Narodni poslanik Dveri Marija Janjušević je uoči Vaskrsa boravila na Kosovu i Metohiji, razgovarajući sa Srbima koji žive na severu i u enklavama i obilazeći odbore Dveri na ovom prostoru. Srpski pokret Dveri redovno obilazi svoje sugrađane na Kosovu i Metohiji, uprkos tome što je samom predsedniku Bošku Obradoviću zabranjeno da stupi na ovo tlo, odlukom Vučićevih saradnika u takozvanoj prištinskoj administraciji.
Dveri nastoje da, kako u spoljnoj politici tako i među svojim sugrađanima, šire svest o katastrofalnoj politici prema KiM koju Aleksandar Vučić vodi još od 2012. a priprema verovatno i od ranije.
Govoreći o politici prema KiM, Marija Janjušević je istakla da se geopolitičke prilike u svetu polako okreću u korist Srbije nakon dužeg vremena, i da se ne može poništi Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, koja je na snazi.
„Malo je poznato u Srbiji da je Kumanovski sporazum zapravo mirovni sporazum, da rat koji je NATO započeo bombardovanjem SRJ, ubijanjem srpske, ali i albanske dece i uništavanjem civilnih ciljeva, nikada zvanično nije završen, već je samo postignuto primirje. Da bi se rat konačno završio i Kosovo i Metohija bilo definitivno oteto Srbiji, neophodno je da se u Srbiji nađe dovoljno drzak i beskrupulozan čovek, koji bi potpisao pravno obavezujući sporazum i tako poklonio Kosovo i Metohiju graditeljima velike Albanije.
Za sada je iz srpske vlade samo ministar vojni, Aleksandar Vulin javno podržao stvaranje ove nakaradne tvorevine, ali retorika Aleksandra Vučića i Marka Đurića ne ostavlja ni tračak sumnje da su i oni na istoj strani.“ – rekla je Janjušević.
Po povratku iz Gračanice, Marija Janjušević je izjavila sledeće: „ Veoma sam ponosna što su jedino Dveri bile prisutne na Kosovu i Metohiji uoči najvećeg hrišćanskog praznika Vaskrsa i što sam mogla i lično da se iznova uverim da Srbi na Kosovu i Metohiji opstaju uprkos teškim uslovima i pritiscima. Posebno sam bila srećna što je na liturgijama u Gračanici bilo dosta dece. Crkvenim dvorištem se razleže dečja graja, a na ulicama Gračanice sam sretala mnogo ljudi, i mladih i starijih, koji su žurno obavljali svoje poslove uoči praznika. Jezivo je saznanje da su Srbi na severu Kosova i Metohije uznemireniji zbog torture Vučićevih kriminalaca koji su tamo našli utočište, nego zbog Albanaca.
Sa druge strane, očigledno je da i albansko društvo trpi zbog savremenih svetskih tokova. Ukazujem javnosti na veoma zlonameran i lažan spin da na KiM živi dva miliona Albanaca, ko Vam to kaže, taj je zlonameran i širi defetizam i beznađe za Srbe. Procene su da na KiM u ovom trenutku nema ni čitav milion stanovnika, uključujući i Srbe i Albance. Srbi koji žive tu, imaju nadu da se Vučić ipak neće usuditi da potpiše zvanično veleizdaju i otuđi formalno ovu teritoriju od Srbije i spremni su da ostanu i bore se korak po korak da ostvare svoja ljudska prava i sačuvaju svoju imovinu.
Međutim, ako Vučić ispuni svoj naum o veleizdaji, situacija za srpsku crkvu i srpsko stanovništvo postaće nepodnošljiva, tim pre što Međunarodna zajednica selektivno primenjuje zaštitu ljudskih prava, Srbima je uskraćeno svako pravo i zaštita.
Zato će Dveri učiniti sve da spreče veleizdaju, koja bi bila dodatni vetar u leđa Albancima i njihovim zaštitnicima sa Zapada. Zato smo tu, na Kosovu i Metohiji sve vreme prisutni kroz svoje odbore Dveri, ali i putem delegacija funkcionera Pokreta koji ih redovno obilaze i pružaju im moralnu i logističku podršku. Trudimo se da se glas naših sunarodnika iz južne pokrajine čuje i u Beogradu i širom sveta. Iskreno verujem da ako smo zajedno, odlučni i bez straha, možemo da postignemo ono što se većini sada čini neverovatno – da sačuvamo naše Kosovo i Metohiju. Stopu po stopu, korak po korak, razobličavajući veleizdajničku politiku Aleksandra Vučića i njegovih slugu – Srpske liste i beogradskih poslušnika i plaćenika.
Natalitet na severu Kosova i Metohije, dakle tamo gde žive Srbi, raste, dok kod albanskog stanovništva opada. Njihova omladina odlazi nepovratno na zapad, a na putu od Jarinja do Gračanice i u povratku, videla sam samo jednog čoveka koji nosi tradicionalnu albansku belu kapu – keče. Sve ovo govori u prilog mojoj tvrdnji da se i albansko stanovništvo menja i napušta tradicionalne modele, a samoodricanje nijednom narodu, Srbima naročito, ništa dobro nije donelo.
Ostaje nam da se što češće i u sve većem broju vraćamo na Kosovo i Metohiju i odlučnim i mudrim, malim i krupnijim koracima grabimo ka danu kada će Kosovo i Metohija ponovo i nesumnjivo biti bezbedna srpska teritorija, pa makar na to čekali i pola veka, kao što su to morali građani Krima, koji su danas ponosni građani Ruske federacije, ma šta o tome kaže Vučićeva lakrdijaška vlada.
U ime srpskog pokreta Dveri sam već čestitala iz Gračanice Vaskrs svim vernicima, a sada vas iz Beograda pozdravljam divnim pozdravom – Dogodine u Prizrenu!“
Info služba Dveri
