Изјава првог човека  Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, почасног доктора наука Зорана Ђорђевића којом он тврди да Влада не подржава одлазак медицинских радника у Немачку, иако истовремено Национална служба за запошљавање расписује и спроводи  нови конкурс за њихово запошљавање у Немачкој, је не само логичка бесмислица, контрадикторна у својој суштини, већ, истовремено, ова тврдња говори о свој хипокризији, игноранцији и бескрупулозности са којом ова власт води државу, одређује судбину народа и протерује најобразованији и за будућност Србије најпотребнији  део становништва.

      У време када је СНС већ увелико био на власти, током 2013. године, српска Национална служба за запошљавање (НСЗ) је са Савезном службом за запошљавање СР Немачке потписала Споразум о посредовању и привременом запошљавању радника, држављана Србије у СР Немачкој. Посредством немачке организације за међународну сарадњу GIZ , Србија на основу овог Споразума регрутује за рад у Немачкој  медицинско особље и на тај начин из Србије организовано годишње одлази стотинак од  1600 најстручнијих лекара, медицинских сестара и техничара. Почасни доктор Зоран Ђорђевић изјављује да он чини све да млади људи не одлазе из земље, као и да он и његови сарадници „раде све против овог Споразума“ иако руководи Министарством чија је Служба за запошљавање овај Споразум потписала.

Не упуштајући се овом приликом у коментарисање парадоксалности  изјаве највишег  државног службеника – министра да  „ради све против“ међународно обавезујућег правног акта који је потписала држава, чије интересе он треба да заступа , подсетићу овом приликом да је управо овај министар, почасни др Зоран Ђорђевић, 11. децембра 2018. године у име Републике Србије у Маракешу потписао Пакт УН о мигрантима, којим се Србија обавезала да прима и финансира мигранте – легалне  и илегалне, да цензурише слободу говора жртвама мигрантског насиља због „ксенофобије“,  као и да Републику Србију  лиши дела њене суверености у заштити својих државних граница.  За разлику од удворичког понашања српског министра, почасног др Зорана Ђорђевића, овај Пакт су одбиле да потпишу не само САД, Аустралија, Швајцарска и Израел, већ и Аустрија, Италија, Чешка, Бугарска, Естонија и многе друге земље које су тиме одбраниле своје суверено право да миграцију не сматрају за људско право, али и одбраниле суверенитет  својих земаља. 

    Питам почасног доктора министра Ђорђевића зна ли за римско начело „pacta sunt servanda“ ( уговори се морају поштовати) које је темељ  владавине права? Да ли сте и Пакт УН о мигрантима, као међународни споразум, потписали са намером да „радите све против“ њега? Или сте, управо тада, почасни докторе, министре Ђорђевићу, спроводили политику Владе да мигранте треба населити у Србији?  Да ли сте већ тада, почасни докторе, министре Ђорђевићу наслућивали да се економска емиграција свих лекара, медицинских сестара и техничара, научника, професора, инжењера и осталог образованог света, која безглаво напушта Вучићев „обећани Рај“ треба заменити мигрантима, који ће заузети њихово место и тако, према речима самог ингениозног председника државе, „поравнати миграциони баланс“ који настаје због одласка младих из земље.

Додајмо томе и трећи тајни споразум о коме и Влада и председница Скупштине ћуте, а за који је крајем 2019. године српска јавност сазнала случајно, од бившег аустријског министра унутрашњих послова Херберта Кикла. По том билатералном уговору, такође без јавне расправе и далеко од јавности, Србија се обавезала према Аустрији да мигранти, којима у Аустрији буде одбијен азил и који не могу да се врате у земљу порекла, буду враћени у Србију.

Паметном доста.

Сценарио партократско-корупционашке тоталитарне власти СНС-а је да се најобразованији део становништва који не поседује СНС књижице организовано натера на економску емиграцију, а да се простор, поготову онај у девастираној Јужној и Источној Србији попуни мигрантима које ћемо бити обавезни да примамо и натурализујемо по тајно потписаним споразумима.

Јер простор не трпи вакум.

Никакав Споразум о запошљавању који министар, почасни др Ђорђевић лицемерно критикује и ограђује се од њега не тера младе и образоване људе из земље. Тај Споразум им само олакшава да тамо оду, као што им то олакшава и безвизни режим. Младе из Србије, лекаре и медицинске сестре из Србије тера беда, тера их безнађе и тера их власт огрезла у корупцији која негује примитивизам и неморал. 

Декларативно залагање министра Ђорђевића и читаве власти за останак младих у земљи, а фактичко саучествовање у пражњењу Србије, угрожава здравствени систем земље, а тиме угрожава и сваку безбедност живота у Србији.

Српски покрет Двери захтева повлачење потписа и било каквог обавезивања Републике Србије на основу маракешког Пакта УН о мигрантима, као што захтева и објављивање Уговора о реадмисији миграната са Аустријом. Такође, свим уједињеним игнорантима СНС власти поручујемо да ће за злоупотребе и прекорачења овлашћења у вршењу власти веома брзо одговарати.

 

проф. др Тамара Миленковић Керковић

Потпредседник Српског покрета Двери