Циљ екскурзије, као облика образовно – васпитног рада је упознавање ученика с појавама и односима у природној и друштвеној средини, упознавање с културним, историјским и духовним наслеђем и привредним достигнућима.
Од ове године је уведена новина, коју поздрављам, а то је да на екскурзије у иностранство могу ићи само матуранти средњих школа. Сасвим је логично да наша деца прво треба да упознају лепоте Србије, а не да не знају где је Лепенски Вир или да нису видела лепоте Таре.
Школама је, такође, наложено да ће избор туристичке агенције, преко које ће школе изводити екскурзију и наставу у природи, убудуће морати да се организује преко јавне набавке.
И то подржавам.
Али у пракси није тако. Обично се за јавну набавку пријави само једна туристичка агенција, најчешће она са којом директор школе постигне „најбољи“ договор. Предлог ДИРЕКТОРА се изнесе пред Савет родитеља, РОДИТЕЉИ, наравно, гласају ЗА и точак почиње да се покреће… Буде много незадовољних родитеља! А тај Савет ипак представља РОДИТЕЉЕ… Буде и незадовољних НАСТАВНИКА, јер и они су родитељи! Најчешћи одговор родитеља, чија деца нису отишла на екскурзију, као и мој је, нећу да ме неко шиша као овцу!
А знате ли ко највише испашта? Наша ДЕЦА! Наша деца буду ускраћена за упознавање начина живота и рада људи појединих крајева Србије. Ускраћена су за обилазак прелепих манастира, археолошких налазишта… Дружења у аутобусу…
А све због тога што цене екскурзија нису прилагођене нашим платама!
На пример, веома је безобразна понуда за седмодневну рекреативну наставу на Златибору за ученике трећег разреда у износу од 22.000 динара. Ја знам да је за путовања дужа од једног дана обавезно присуство лекара. По Закону о туризму за сваку групу се мора обезбедити пратилац, на рекреативној настави ангажован је рекреатор… Сви они добијају дневнице, на које се такође плаћају порези и доприноси. Цену аранжмана увећавају и гратис места, која такође иду на терет родитеља, иако већина с тим није упозната. Не смемо заборавити ни дневнице наставника, које су свакако заслужене, с обзиром да се брину о нашој деци. А и гориво нам је скупо! А и бечка шницла и купус салата у неком од ресторана на Сребрном језеру…
Да не бисмо више били у недоумици зашто су нам екскурзије толико скупе у односу на наше плате, предлажем да убудуће, на родитељском састанку, представник одељења у Савету родитеља, достави ценовник услуга туристичке агенције која организује екскурзију и да то убудуће постане пракса.
Јер ипак су нам наша деца најважнија!
Марија Зинаић
ГрО Двери Нови Сад