Српски Покрет Двери - Лого
Search

Поштовани суграђани,

Обраћам Вам се данас са једним питањем, на које бих волео да одговорите првенствено сами себи, а ето и мени ако желите, односно ако буде било прилике да на ову тему поразговарамо.

Моје питање за све Вас је: 

Живимо ли ми, поштовани суграђани, у 21. веку, у једном малом граду, који се налази у једној модерној демократској држави у центру Европе, или ми живимо у некаквом мраку, у некој робовласничкој, тоталитарној држави, у далекој историји, где немамо права на слободу мишљења, на слободу говора, на слободу окупљања  и на објективно информисање?

Свакодневно разговарам са неким од Вас поштовани суграђани, а на моја постављена питања одговори су вам углавном исти: изгубићу посао, даће ми отказ, даће ми отказ детету, жени, мужу, треба да се запослим, све си у праву али морам да ћутим, морам у аутобус, морам на митинг, све си ти у праву, али ја морам.

Је ли ово нормално поштовани суграђани? Је ли нормално да смо дозволили да будемо толико понижени и омаловажени?  Је ли нормално да су нам одузели достојанство?

Је ли нормално поштовани суграђани да моји родитељи седе кући и брину се за моју безбедност? Је ли нормално да сви мисле да ми је отказ на послу неминован? Зашто? Зато што сматрам да је моје право да слободно мислим и слободно говорим?  

Је ли нормално да се многи диве мојој храбрости? Нисам ја поштовани суграђани храбар, ја сам обичан човек, моје је право да кажем шта мислим, као што је и ваше, ми смо рођени са правом да кажемо шта мислимо, и ја недам да ми неко то право одузме!.

Зашто више ћутите када све знате и све видите? Мислите ли о својој будућности и о будућности наше деце? Докле мислите да ћутите и да дозвољавате да све ово функционише на овај начин? Докле? Док скроз не пропаднемо, док нас не прогутају мигранти, док вам деца не оду у иностранство, док се све не покраде и растури, док нас стварно не остане да станемо под једну крушку? До тада?

Како Вам воља драги суграђани, ја сам се определио за овај пут, тежак, посут трњем, али сматрам да је моралан и достојанствен. Ја ћу моје дете сутра моћи да погледам у очи и да му кажем да сам покушао нешто да урадим, запитајте се хоћете ли и ви моћи исто!

Апелујем на све Вас драги суграђани а уједно и МОЛИМ, да се запитате да ли заслужујете да живите у оваквом граду, у оваквом систему и у оваквој држави, и да ли Ваша деца заслужују да им овакав град, односно овакву државу оставите!

Драган Паповић, председник ГрО Двери у Пожаревацу

Будите у току!

Пратите нас на друштвеним мрежама: