Премијерка Ана Брнабић воли да се хвали успесима Владе истичући како Србија представља економског лидера у региону. С обзиром на чињеницу да је животни стандард грађана у константном паду овакве њене тврдње у народу су препознате као „млаћење празне сламе“.
Да ли из разлога што је и сама почела да верује у неистине које изговара, или незнања и небриге према грађанима, дозвољава да Србија не користи природне потенцијале које има. Управо жетвени остаци (слама, кукурузна шаша) представљају један од многих енергетских и хранљивих извора који се не користе. Данас је њихова употреба спорадична и најчешће се користе као простирка на фармама. Вапај стручњака који кажу да жетвени остаци са једног хектара пшенице вреде осам стотина литара нафте, нажалост, у Србији нема ко да чује. У Данској итекако има. С тога она читаве градове греје на сламу допремљену са фарми. Зато не треба да нас чуди што се Данска налази међу најбогатијим земљама света.
Када би Србија следила пример Данске уштедела би огромне количине нафте која се потроши у току једне грејне сезоне, што би итекако допринело привредном расту. Док би са друге стране амонизација жетвених остатака и њихова употреба у исхрани крава битно допринела рентабилности производње млека. Сточари би били у могућности да повећају број грла у штали, као и број телади.
Влада Србије је забранила паљење житних остатака на њивама, што свакако представља позитивну меру, али нажалост, ту се њихово интересовање за исте завршава. Савет за село, пољопривреду и предузетништво Српског покрета Двери ће имплементирати све позитивне примере из европских земаља (превасходно из Краљевине Данске) како би и Србија заиста постала богата земља, а не само у бајкама које приповеда Ана Брнабић.
Драгана Милићевић
Члан Извршног одбора и Савета за село, пољопривреду и предузетништво