Predstavnici beogradskih odbora SZS protestovali su na Terazijama, tako što su na ulicu postavili džakove sa solju za puteve i na nešto manje od sat vremena blokirali saobraćaj u znak negodovanja što će od sutra centar grada biti zatvoren zbog radova oko Trga Republike.
Predsednik GrO Dveri Beograd Jugoslav Kiprijanović je izjavio da se gradska organizacija Dveri priključuje akciji kako bi sprečili da „bahata, bezobrazna i lopovska vlast otme Beograd Beograđanima“.
Predsednik opštine Stari grad Marko Bastać kazao je da je to blokada upozorenja, jer žele da ukažu na to kako će Beograd izgledati od sutra.
Posle izjava za medije, aktivisti su sklonili džakove sa ulice i saobraćaj u tom delu grada je normalizovan.
Predsednica Gradske organizacije Niša Srpskog pokreta Dveri, Tamara Milenković-Kerković, govorila je na protestu 1 od 5 miliona, u Vladičinom Hanu.
Profesorka Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Nišu, podsetila je okupljene na najveće probleme sa kojima se građani Srbije suočavaju svakodnevno.
„Pomaže Bog junaci malih gradova. Strah polako prestaje među nama i prelazi na stranu onih koji su rešili da njime i vladaju. Tu smo da se osokolimo u ovoj borbi, koju ćemo uz Božiju pomoć završiti. Svesni ste kakvo je zlo pred nama, ovo je najgora vlast koja je Srbijom upravljala ikada, a naš sadašnji predsednik je najveći lažov koji je živeo ovde. Oni su od svojih prethodnika naučili kako da vladaju, a to čine strahom, siromaštvom, terorom.
Premijerka Srbije, Ana Brnabić, hvali se kako je država iskorenila siromaštvo, a svaki 4. građanin ove zemlje je na ivici siromaštva. Vučić govori kako je veći problem gojaznost, moguće da je u pravu, ali ako govori o svojim saradnicima, koji imaju problem sa preteranim jelom. Ono šta je najveći naš strah je to da se plašimo da se ne razbolimo, jer nema ko da nas leči. Oni grade bolnice, a lekara nema“, ocenila je profesorka.
Ona se osvrnula i na događaje koji su se odigrali prethodnih nedelja, kao i na one koji tek treba da se dese.
„Pre dve nedelje, opkolili smo zgradu Predsedništva Srbije. Ovaj režim je uplašen i nervozan, što se vidi na fotografiji gde Vučić sa svojim doktorom nauka, ministrom Stefanovićem igra šah, sa pogrešno raspoređenim figurama, glumeći hladnokrvnost.
Mi smo ovde da se izborimo za nekoliko stvari, a to su fer i slobodni izbori, kao i slobodni mediji. Želimo da umesto ljudi više ne glasaju džipovi bez tablica.
Najveća greška vlasti posle 5. oktobra bila je ta što nije ugasila Pink, fabriku laži, Sodome i Gomore. Isto tako, ako sledeća vlast ostavi Pink, moraćemo da rušimo i nju. Ako vlast ne ispuni naše zahteve, cela Srbija staje 13. aprila u Beograd, odakle ne odlazimo dok ne ode ovaj dahijski sistem. Više nema nazad, nema predaje. Svi zajedno do pobede“, poručila je Tamara Milenković-Kerković.
Narodna poslanica Dveri, Marija Janjušević na početku govora u Batočini pozvala je i građane koji protest gledaju sa prozora da se priključe.
„Ne možemo bez njih. Postajemo taoci njihovog straha. A i oni i mi smo taoci Aleksandra Vučića“- rekla je ona.
Janjušević je poručila da nama treba država u kojoj ljudi mogu da žive od svog poštenog rada i da ne zavise od toga koju partijsku knjižicu imaju. Ona je takođe govorila o naslovnim stranama dnevne štampe.
„To nije lice Srbije. Ni Vučić ni Vučićević ni ostali nisu dostojni da nas predstavljaju.“ – rekla je ona i pozvala sve građane da ostanu uporni i istrajni u borbi za bolju Srbiju.
Ovog meseca Opštinska organizacija Dveri i Gornjem Milanovcu ugostila je visoke rukovodioce Pokreta, predsednika i narodnog poslanika Boška Obradovića, člana predsedništva i narodnu poslanicu Mariju Janjušević Nedić, člana predsedništva Draganu Milićević i koordinatora za Moravički okrug i člana Izvršnog odbora Aleksandra Novakovića.
Početkom meseca, tačnije 8. marta, koincidencija je sasvim slučajna, a na osnovu ranije ugovorenog termina, Marija Janjušević Nedić je ispred Saveza za Srbiju bila govornik na građanskom protestu u našem gradu. Prilika je iskorišćena da pozovemo i Draganu Milićević i organizujemo sastanak sa aktivistkinjama naše organizacije. Cilj je bio da se naše Dverjanke bolje upoznaju sa radom Sabora žena, kako bi se pokrenuo rad naše Ženske snage. Pošto je već bio Dan žena, članovi Uprave i naše žene su bili domaćini, nadamo se dobri, gostima u restoranu Moja kafanica.
Planom rada Uprave i predsedništva lokalnog Saveza, kojim smo mi predsedavali u ovom mesecu, bilo je predviđeno da pozovemo u goste i našeg Predsednika i jednog od lidera Saveza za Srbiju Boška Obradovića. To smo realizovali u sredu 27. marta.
Predsednik Srpskog pokreta Dveri je prvo prisustvovao sastanku naše Opštinske organizacije i upoznao se sa presekom stanja u organizaciji i u opštini, kao i sa novim članovima Uprave, rukovodiocima radnih timova i koordinatorima Mesnih odbora. Potom smo se prošetali gradom do kancelarije Saveza, gde je bila organizovana zajednička konferencija za novinare, uz prisustvo svih lidera i većeg broja članova lokalnih članica, kao i građana Gornjeg Milanovca. Nakon konferencije Boško Obradović je ostao da razgovara sa prisutnim građanima i odgovara na njihova pitanja.
Predsednik Srpskog pokreta Dveri, Boško Obradović, govorio je na jubilarnom, desetom protestu 1 od 5 miliona, održanom u Užicu.
„Kada je ova vlast uspela da ujedini Čačane i Užičane, znači da joj je blizu kraj. Konačno smo ugledali svetlo na kraju Vučićevog tunela, narod se oslobodio straha, šeta se u preko 100 gradova, idemo do kraja, nema nazad. Shvatili smo da kroz institucije ne možemo više ništa da uradimo, jedini način da nas razumeju je ulica, a to znači sve nenasilne, ali odlučne metode. Posle 30 godina se borimo ponovo za iste stvari, za slobodne medije i fer izbore, a to znači da za prethodnih 30 godina nismo ništa uradili“.
Obradović se osvrnuo i na dan kada su ispred predsedništva Srbije, okupljeni napravili obruč oko Aleksandra Vučića, koji nije smeo da izađe dok se demonstranti ne raziđu.
„Posle četiri meseca šetnje, Vučić se nije udostojio da nas pozove, da razgovara sa nama, da vidimo šta je problem, i na kraju kada smo ga opkolili kao miša, pokazao je da je najveća politička kukavica u novijoj istoriji Srbije. Da stvar bude gora, poziva svoje pristalice da se okupe i obračunaju sa svojim sugrađanima. Mi smo pokušali institucionalnim putem da se izborimo za snimak ubistva na naplatnoj rampi u Doljevcu, da vidimo ko je vozio automobil, a ako ga ne pokažu, blokiraćemo autoputeve, i isterati pravdu porodici Stanike Gligorijević, jer smo dužni da to uradimo“
Lider Dveri se takođe dotakao i vlasnika televizije Pink, Željka Mitrovića.
„Tražili smo od REM-a da ukine nacionalnu frekvenciju Pinka, a ako to ne učine, narednih subota ćemo se prošetati i do zgrade te televizije da poručimo Željku Mitroviću, da smo mi seljaci iz Zapadne Srbije, a on seljačina iz Beograda. Dok se ne ugasi Pink i on ne bude u zatvoru, znajte da promena nije ni bilo. Ako ne ispune naše zahteve, cela Srbija staje 13. aprila u Beograd. Ne da ovaj narod da ga gazite. Vučiću gotov si. Ako su on, kao i Mitrović, zatim i Babić, Martinović, Rističević slika beogradske gospode, onda nam takvo gospodstvo i ne treba, ostaćemo seljaci iz Čačka i Užica“, zaključio je Boško Obradović.
Ovde u Smederevu, u jednoj od prestonica srpske države, došao sam da ispred svih mladih koji čine protest „1 od 5miliona“, dam obećanje da nećemo bežati iz sopstvene države, da ćemo se boriti da Srbiju vode časni i obrazovani ljudi, a da sve Jutke, Simonovići, Babići, Labani i svi ostali koji simbolišu ovu fašističku vlast budu u zatvoru, gde im je i mesto!
Bliži nam se 4. april, poznatiji kao dan studenata, dan kada su 1936. godine studenti poput nas ustali protiv fašizma. Mi danas isto tako ustajemo protiv fašizma Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića, i nećemo se povući. Mogu da nam prete, da nas hapse, da nas tuku, ja im ponavljam, MI SE NEĆEMO POVUĆI!
Uništavaju nam institucije u koje je naš narod imao najviše poverenja kroz čitavu istoriju – našu svetu sabornu i apostolsku crkvu i našu vojsku, obe vredne ponosa celog našeg naroda, i one koje su stvorile i održale srpsku državu kroz preko 800 godina dugu istoriju.
Patrijarh verskog krila Srpske napredne stranke rekao je kako mi radimo u korist naših neprijatelja, da ne znamo šta radimo. Vrlo dobro znamo šta radimo i znamo šta nam je cilj, a oni ako to nisu uspeli da shvate za preko 100 dana protesta, onda ja mogu da zaključim samo jedno – ili ne žele da shvate, ili su jednostavno nesposobni da to učine. U oba slučaja, promena je neophodna! Promena čitavog korumpiranog i pokvarenog sistema. Onda kada Patrijarh prestane da se vozi u kolima bez tablica i krene da šeta sa svojim narodom, tada će imati pravo da iznese svoje stavove.
Do tada, njemu hvala na savetima, vera ostaje jaka u našim srcima, a mi se vidimo na ulici! Nismo birali zemlju gde ćemo se roditi ni narod u kome ćemo se roditi, a ni vreme u kojem ćemo se roditi, ali biramo jedno – da li ćemo biti ljudi ili neljudi. Pre bih pristao da nestanu i velika i mala Srbija i svi Srbi zajedno sa mnom, nego što bih pristao na neljudsko i nečovečno. Ove reči Blaženopočivšeg Patrijarha Pavla neka nam budu na korist, a ne na osudu.
Naš predsednik rekao je kako u Srbiji nije bilo takvog stratega i vojskovođe kakav je bio, pazite, ne vojvoda Radomir Putnik, Živojin Mišić ili Stepa Stepanović, čije se vojne strategije i danas izučavaju na svim najboljim svetskim univerzitetima, već zamislite MURATA?! Murata, osmanskog sultana, koji je na Kosovu polju pogubio svetog kneza Lazara, čime je srpski duh zauvek utisnut na srpski Jerusalim, Kosovo i Metohiju. Dakle, po rečima našeg predsednika, za sve je kriv Miloš Obilić jer nam je ubio velikog stranog investitora Murata?! Treba da ih je sramota.
Dokle ćemo se mi stideti naše istorije i kulture? Dokle će svaki drugi nacionalizam biti sasvim u redu – sem srpskog nacionalizma? Vuk Karadžić davno je definisao osobine srpskog naroda – to su naša vera, jezik i običaji. Ako bilo šta od toga izgubimo, sve ćemo izgubiti. Sramne slike naših časnih generala koji salutiraju čoveku koji nije bio sposoban ni vojsku da odsluži, dovoljno govore o trenutnom stanju Vojske Srbije. Promena, pre ili kasnije, mora doći, a mi smo tu da taj proces ubrzamo!
Daj Bože da se Srbi slože! Krajnje je vreme da shvatimo, da je konačno došao trenutak odluke u kome je jedino pitanje – MI ili ON! Konačno moramo shvatiti da ovaj posao niko neće uraditi umesto nas, niti će ga iko uraditi za nas. Nakon što shvatimo ovo, moramo preuzeti odgovornost i uključiti se u borbu. Zato vam garantujem, samo zajedništvo nas može spasiti ove okupacione vlasti. Ako misle da ćemo mi godinama šetati, varaju se. Oročili smo naše zahteve jer nemamo više vremena za gubljenje. Zato vas sve pozivam da 13. aprila dođete u Beograd da zajedno učinimo Srbiju zemljom dostojnom življenja i zemljom kojom ćemo se svi ponositi.
Hvala na pažnji, moje ime je Nikola Đurić i ja sam 1 od 5 miliona! Živelo Smederevo, Živela Srbija!
Ministarka Zorana Mihajlović je u pravu kada kaže da autoputevi nisu poligon za političare. Autoput ne bi trebalo da bude poligon gde će političari isprobavati svoje vozačke sposobnosti, pogotovu ako nemaju vozačku dozvolu. Autoput nije poligon za bahate i kriminalne članove SNS, kojima je izgleda u ovoj zemlji sve dozvoljeno i koji za sve prolaze nekažnjeno.
Postavljamo pitanje ministarki Mihajlović: Kako do da ste mogli u drugim slučajevima ekspresno da objavite snimke kamera, za potrebe napada na opoziciju, a kada se radi o nečemu što je u vezi sa vašim funkcionerom, onda se snimci ne pojavljuju, već se pozivate na institucije?
Institucije u Srbiji odavno su blokirane. Blokirala ih je bahatost i bezobrazluk SNS i njenih funkcionera.
Mi samo tražimo jednaki tretman za sve i pravdu za Staniku Gligorijević čija porodica zaslužuje da zna ko je bio na mestu vozača u trenutku nesreće. Kao što tražimo da se reše i druge afere poput nelegalne gradnje na Pančićevom vrhu, poreklo novca kojim je Vulin kupio stan, poreklo 300 000 evra koje je otac ministra Stefanovića nosio u torbi, slučaj Savamala i drugo.
Pravdu ćemo tražiti na sve načine, pa ako treba i blokiranjem autoputa, jer nećemo dozvoliti da uništite život još neke porodice, svojim nemarom i bahatošću.
Poštovani građani Šida, braćo i sestre, dragi prijatelji… Vi u malim sredinama ste zapravo heroji ovog protesta. Vi koji ste opstali i istrajali, vi koji znate da nemaju čime da vas kupe jer se borite za slobodu a sloboda nema cenu!
Ja dolazim takođe iz manje sredine i vrlo dobro znam kako je to kada u nekom mestu svako svakoga zna. Znam da naši sugrađani radije na proteste izlaze u Beograd ili neki veći grad u strahu da će ih u svom mestu prepoznati i staviti na crnu listu nepodobnih.
To je slika i prilika sistema koji počiva na strahu i koji će zbog toga pasti jer smo mi slobodarski narod koji ume da se za slobodu bori!
Želim da vam kažem da znam i da ste umorni, umorni i od života u ovakvom mafijaškom sistemu ali i od ovih šetnji koje traju unazad već mesecima.
Ta mala sredina iz koje ja dolazim je Lazarevac, nadaleko čuven po slavnoj Kolubarskoj bici – možda najvećoj vojnoj pobedi srpskog naroda u istoriji koju je predvodio veliki vojvoda Živojin Mišić.
Kada je postalo teško, kada su vojnici klonuli – izgubili i snage i nade – naredio je povlačenje, ali ne da bi se predao već da bi vojsku odmorio i okrepio a onda je usledio udar kakav niko nije očekivao i koji je neprijatelja proterao preko Drine.
Naš kontranapad je 13. aprila u Beogradu. To je dan kada ćemo pokazati svu svoju snagu. To je dan kada Srbija mora da stane!
Poslanica Srpskog pokreta Dveri, Marija Janjušević obratila se prisutnima na protestu 1 od 5 miliona, održanom u Loznici.
Ona je tom prilikom poručila:
„Hvala vam na strpljenju što dolazite ovde, i molim vas za još više strpljenja nego do sada, sve do 13. aprila kada ćemo se okupiti u Beogradu i poručiti Vučiću i njegovim lopovima da ne pristajemo na njegov zakon kriminala, ubistava i izdaje. Tabloidi, rijaliti i Pink nisu lice Srbije, znamo šta ispliva na površinu kada se voda zamuti, ali vreme je da se talog spusti na dno. Na selu su ostali ljudi od po 60 godina, sa traktorima starim preko 40 godina. Mladost ode pravo za Beograd, a odmah potom i u inostranstvo… Zašto pored ovakve lepote? Mi smo ti koji će vratiti veru, žig slobode, ne smemo dati da izdaja preraste u veleizdaju Kosova i Metohije“.
Marija je izvela i jedan performans, u kom je okupljenima poklonila seme prkosa, koje predstavlja simbol odlučnosti u ovoj borbi.
„Svaki neprijatelj Srbije, Toni Bler, Gerhad Šreder, je zapravo prijatelj Aleksandru Vučiću, ali nama nije. Poklanjam vam seme prkosa, divnog cveća koje u Srbiji uspeva. Zaliva se upornošću i poštenjem, seje se u aprilu, presađuje u maju, a cveta u septembru. Učinimo da Srbija u septembru procveta bez Vučića i SNS-a, dajmo šansu mladima. Podsetimo ih da smo tu i sledeće subote, kao i 13. aprila, prkosno u Beogradu“, poručila je Janjuševićeva.
Lider Dveri smatra da smo ušli u jednu opasnu zonu društvene i političke krize u kojoj nasilje i vandalizam prema političkim neistomišljenicima vladajuće garniture postaju sve učestaliji.
„Samo u poslednje dve nedelje napadnute su nam kancelarije u Čačku, Zaječaru i Beogradu i dobili smo pretnje smrću na društvenim mrežama koje smo prijavili policiji, ali identitet tih lica još nije utvrđen. A juče mi je i lično ministar zdravlja pretio govoreći da se smirim i da ću završiti kao neki drugi ljudi koji su radili kao ja. A na kraju dana nam je unakažen i ulaz u centralne prostorije. Pitam se šta je sledeće.“ – rekao je Obradović i dodao da je ovaj vandalizam odgovor na njegova jednostavna pitanja.
„Gospodine Nebojša Stefanoviću od kud tvome tati 300 000 evra u kešu i koje je poreklo tog novca? Gospodine Vulin od kud ti stan u Beogradu i koja ti je to tetka iz Kanade dala novac za taj stan? Gospođo Mihajlović, zašto je prvobitna cena autoputa Pojate Preljina bila 500 miliona evra, a onda ste potpisali ugovor na 800 miliona evra? Umesto da odgovore na ova pitanja mi dobijamo ovakav odgovor.“ – rekao je lider Dveri pokazujući na išaran ulaz u prostorije Dveri.
On smatra da je glavni krivac za ove napade na Dveri niko drugi do Aleksandar Vučić
„Mi ga se ne plašimo. Mi ga čak i ne mrzimo. On je jedna obična politička kukavica. Jedino što Vučić sme je da šalje ljude u fantomkama da pišu gadosti. Ali ovo je izložba njegove autoprojekcije. Oni su lopovi, fašisti i razbojnici. I zato nećemo odustati. Vidimo se u subotu i posebno se vidimo 13. aprila u Beogradu!“ – rekao je Obradović
Danas nas je u 83. godini napustio veliki pesnik Dobrica Erić.
Rođen je 22. avgusta 1936. godine u Donjoj Crnući kod Gornjeg Milanovca i bio je jedan od najznačajnijih naših pesnika dvadesetog veka. Dobitnik je mnogobrojnih nagrada, a svoju prvu zbirku „Svet u suncokretu“ napisao je 1959. godine.
Dobrica Erić je ostavio neizbrisiv trag u srpskoj književnosti, dela su mu prodata u tiražu od preko milion primeraka i prevođena su na mnoge svetske jezike.
Takođe bio je i simpatizer našeg pokreta, kome je posvetio sledeće stihove: „Da ne rastrgnu zveri i Srbiju i nas, Bog nam otvori Dveri i reče: Tu vam je spas“.
Bog je Srbiji podario velikog pesnika i izuzetna nam je čast što smo imali podršku od jednog velikana kakav je bio Dobrica Erić.
Reči su jednog od vlasnika medijskog glasila u Subotici na naše insistiranje na odgovoru zašto se ne objavljuju saopštenja Srpskog pokreta Dveri u Subotici. To je slika i prilika Subotice, svi mediji udruženi u zajednički poduhvat da služe samo kao stranačko glasilo SNS-a i SVM-a.
Nedavna poseta ministara za rad, boračka i socijalna pitanja Zorana Đorđevića Subotici pokazuje rešenost vlasti da traga za socijalno ugroženim kategorijama stanovništva i da pokazivanjem empatije prema toj kategoriji, brigu, treba da se svi osetimo zadovoljni kako vlast brine i o onima kojima su sredstava i pomoć najpotrebnija. Tom prilikom je posetio Udruženje za slepe i slabovide osobe grada Subotice.
Smatramo da je to jedan lep gest koji bi u normalnoj situaciji bio vredan pažnje i imao podršku svih onih kojima je važan odnos prema osobama sa invaliditetom, koje su na marginama društva i koje zaslužuju mnogo bolji tretman od onog koji je sada . Obećanja su data i sve je prilikom te posete ličilo na dobro osmišljen medijski nastup i promociju SNS-a u nekoj njima izmišljenoj kampanji za neke tamo nastupajuće izbore za koje će se posle dužeg prenemaganja odlučiti ili odustati predsednik Aleksandar Vučić.
Posle toga na prijemu u gradskoj kući gradonačelnik Bogdan Laban je naglasio da će grad Subotica za socijalne kategorije stanovništva izdvojiti u 2019. godini planiranih 5% više sredstava nego u 2018 godini. Sve to kako bi se popravio položaj jednog dela građana Subotice. Ono što tom prilikom nije napomenuo da su njima ti građani potrebni kao i u ovom slučaju Udruženje slepih i slabovidih da se navodno baveći socijalnim temama skreće pažnja sa gorućih tema grada Subotice a to je nenormalna korupcija i kriminal vlasti.
Gradonačelnik nije rekao da je za lokalne medije odnosno sufinansiranje javnog informisanja od strane grada Subotice u 2019. godini određeno povećanje od 50% to jest 10 puta veće povećanje od povećanja za socijalna davanja od 5 %, umesto 26 miliona dinara u 2018. biće 39 miliona dinara u 2019. godini.
Nije im važno da li ljudi imaju šta da jedu već samo da građani ne znaju i ne čuju za njihov kriminal i korupciju.
Postavljamo pitanje gradonačelniku Subotice Bogdanu Labanu: Da li je za grad Suboticu prioritet rešavanja problema gladi naših sugrađana ili da subotički mediji koji prikrivaju istinu dobiju 50% više sredstava?
