Kako ste? Jeste li umorni? Ja sam umorna, ali umorna od užasne vlasti, a od borbe za slobodnu Srbiju – nikad!
Ovih dana Čačane pominju u Beogradu. Onaj čovek koji je dobio nacionalnu frekvenciju da bi prikazivao kulturno umetnički sadržaj, a prikazuje starlete koje gaze po srpskoj zastavi i dripce koji pričaju viceve o Milici Rakić. Da svi znamo o kome se radi…E taj čovek je Čačane nazvao đilkošima.
Ja ću da vam kažem odakle ta nervoza. U jednom dnevnom listu lepo piše – Nema pravih promena bez Čačana. E odatle nervoza.
Ja moram otkriti tajnu, zato sam ja i došla da bih jednom mogla da se hvalim unucima kako sam govorila pred Čačanima koji su prvi došli za Beograd 13. aprila i stali u prve redove. A znam da će tako biti. Grešim li?
Moram priznati još nešto, kad sam upisivala osnovne studije nisam mislila da ću stići do doktorskih, a kad sam upisivala doktorske nisam mislila da ću stići do suzavca u očima i mikrofona na koji vapim za slobodom u 21. veku
Ali što kaže ona narodna: Ne može se megdan zadobiti na divanu sve lulu pušeći, a ja bih rekla i: Ne može se megdan zadobiti, na tviteru statuse pišući.
I dok se baš na tom tviteru raspravljaju ko je na protestima iz koje stranke i ko ima kakve stavove, oni hapse i ne pitaju te ni kako se zoveš, a kamoli šta misliš o Hagu, i Evropskoj uniji.
Dok se mi bavimo razlikama, oni hapse bez razlike.
Uroša iz Dveri. Pavla iz Demokratske stranke. Krstu iz studentske organizacije. Miloša koji organizuje tribine o NATO agresiji. Stefana studenta političkih nauka.
Dok se mi bavimo razlikama, oni hapse bez razlike.
I pušteni su onog trenutka kada smo prestali da se bavimo razlikama, i kada smo zajedno poručili: Neće vam proći. Kada su srednjoškolci stali pred kordon. Kada su đaci u Kovinu blokirali nastavu u znak solidarnosti sa uhapšenima. Kada je profesor istorije rekao: Pavle je uhapšen. Ja ne mogu držati čas.
I ja kažem: Srbija je uhapšena. Ja ne mogu da ćutim. Srbiju su uhapsili ovi manijaci na vlasti i sve nas drže kao taoce svog ludila. Srbiju su uhapsili ovi ludaci koji su u nedelju naredili članovima svoje stranke da se okupe i dođu da nas biju. Uhapsili su je isti oni koji nisu uhapsili nikoga za ubistvo Stanike Gligorijević, niti za smrt Omera Mehića. I nisu uhapsili nikoga za Savamalu, hotel Šumadiju, niti za prodaju PKB-a. Nisu uhapsili Labana, Zelju i Milana Radojičića. Nisu, ali su uhapsili Srbiju
I svi zajedno treba da kažemo: Srbija je uhapšena i ja ne mogu da ćutim. Srbija je uhapšena i ja ne mogu da držim čas, ja ne mogu da vozim autobus, ja ne mogu da sedim u kancelariji. Svi zajedno da kažemo: Uhapšena mi je zemlja, ja ne mogu a da ne dođem 13. aprila u Beograd i da im kažem Dosta je bre više.
Info služba Dveri