnog sukoba. Zbog svega toga oprez neupitno treba da postoji ali on ne sme da podrazumeva ukidanje prava ljudi da izađu i demonstriraju protiv nečega što misle da je loše.
Takođe ukoliko bilo ko bez ikakvih dokaza, a naročito bez dovoljnog poznavanja unutrašnjih prilika u Srbiji optužuje demonstrante da su instruisani, on to može da radi ili iz neznanja ili iz nekih krajnjih namera. Nažalost to nije redak slučaj. S jedne strane imamo vlast koja želi da prikaže demonstrante u najnegativnijem svetlu. Zbog toga ona često pribegava Makijavelističkim metodama i optužuje opoziciju najčešće za ono što sama radi. U slučaju sadašnjeg režima u Srbiji, takvo ponašanje je prevazišlo sve normalne granice. Uzmimo primer Kosova i Metohije i potpisanog Briselskog sporazuma iz 2013. godine kojim se vlast u Srbiji obavezala da će ugasiti institucije države Srbije na teritoriji Kosova i Metohije a da će ljude koji su bili zaposleni u tim institucijama integrisati u kosovski sistem. U okviru tog sporazuma utvrđeno je i postavljanje granice i carine između Kosova i ostatka Srbije.
Današnje vlast je sve te korake realizovala ali u javnom prostoru redovno lažno optužuje opoziciju da je ona postavila granicu sa Kosovom. Prelazak svake normalne granice znači da su vlasti iz Beograda došle dotle da optužuju i Srbe sa Kosova i Metohije koji su stajali na barikadama ne želeći da dozvole instaliranje granice i carine, kako su to oni lično dogovorili i sproveli. Dakle Srbe koji se protive predaji Kosova Albancima i koji su se protiv toga borili stojeći danima na barikadama, optužuju za granicu koju su sami postavili. Pored toga predsednik države i članovi njegove Vlade svakodnevno u javnom prostoru nazivaju opoziciju ali i građane Srbije raznim imenima: ološi, neradnici, siledžije, nasilnici, rušitelji, strani plaćenici i sl. Želim da skrenem pažnju na to, ako već pravimo poređenje sa Miloševićevim vremenom da ovo što nam se danas dešava jeste repriza tog vremena i da mi ponovo imamo socijaliste i radikale na vlasti koji govoreći da brane i spašavaju Srbiju, iza kulisa rade sve suprotno od toga. Takođe ako poredimo represiju i cenzuru možemo da kažemo da je sada još gora situacija od devedesetih godina. Konačno jedini nosilac vlasti u Srbiji-Aleksandar Vučić jeste bio deo tog sistema kao mladi ministar informisanja koji je uveo restriktivni zakon o informisanju i praksu progona novinara. Ako me pitate zbog čega su ljudi na ulicama danas, reći ću vam da je to zbog nasilja vlasti, cenzure, progona neistomišljenika, ogromne korupcije, nepotizma, privatizacije države od strane jednog čoveka, uzurpiranih institucija, siromaštva, velike nezaposlenosti, diskriminacije, netolerancije, rijalitizacije, omalovažavanja, bahatosti, kriminala, nebrige i još mnogo toga.
Situacija u društvu je takva da svi oni građani koji uviđaju navedene probleme neće više da ćute i trpe, a sa druge strane imamo ljude koji su deo takvog sistema i samo zahvaljujući tome uživaju privilegije koje ničim drugim ne bi zaslužili u životu jer ih zaslužuju uglavnom samo zbog odanosti režimu i spremnosti da bespogovorno služe tom režimu zarad sopstvenih interesa. Nemaju nikakve druge kvalifikacije. Mi kao društvo nemamo sukob oko različitih ideja, već oko različitih pogleda na svet. Ideje mogu da postoje i o njima možemo da diskutujemo ukoliko imamo demokratsko društvo. Nažalost sadašnja vlast ne da ne postiče dijalog već ga zabranjuje a sukob ideja ne postoji jer s druge strane imamo ljude koji brinu samo o ličnim interesima i nemaju nikakve druge ideje. Mislim da oni koji razmišljaju o uzrocima protesta u Srbiji moraju da budu upoznati sa tim činjenicama.
Sadašnje okolnosti u svetu se veoma razlikuju od onih prilika kada je u Srbiji bio „5. oktobar“. Ako govorimo o Sorošu čija je Fondacija finansirala prevrate, moram da primetim da se sa njim redovno sastaje upravo predsednik Aleksandar Vučić. O čemu sa njim razgovara, nije poznato široj javnosti jer se posle svakog sastanka pojavljuje demokratija i sloboda kao tema što je vrlo širok pojam. Takođe sve NVO koje on finansira u Srbiji podržavaju režim Aleksandra Vučića.
U svakom slučaju „5. oktobar“ je protest koji je zahtevao od tadašnje Miloševićeve vlasti da prizna izborni poraz, a ovo su protesti koji zahtevaju od vlasti da urede izborni sistem, zakone, biračke spiskove i da oslobode medije kako bi pošteni i fer izbori mogli da budu održani. Navešću samo jednu činjenicu, Srbija ima oko 7 miliona stanovnika i isto toliko glasača. Što znači da nema dece i omladine jer se glasačko pravo ostvaruje sa 18 godina. Zapravo mi imamo oko milion i 700 hiljada nepostojećih glasača u biračkim spiskovima što uz sve dodatne neregularnosti omogućava da se izborna volja građana izmanipuliše. Uz to su mediji pod potpunom cenzurom a narod ucenjen i potkupljen pred svake izbore.
Izvor: Centar za geostrateške studije (srp) / Ruska narodna linija (rus)
