Predsednik Dveri Boško Obradović govorio je na desetom po redu protestu „1 od 5 miliona“ u Kuršumliji.
On je istakao da postoje tri velika razloga zbog čega govori baš u Kuršumliji.
„Prvi razlog je taj što je baš ovde u Kuršumliji organizovan prvi protest „1 od 5 miliona“ nakon početka protesta u Beogradu. Vi ste pokazali istu onu hrabrost kao i vaši preci nekada, prvi ste izašli na ulice da pokažete bunt protiv ovog režima.“ – rekao je Obradović.
Drugi razlog je to što se blizu Kuršumlije nalazi takozvana administrativna linija, sa koje su povukli žandarmeriju pre dve godine da bi kosovski Albanci mogli neometano da pljačkaju i terorišu narod iz ovog kraja.
„To im je omogući predsednik ove zemlje, koji tajno pregovara sa ratnim zločincima i nudi im one delove teritorije koji nisu u sastavu autonomne pokrajine Kosova i Metohije, jer je to valjda njegova dedovi koju može da nudi i poklanja kome on hoće. Jedino razgraničenje koje mi prihvatamo je razgraničenje sa kriminalnom i lopovskom vlašću SNS i Aleksandra Vučića. Onaj koji da Kosovo i Metohiju, daće svaki deo Srbije.“ – istakao je Obradović.
Treći razlog zbog koga je predsednik Obradović došao u Kuršumliju je da prenese dobre vesti da se opozicija ujedinila i da među opozicijom nisu samo političke partije, već i sindikati, javne ličnosti, studenti i svi oni kojima je dosta laži i lopovluka ove vlasti.
„Nije sada vreme za naše ideološke razlike, sada je vreme da zajedno marširamo ulicama Srbije do pada Aleksandra Vučića sa vlasti. Opozicija se ujedinila oko tri važne stvari. Prvo smo se ujedinili oko zajedničkih zahteva za fer i poštene izbore i nema odstupanja dok ne budu fer i pošteni. Svaki izbori koji se budu raspisali, a ne budu fer i pošteni, biće bojkotovani. Ujedinili smo se i u Narodnoj skupštini i zajednički suprotstavili vlasti, izašli iz nakaradnog parlamenta i počeli sa paralelnih sednica parlamenta i tamo ćemo razgovarati sa građanima o svim važnim temama koje ne mogu da se čuju u ovom lažnom parlamentu.“ – rekao je on.
Treća stvar oko koje se opozicija ujedinila je odgovor na zahteve protesta, a to je Sporazum sa narodom koji predstavlja viziju i politički plan i program kako treba da izgleda Srbija posle pada Aleksandra Vučića.
Obradović je naglasio da u Srbiji više nema pravde, nema institucija, nema Ustavnog suda, niti Narodne skupštine i zato jedino protestima i narodnim buntom i ulicom možemo da se izborimo za slobodu, to je put kojim smo krenuli i od tog puta nema nazad!
U utorak 26. februara u velikoj sali Doma kulture u selu Bresje kod Svilajnca održana je velika poljoprivredna tribina, pred oko 50-ak meštana.
Za razgovor sa meštanima koji se pretežno bave poljoprivredom na raspolaganju za razgovor bili su predsednik OO Srpskog pokreta Dveri u Svilajncu Dušan Lazarević, potpredsednik OO Dveri u Svilajncu Ivan Vujčić, dr. veterinarske medicine i predsednik odbora za poljoprivredu OO Dveri Svilajnac Dušan Radosavljević i gost tribine diplomirani inženjer poljoprivrede g-din Dragan Simić iz Bajine Bašte.
Prilično posećenu tribinu je otvorio Ivan Vujčić, inače meštanin sela Bresja koji je prisutne upoznao sa demografskom slikom sela kao i o ostalim statističkim podacima, posle čega je reč uzeo predsednik OO Dveri Dušan Lazarević koji je ukratko upoznao prisutne sa aktivnostima i planovima OO Dveri Svilajnac i uopšte o situaciji u kojoj se trenutno Srbija nalazi, a, s obzirom da je tema tribine bila poljoprivreda, iscrpno izlaganje je imao g-din Dragan Simić koji je svoje iskustvo podelio sa prisutnima i izložio program za poljoprivredu Srpskog pokreta Dveri.
Tribina se inače održala u najmanjem selu na teritoriji opštine Svilajnac, a glavni razlog za održavanje tribine baš u selu Bresje je činjenica da je na poslednjim predsedničkim izborima predsednik Dveri Boško Obradović imao drugi rezultat i da je u selu Bresje formiran prvi mesni odbor Dveri na teritoriji opštine Svilajnac.
Inače ovo je bila prva tribina Srpskog pokreta Dveri na teritoriji opštine Svilajnac.
Kako saznajemo iz medija, predsednik opštine Grocka Dragoljub Simonović, koji je optužen da je naredio paljenje kuće novinara Milana Jovanovića iz Grocke i koji se trenutno nalazi u pritvoru, i dalje je na mestu predsednika opštine i i dalje uredno prima platu.
Simonovića se vodi da je na odmoru, iako Administrativnoj komisiji nije dostavljen zahtev za odmor.
Zbog svega navedenog postavljamo pitanje ministru unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću da li je ovo način borbe SNS protiv nasilnika u njihovim redovima? Da li čovek koji je osumnjičen za tako teško krivično delo može da se i dalje nalazi na funkciji predsednika jedne beogradske opštine?
I dok se građani bore za egzistenciju, nasilnici i piromani iz redova SNS ne odgovaraju za svoja nedela, i samo deklarativno snose odgovornost a i dalje su na platama od preko 100 hiljada dinara, kao što je Dragoljub Simonović.
Ovako Srpska napredna stranka zamišlja borbu protiv kriminala kada su u pitanju njeni članovi, a kada to nije slučaj, onda im nije problem da pošalju izvršitelje koji će izbaciti bolesnu baku od 90 godina na ulicu iz njenog stana.
Intervju sa Radošem Pejovićem, članom Predsedništva i predsednikom Saveta za porodicu Srpskog pokreta Dveri.
Od 1. marta kreće emitovanje emisije „Srbija – Prijatelj porodice” na TV Naša. Kako ste došli na ideju da započnete emisiju?
Ideja je došla iz potrebe da Srbija napokon dobije svoju prvu i jedinu porodičnu emisiju. Ne postoji ni na jednom mediju emisija koja obrađuje teme vezane za porodične vrednosti. Dugo se bavim pitanjem porodice, kroz različite vidove borbe i ova emisija biće skup svega što sam do sada ulagao u cilju promocije braka, roditeljstva i života uopšte.
Koje teme će obuhvatati Vaša emisija?
Emisija će obuhvatati sve teme koje će podstaći mlade ljude da razmišljaju o značaju i opstanku porodice. Od vaspitanja dece, njihovog školovanja do višedetnih porodica, samohranih porodica, trudnica, porodilja, mladih talenata, lečenja teško bolesne dece, bezbednosti dece na internetu, razvoja ličnosti… Emisija će imati potpuno pozitivan ton i promovisaće život.
Ima li Srbije bez jake porodice?
Ne samo što nema Srbije, već je svaki pojedinac, bez obzira gde živeo, bez porodice osuđen na propast. Porodica je stub društva i državnosti. Na to nam ukazuju Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima UN: „Porodica je prirodna i fundamentalna jedinica društva i ima pravo na zaštitu države i društva”, Ustav Republike Srbije: „Porodica, majka, samohrani roditelj, i dete u RS uživaju posebnu zaštitu…”, Međunarodni akt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, Konvencija o pravima deteta, kao i mnogi drugi međunarodni zakoni, koji upućuju na to da je očuvanje porodice od ključnog značaja za opstanak čovečanstva.
Da li je problem „bele kuge” nastao samo iz materijalne besparice ili ima i drugih uzroka?
Problem bele kuge ne pogađa samo siromašne zemlje, kao što je na žalost trenutno Srbija. Ovaj problem se već dugo razvija na globalnom nivou, ali su zemlje poput Mađarske i Austrije shvatile da ako žele da se njihova nacija razvija i opstane, hitno sve svoje nacionalne resurse moraju da ulože u razvoj porodičnih vrednosti i promociju života.
Dakle, prvi razlog jeste nerazumevanje ovog problema, drugi razlog je socijalističko nasleđe i treći je liberalna ideologija, pa tek onda besparica. Naša vlast ne shvata da nije borba protiv bele kuge porodična politika. Porodična politika – to su porodične vrednosti. Tu je ključ rešenja. Porodična politika mora da predstavlja skup državnih mera koje za cilj imaju pre svega unapređenje ekonomskog položaja porodica, a naročito porodica sa decom.
Koliki je domet efekata mera Vlade Srbije po pitanju populacione politike?
Mere Vlade su dobar početak, jer govore da je država napokon počela da prihvata porodičnu politiku Dveri i počela da razmišlja o porodici, ali su nedovoljne i domet je kratkoročan i bojim se da će se ubrzo pokazati da uopšte nemaju efekta. Država koja ozbiljno razmišlja o porodici, sistemski mora da priđe rešavanju demografskog problema, a ne da nudi materijalnu pomoć kao ključ rešenja. Već sam objasnio da novac nije glavni problem i žene sigurno neće biti renta-majke i rađati za državu u čije institucije više ne veruje.
Država mora da stvori uslove da porodice u Srbiji normalno žive i rade. Kako majke da se odluče za rađanje dece u državi gde trudnice dobijaju otkaze kada ostanu u drugom stanju ili kada poslodavci nemaju prioritet da prednost pri zapošljavanju daju majkama sa više dece ili samohranim roditeljima ili porodicama u kojima nijedan član nije zaposlen. Dakle, mere Vlade mogu da budu samo deo sveobuhvatnog programa države za oporavak nacije.
Kada mladi ljudi ne budu odlazili iz Srbije i kada u svojoj zemlji budu mogli da rade i žive pristojno, kada počne da se ceni stručnost i znanje, a ne partijska knjižica, kada inspekcije na terenu budu radile svoj posao, kada trudnice dobiju privilegovan status, kao i mnoge druge porodične vrednosti koje treba staviti u prvi plan, tek tada će i ove mere Vlade imati svoj smisao. Do tada su samo mrtvo slovo na papiru.
Srbija i dalje godišnje ostaje bez 35 hiljada stanovnika. Ako želimo da se taj trend zaustavi, onda je neophodno da se menja sistem i sve preusmeri u interesu porodice.
Koja bi prva tri poteza Dveri povukle u borbi protiv „bele kuge” kada bi učestvovale u vlasti?
Kao prvo, osnivanje ministarstva za porodicu, bez kojeg je nemoguće porodicu staviti u centar društveno-političkog života. Neozbiljno je da država koja ima veliki odliv stanovništva na godišnjem nivou, ima samo kabinet za populacionu politiku.
Kao drugo, formirati novu državni instituciju „Zaštitnik porodice”, čija bi uloga bila da prati, usmerava, savetuje i unapređuje razvoj porodičnih vrednosti, ukazuje na probleme porodica u Srbiji i nudi brzo rešenje. Tada neće moći da se desi da trudnica dobije otkaz kada ostane u drugom stanju ili da se neka porodica izbaci iz svog doma, zbog duga za struju ili plin… Zaštitnik porodice biće ta kontrolna karika između porodice i države, koja će se uvek truditi da država radi u interesu porodice, a porodica u interesu države. Ta harmonija nam je neophodna.
I treći potez jeste ukidanje svih rijaliti programa, koji promovišu antiporodične vrednosti, jer nam oni obmanjuju najpre mlade i nameću im nerad, nemoral i nasilje. Televizije sa nacionalnom frekvencijom moraju promovisati porodicu i brak, nauku, rad i znanje.
Da li ste optimista kada je reč o demografskoj obnovi srpskog naroda u 21. veku?
Optimista sam uvek kada je u pitanju srpski narod. Volim Srbiju i srpski narod i poštujem sve nacije koje žive u našoj zemlji. Srbiji je potrebna obnova porodice, iskreno rodoljublje i spremnost da se borimo za zajednicu. To nećemo uspeti ako se ne budemo sabrali. Zato verujem da će ovo novo sabranje kroz Savez za Srbiju, u koji su i Dveri ušle, porodične vrednosti staviti u prvi plan. Razlike su neminovne i potrebne, ali je opstanak porodice zadatak svih nas, bez obzira kojoj stranci pripadali ili bili van politike. Verujem da će do demografske obnove doći, ali samo onda kada svi zajedno stanemo iza porodičnih vrednosti i promocije života. Imamo šansu da kroz ovaj Savez to i dokažemo i verujem i nadam se da ćemo uspeti.
Srpski pokret Dveri na debati „Mladi Srbije“ predstavljao je Nikola Đurić, koji je više puta naglasio da je Starom kontinentu neophodna nova organizacija, koja neće ugrožavati suverenitet svojih članica.
Mladi političari su odgovarali najpre na pitanja sa dnevnog reda, da bi potom bili dostupni i publici, koja je interaktivno učestvovala u debati.
O tome da li bi Srbija trebala da postane članica Evropske Unije, Nikola Đurić bio je jednosmislen rekavši:
„Sve vlasti od 2000. godine do danas govore da EU nema alternativu, a mi sada nemamo ozbiljnih debata u medijima da li uopšte treba da budemo tamo ili ne, koje su prednosti, a šta su mane članstva u toj zajednici. Stav Dveri, a i moj lični stav je da Srbija iz više razloga ne treba da bude deo EU, pre svega jer ni ekonomski, ni politički, ni kulturno nismo spremni da se integrišemo sa ostalim bogatijim zemljama, sa znatno izraženijom demokratskom kulturom. Najpre centralizovana moć evropske komisije, koju čine tehnokrate koje nisu izabrane neposrednim izborima. U poglavlju 31 postavlja se pitanje kakav će odnos imati Srbija prema Ruskoj federaciji, kakav stav bismo trebali da zauzmemo prilikom učlanjenja. Pre svega, naš stav je da je Kosovo sastavni deo Srbije, pogotovo ako je cena uslaska u Evropsku uniju priznavanje cele teritorije, ili određenog dela KiM, nikada ne bismo trebali da uđemo u EU“.
O demokratskim vrednostima Evropske unije dodao je:
„Često se govori o slobodi medija, mišljenja, govora, kao osnovnih ljudskih prava. Ta ista EU ignoriše šta se dešava u Srbiji, jasno je da podržavaju privid demokratije, a ujedno to ignorisanje najbolje pokazuje koliko percipiraju te evropske vrednosti, za koje mi svakako treba da se borimo bez obzira hoćemo li da uđemo u EU ili ne. Bugarska je odličan pokazatelj da se ništa ne menja preko noću, mi moramo sebe najpre da promenimo, to bi bilo dovoljno“.
Neulaskom u Evropsku uniju, Đurić tvrdi da bismo zadržali suverenitet i zakonodavstvo:
„Ako smo razumeli razloge zbog čega ne treba da uđemo, sada da vidimo šta gubimo ostajanjem van nje. Evroskepticizam raste, primer za to su Mađarska, Poljska, Austrija…očigledno je da je EU propali projekat, treba nam novi skup evropskih nacija, gde će države moći samostalno da odlučuju o politici. Ako ne uđemo u Uniju, moći ćemo suvereno da odlučujemo o zakonima. Ponavljam, čuvanje Kosova je prioritet, ako je to njihov uslov, nikako ne treba pristati. Takođe, imamo i ekonomske razloge da ne postanemo članica, Norveška i Švajcarska pokazuju da ekonomija može biti moćna i van granica EU. Neulaskom bismo takođe sačuvali deo poreza, koji bi morao da se preda Briselu, koji nam takođe ne bi smeo nametati migrantsku politiku, već smo mi ti koji bismo trebali da se pitamo o tome.
Pomenutu debatu u okviru projekta „Glas mladih u demokratskim procesima“, organizovala je Krovna organizacija mladih Srbije, a učešće su uzeli predstavnici deset partija, među kojima su: Dosta je bilo, Narodna stranka, Demokratska stranka, Dveri, Demokratska stranka Srbije, Liberalno-demokratska partija, Levica Srbije, Nova stranka, Socijalistička partija Srbije i Srpska radikalna stranka.
Razgovor sa Stefanom Aksovićem, članom Predsedništva Dveri.
Za ovaj broj Glasnika porodične Srbije razgovaramo sa mladim i perspektivnim čovekom iz Lazarevca, studentom politikologije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, predsednikom omladine Srpskog pokreta Dveri i članom Predsedništva Dveri Stefanom Aksovićem.
Stefan je već dugi niz godina član Pokreta, ostvario je odlične rezultate u rodnom Lazarevcu i pravi je primer momka koji nije želeo da se ide lakšim putem, koji nije hteo da svoje sposobnosti i svoje obrazovanje unovči preko neke od vladajućih partija, već je bio dosledan svojim idealima i tu svoju doslednost ispunjava zalaganjem za Dveri, a samim tim i za Srbiju. Stefan Aksović je primer da smo mi, deca ovog veka, ipak dostojni istorije naše i da nam se duše ne plaše opasnosti, ma u kojoj formi ona bila.
Šta te je privuklo, kao mladog čoveka, da se baviš politikom?
Pre svega, stanje u društvu i osećaj odgovornosti da se kao mlad čovek uključim i doprinesem borbi za obnovu vrednosti u koje verujem. Ta bitka danas vodi se uglavnom upravo na polju politike.
S obzirom da si predsednik Saveta omladine Dveri, kako gledaš na stanje omladine u Pokretu i da li je ona dovoljno zastupljena?
Okupljamo sjajne mlade ljude kojima se često divim. Oni su najvredniji zalog za budućnost ove zdrave priče, a Pokret je, po mom mišljenju, to i prepoznao te je na nama da dato poverenje opravdamo. Svoj deo odgovornosti vidim i u tome da ukazujem na kvalitetne mlade ljude i pomažem njihov napredak.
Sve više mladih i obrazovanih ljudi odlazi iz Srbije. Da li si ti razmišljao o odlasku i kako gledaš na položaj mladih u Srbiji?
Ne, ali sama pojava ne čudi. Ona je, nažalost, rezultat neuspešne tranzicije društva koja je dovela do opšteg osiromašenja, pljačkaške privatizacije, porasta korupcije i kriminala te kao takva svaku perspektivu za normalan život mladih učinila neizvesnom.
Kao jedini predstavnik omladine u Predsedništvu Dveri, kakvu imaš saradnju sa ostalim članovima Predsedništva i da li se tvoje mišljenje podjednako uvažava?
Pre svega trudim se da glas omladine dostojno reprezentujem prilikom donošenja najvažnijih političkih odluka u našoj organizaciji, što starije kolege svakako poštuju i uvažavaju. Smatram da rad Predsedništva Dveri danas karakteriše dobra saradnja mladosti i iskustva uz obostrano poštovanje, što daje rezultate.
Tvoja poruka mladima u Srbiji?
Borite se i verujte! Živimo u vremenu poražene nade koje proizvodi ljude bez vere u ideale promovišući hedonizam kao osnovni stil života. Treba nam izlaz iz te apatije, obnova celokupnog sistema vrednosti i izgradnja pravih uzora i autoriteta. Verujem u našu generaciju da taj zadatak može da ispuni!
Na vanrednoj konferenciji za medije u Čačku, predsednik Dveri Boško Obradović komentarisao je hapšenje majke šestoro dece, Jelene Miletić.
Obradović se upitao da li je moguće da su svi oni članovi SNS koji su pretili, napadali ljude na slobodi, dok se majka šestoro dece već tri dana nalazi u zatvoru i da li zakon važi samo za one koji nisu članovi SNS.
„I dalje nemate odgovornost za one koji su pokušali ubistvo Borka Stefanovića, i dalje se ne zna ko je ubio Staniku Gligorijević na naplatnoj rampi u Doljevcu. Na slobodi je i jedan Jutka. Predsednik opštine Brus koji iza sebe ima seksualno uznemiravanje najmanje sedam žena, kao i Bogdan Laban koji je jednom univerzitetskom profesoru pretio da će nositi betonske cipele.“ – rekao je Obradović.
On je pitao državne organe da li se zakon samo ekspresno sprovodi nad majkom šestoro dece, isto kao i nad bakom od 90 godina čije iseljenje sprovode javni izvršitelji, ne mareći za to što je žena nepokretna i što nema gde da ode.
Predsednik Dveri je zatražio momentalno puštanje Jelene Miletić sa slobode i pitao zašto je represija odgovor režima na sumnju roditelja u ispravnost stranih vakcina koji nemaju dovoljno informacija o ovoj temi i ukazao na to da ljudi imaju određene sumnje i da to treba razumeti kao roditeljsku brigu.
„Naravno da smo za obaveznu vakcinaciju. To je jedna civilizacijska medicinska tekovina borbe protiv zaraznih bolesti koje su time smanjene, a neke od njih i potpuno ukinute. Ali treba razgovarati na ovu temu, a represija državnog aparata nikako ne može biti rešenje“ – rekao je on.
Predsednik saveta za porodicu i socijalna pitanja Srpskog pokreta Dveri, Radoš Pejović, gostovao je na TV Naša u emisiji „Uz jutarnju kafu“ 26. februara 2019. godine.
Izjava Hašima Tačija da će podneti ostavku ili raspisati referendum ako kosovska skupština ne odobri sporazum sa Beogradom prema kojem bi Kosovu pripali Bujanovac, Preševo i Medveđa, još jedan je dokaz da Aleksandar Vučić dogovara predaju srpskih opština, a da to krije od srpske javnosti.
Savez za Srbiju zahteva od predsednika države da hitno saopšti šta piše u takozvanom „Sporazumu sa Beogradom“, očigledno već ponuđenim kosovskim vlastima, i šta je još predmet trgovine koju on tajno ugovara.
Podsećamo ga da nije Srbija njegovo dvorište pa da ga rasparčava i poklanja po sopstvenom hiru, niti može da pregovara u ime svih građana, a da od njih krije šta stavlja na pregovarački sto. Podsećamo ga i da je odricanje od dela srpske teritorije protivno Ustavu nad kojim je on polagao zakletvu.
Savez za Srbiju ostaje dosledan poštovanju Ustava Republike Srbije i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti, te smatra da u ovim okvirima treba voditi pregovore o rešavanju kosovskog pitanja.
Imajući u vidu situaciju na našoj političkoj sceni odbornici Saveza za Srbiju u Skupštini opštine Lučani su doneli odluku da bojkotuju sednice Skupštine.
Razlog bojkota je :
1.
Vraćanje Skupštine u jednopartijski sistem – sve komisije su jednopartijske, svi nosioci vlasti i direktori javnih preduzeća i ustanova iz jedne partije. Direktori javnih preduzeća umesto na javnim konkursima se postavljaju v.d. poslušnici vladajućeg režima.
2.
Urušavanje svih institucija sistema u samovolji jedne političke stranke.
3.
Prihvatili smo zahteve inicijative građane sa protesta i kao odgovorni ljudi smo podržali inicijativu.
Prva sednica je pokazala veliku netrpeljivost pozicije prema opoziciji kršenjem poslovnika o radu čime se nastavlja represija od strane vladajuće većine. Nastavljamo našu vaninstitucionalnu borbu punim kapacitetom.
Hapšenjem Jelene Miletić, majke šestoro maloletne dece i njenim ekspresnim slanjem na odsluženje zatvorske kazne od 30 dana grubo su narušena dečija i porodična prava.
Dveri nisu za kršenje zakona, ali o kakvom pravnom sistemu i o kakvoj pravdi možemo govoriti kada majka šestoro dece biva odvedena u zatvor na 30 dana zbog neplaćenih kazni, a napadači na Borka Stefanovića slobodno šetaju ulicama Kruševca, Jutka koji je seksualno uznemiravao nekoliko žena slobodno šeta ulicama Brusa, a žena koja je organizovala pokušaj ubistva novinara Milana Jovanovića nije u zatvoru već u kućnom pritvoru sa nanogicom. Upravo takve stvari izazivaju nepoverenje građana u institucije.
Sada je jasno da smo bili u pravu kada smo se usprotivili represivnim zakonskim merama i zahtevali široko obrazovanje stanovništva o vakcinaciji uz pokretanje proizvodnje sopstvenih vakcina radi unapređenje zdravstvene bezbednosti građana.
Srpski pokret Dveri nije protiv vakcinacije kao civilizacijske medicinske tekovine iskorenjivanja zaraznih bolesti, ali razume sumnje i zbunjenost roditelja koji postavljaju pitanja o bezbednosti pojedinih vakcina. Roditelji i jesu zbunjeni jer je nivo zdravstvene prosvećenosti našeg naroda na zabrinjavajuće niskom nivou. Umesto da se državni aparat represivno obračunava sa roditeljima koji nisu vakcinisali svoju decu trebalo bi posvetiti pažnju širokom obrazovanju naroda o značaju vakcinacije, pokretanju proizvodnje domaćih vakcina i samim tim unapređenju kontrole kvaliteta istih uz rigoroznu kontrolu zdravstvene bezbednosti uvoznih vakcina. Vakcinacija nije štetna, represivni zakoni koji ograničavaju slobode su uvek štetni.
S obzirom da su i širom Evrope prisutne različite zakonske prakse, na ovu temu treba otvoriti široku javnu raspravu među stručnjacima medicinske i pravne profesije o najboljem načinu za povećanje procenta obuhvata stanovništva vakcinacijom uz puno poštovanje ljudskih prava i naročito prava roditelja. Dveri smatraju da pitanje vakcinacije nije pitanje za političare, već za stručnu javnost, ali da oduzimanje garantovanih prava ne sme biti dozvoljeno.
Iz napred navedenih razloga zahtevamo momentalno puštanje na slobodu Jelene Miletić i njen povratak deci koja je željno iščekuju.
