Аранђеловац, општина са скоро 50 000 становника већ други дан је без воде. Прекид у водоснабдевању узрокован је пуцањем главне, магистралне водоводне цеви којим се вода транспортује од акумулационог језера до фабрике воде.
Ово није први пут да долази до пуцања цеви на поменутој траси, шта више, то се дешава на свака 2-3 месеца. Основни проблем јесу дотрајале азбестне цеви, старе преко 50 година. И када се појави овакав проблем, не постоји могућност замене цеви, већ само крпљење старих.
Наравно да у плановима општинских челника, а пре свега председника општине Бојана Радовића, не постоји никакав план за решење овог проблема, односно замене старих азбестних цеви новим, пластичним. Председник општине увек има један исти изговор када је ова тема у питању, а то је велика количина новца за једну такву инвестицију, али зато, врло често, говори о пројекту. Инвестиција сигурно јесте доста скупа, али подсећамо да је Бојан Радовић дао 50 милиона динара за камере инсталиране по граду, од којих више од пола није у функцији (постоји сумња да су камере купљене преко фирме Андреја Вучића), да је за поплочавање тротоара гранитом у дужини од 400 метара у главној улици дао 72 милиона динара, да је кредитно задужио град за 52 милиона динара за поплочавање гранитом стаза у парку Буковичке бање. Када се све то узме у обзир, решавање проблема главног цевовода уопште не изгледа као нерешива и много скупа ствар.
Додатни проблем за водоснабдевање грађана Аранђеловца јесте и скоро празно акумулационо језеро Гараши одакле се Аранђеловчани снабдевају водом. Председник општине Бојан Радовић као једино решење види обилне падавине, као што је случај био у 2014. години. Тада је пала огромна количина кише, дошло је и до поплава у самом Аранђеловцу које су Бојану Радовићу очигледно биле на корист јер се језеро напунило, па није морао да размишља о даљем решавању тог проблема, али су грађанима Аранђеловца нанеле огромну штету, а неке од последица ни данас нису саниране.
Све у свему, закључак је да Аранђеловац има једног бахатог, али изузетно неспособног председника општине, човека чију власт одликују бројне афере, али очигледно одличног послушника врха СНС-а, па тако и даље опстаје на поменутој функцији.
А за нас Аранђеловчане остаје питање: чиме смо то заслужили да нас задеси оваква несрећа у лику и делу Бојана Радовића?!
ОО Двери Аранђеловац