Шта све надлежне институције треба да ураде да би се поправио положај деце у нашој земљи? Наиме, школовање је најбитније за развој једне државе и друштва. По мишљењу Министра просвете, господина Шарчевића оно је у Србији бесплатно.

То је заблуда! Много новца родитељи морају да одвоје за школовање своје деце, како за уџбенике, тако и за прибор, опрему за физичко васпитање, ненаставне активности, екскурзије и слично. Дете неће бити заштићено ако родитељ није у могућности да му све то приушти, заправо аутоматски је у другом реду, изложено вербалним нападима од стране других ученика, осећа се немоћним, мање вредним, одбаченим од друштва а неретко се суочава са проблем такозваног вршњачког насиља. 

Велики акценат се ставља на децу припаднике националне мањине, а за српску децу чији родитељи не раде и не могу да дођу до посла, нико не мари. Дат им је дечији додатак који је заправо испод свих минимума, а дешава се да децу одвајају од биолошких родитеља и додељују хранитељским породицама, које за то добијају средства из буџета. Решење овог проблема јесте да социјалне институције пре свега раде на томе да деца остану у биолошким породицама под условом да нема насиља а да држава средства која даје хранитељима преусмери породици како би могла да живи у нормалним условима. 

Други изазов са којим се сусрећемо јесте насиље над децом, што вршњачко где се све врти око папирологије, а не суштине, као и насиље над децом у оквиру породица, очух, маћеха па и сами родитељи. О борби против насиља слушамо свакодневно, али резултати те борбе слабо да су видљиви или их уопште нема. Важно је систематски радити са таквим родитељима и децом, заправо треба ући у проблематику таквих породица и дати им потребну подршку саветодавне, моралне или пак финансијске природе. 

Пре свега потребно је имати бољу евиденцију о томе колико се новца издваја из Буџета Србије за угрожену децу као и за разне активнисти везане за децу. Такође је битно да и локалне самоуправе повећају обим издвајања за ове потребе али уз јасан увид у то где је новац утрошен.

Ставити акценат, када је у питању заштита деце, само на националне мањине је апсурдно. У земљи Србији треба најпре заштитити српску децу, од који велики број спада у групу сиримашних, а упоредо одвајајти и помоћи осталим мањинама у нашој земљи.                                                                                                       

Мирјана Вуксановић, члан Женске снаге Двери

Извор фото: abcnews.go.com