По принципу копирања Вучићеве психопaтолошке слике „Србије у ружичастом“ режимски медији и портали провучићевским речником, Крушевац бајковито описују као град „свеопштег добра и континуираног просперитета са тенденцијом раста истог (баш као Вучићев БДП и просечне плате) у процентуално неописивим размерама“.
Лажна слика Крушевца коју медији пласирају има један једини циљ – перманентно вођење председничке кампање која у Крушевцу није ни престајала од последњих избора 2017. величање лика и дела Вучићу блиских сарадника попут директора БИА Братислава Гашића и владајућег СНС-а.
Aкценат сe ставља на 10 новоизграђених кружних токова који су заменили раскрснице на свим прилазима Крушевцу па тако Лазарев град „сврставају међу градове са најлепшом саобраћајном инфраструктуром“. Кружни токови не само што су „безбедни“ за саобраћај, него их красе и атрактивне фонтане (фонтане су опремљене расветом чије се боје смењују од црвене ка плавој, симболика боја грба СНС-а или само случајност?). Све је ово, са поносом пишу упућени медији, осмислио, бивши градоначелник Крушевца, а сада актуелни директор БИА Братислав Гашић, са слоганом “За Крушевац ништа није довољно добро ако није најбоље”.
Поменута изјава која се приписује Бати Гашићу алијас Сантос, „успешном бизнисмену”, градоначелнику Крушевца, једном од потпредседника СНС-а, а потом министру војном и данашњем директору БИА, која је ни мање ни више достојна реплике споредних ликова из неке од серија Радоша Бајића или би на некој локалној манифестацији могла да конкурише за неко од прва три места за најбољи афоризам о Крушевцу, у кругу локалног партијског чланства поседује конфучијевску тежину – са поносом се изговара, понекад обележи почетак и завршетак медијске конференције крушевачког СНС клана, а епилог је добила и на 3 велика дисплеја на уласку у Крушевац, један од њих је и на Јасичком путу (који је некада био симбол крушевачке привреде – улаз у индустријску зону града, тј. оно што је остало од ње) и на којима се наизменично смењују три поруке. Прва, која жели добродошлицу у Крушевац, друга, која показује датум и тачно време, трећа, која гласи „За Крушевац ништа није довољно добро ако није најбоље”. Ова „дубокоумна” радикално оптимистична флоскула коју Гашић често користи у родном граду заповедним тоном бившег министра војног обећава дуго очекивани бољитак. А тај бољитак за “ниже“, нелојалне класе друштва или другим речима – они који нису блиски Гашићу или нису истакнути чланови СНС-а у питању упорно измиче…
“Компаније из Европске уније највећи су послодавци у Крушевцу, а очекује се да тај тренд буде настављен и у будућности”. Крушевац је имао и “богато културно лето 2019.” са чак три мега концерта на Багдали за које је издвојено из буџета града око 10 милиона динара. Укупна вредност радова око кружних токова 98 милиона динара, дакле неких готово милион динара по кружном току?!
Чак и да то јесте реална вредност радова чији је инвеститор ЈП „Путеви Србије“ а извођач радова „Крушевац пут” а.д (што говори у прилог већ виђеном сливању новца пореских обвезника у приватне џепове) реалније је питање да ли су овог лета у тој инфраструктурној идили уживали и оних 8000 радно способних Крушевљана, који су у последњих годину дана напустили Крушевац, Србију и са радним визама и папирима отишли, већином у земље Западне Европе? Да ли су њихове породице уживале у три – за грађанство “бесплатна” – летња концерта за које је из буџета издвојено 10 милиона динара? (“Хлеба и игара” свакако је лакши метод владавине, но сетимо се да је Римско царство ипак пало).
Чему тај одлазак када поменути медији раздрагано пишу о отварању компанија из Европске уније, хиљадама нових радних места и смањењу стопе незапослености у Крушевцу? Реалност је ”мало” другачија.
Просечна нето зарада у Крушевцу у августу 2019. године каже Завод за статистику Србије је око 8 хиљада мања од републичког просека. Републички просек је имагинарна категорија баш као и овај крушевачки јер 70% запослених прима плату од око 220 – 230 евра (8 радних сати х 143 динара по сату х број радних дана у месецу). Релност је да напредна политика довођењем страних компанија подстиче младе, радно способне грађане нашег града да добровољно постају радна снага Европе, да раде под условима у којима радници Европе никада не би радили, а Србија је вероватно једина земља на свету која из буџета финансира робовски рад сопствених грађана.
Стопа незапослености у Крушевцу се не смањује због отварања радних места, него због одласка младих и образованих. То је стварност која демантује велику пропаганду лажи СНС-а који исти езодус и финансира. Тако је например за отварање погона фабрике “Кромберг & Шуберт” у Крушевцу, јуна 2018. године Влада Србије Немачкој компанији дала подстицаје од 9,5 милиона евра, а Град Крушевац је уступио 6,2 хектара земљишта и обезбедио инфаструктурне прикључке а исти би до 2022.године “требао” да запосли 2500 радника?!.
Становници Крушевца могу само са сетом да се сећају града који је некад врвео од 40 хиљада радника запослених у фабрикама као што су 14. октобар, Трајал, Жупа, Мерима, Душан Петронијевић (број радника раван је броју становника Града Крушевца јер су радници из околних 99 села долазили на рад у поменута предузећа) јер данас та иста привредна друштва носе имена „Чехословак Гроуп”, „ДС Смитх”, „Хенкел”… и баратају цифром од 150 до 200 запослених радника наравно „са тенденцијом раста” и платом испод нивоа достојанства .
На локалним медијима нема вести у којој се Братислав Гашић и владајући режим помиње у негативном контексту. Тамо нећете видети вест о његовом сукобу интереса, или одбијању да достави тражена документа Заштитнику грађана, или о афери хеликоптер… или фирмама којима за рачун директора БИА управљају његови синови, супруга, брат или блиски пријатељи а које се финансирају из буџета Града и Републике. С друге стране, видећете велику вест о свечаном отварању саобраћајног знака, јер ипак је и то у јавном интересу грађана, зар не? Потпуни медијски мрак.
Маг овог својеврсног медијског мрака је крушевачки „локални Мардок” Радоица Милосављевића Маша, некадашњи високи фунционер Социјалистичке партије Србије и заменик градоначелника Крушевца до 2012. године који је само током 2015. године купио осам телевизија за 280 хиљада евра а куповином Телевизије Лесковац у јулу 2019. године употпунио је свију колекцију десетом по реду телевизијом а за Машу се се тврди да је близак садашњем директору БИА и да их је куповао за рачун Братислава Гашића и СНС-а, што је Милосављевић демантовао веома „духовито“ наводећи да са Гашићем нема никакве везе „сем што су из истог села“.
На телевизијама у власништву новокомпонованог српског “медијскиог магната” извештава се по диктату, а у служби величања владајуће Српске напредне странке и председника Србије Александра Вучића. Државни органи до данас нису одговорили одакле Милосављевићу оволики новац обзиром на претходну скромну добит његове фирме за производњу пластике „Слога“ из Крушевца?! Но, о Милосављевићу и осталим Гашићевим локалним шерифима другом приликом јер списак њихових послова је подугачак.
И док директор БИА ових дана свечано отвара постављање камена темељаца још једне цркве на Багдали (питам се да ли ће и она бити осликана фреском са ликом Братислава Гашића и његовог брата Бобана попут цркве Св.Јована Крститеља на Багдали чију је изградњу финансирала Гашићева “мала породична мануфактура”?!) Град Крушевац расписао је јавни позив за давање концесије за обављање фармацеутске делатности на територији Расинског округа, на период од 15 година, а будући концесионар добиће на коришћење 27 непокретности у јавној својини Града, коју користи Апотека Крушевац, и биће у обавези да понуди радни однос за најмање 75 запослених у Апотеци Крушевац (једна старија радница у апотеци ми пре неко вече рече кад поменух кроз разговор цифру од 75 радника „Па како, има нас око 150?!) Концесиона накнада би представљала приход буџета Града и из тих средстава се планира обезбеђивање средстава за исплату дуговања Апотеке према запосленима и комерцијалним повериоцима, сасвим случајно један од поверилаца је и фирма Аdd production, у власништву Ирене Гашић, супруге директора БИА…”Браво” за Град Крушевац!
Лицитације у погледу концесионара су већ актуелне међу Крушевљанима…а ова прича ће се наставити, јер предалеко су отишли крушевачки “ бизнисмени“ у производњи „мрака“, теорија завере и продаји магле, те ми одговорност налаже да вам понудим макар искрицу истине, коју свакодневно живим у овом “Гашићевом граду“.
Јелена М Батоћанин, ГрО Двери у Крушевцу