Свети Сава није био само монах, књижевник, законодавац, оснивач и први архиепископ аутокефалне Српске православне цркве већ пре свега апостол Христов и духовни отац нашег народа. Српском народу оставио је завет живота у љубави према Богу и својим ближњима.
Србија се данас налази у ропству, духовно опустошена, и пред биолошким изумирањем. Питање које се пред све нас поставља јесте како је земља коју су основала два светитеља, отац и син, Свети Симеон и Свети Сава дозволила себи посрнуће и очај који влада већ годинама?
Одговор свакако лежи у томе што су Срби скренули са светосавског пута заборављајући Савин завет који је српски народ очувао у јединству, дајући му снагу и веру да се као Божији народ ослободи турског ропства.
Зато данас када прослављамо Светог Саву изнова и изнова морамо се подсећати шта је то што нам jе Свети Сава оставио. Иако је као најмлађи син великог жупана Стефана Немање добио на управљање Захумље, Растко Немањић је отишао на Свету Гору и замонашио се у руском манастиру светог Пантелејмона, добивши име Сава. Основао је Хиландар и изградио још четрнаест манастира постајући тако први ктитор српске духовне заједнице на Светој Гори. У Студеници 1209. године основао је прву болницу на подручју државе Србије. Као просветитељ својим сународницима је приближио веру али и светску науку. Свети Сава је 1219. године изборио аутокефалност Српске цркве, а васељенски патријарх га је именовао за првог српског архиепископа.
Овоземаљски живот окончао је 1236. године у тадашњој бугарској престоници Великом Трнову. Његове мошти је у манастир Милешеву пренео краљ Владислав, где су почивале све док их Турци нију пренели на Врачар.
Колико је велик значај Светог Саве за српски народ говори чињеница да је турски комадант Синан-паша 1594. године спалио Савине мошти на Врачару, желели на тај начин да уништи веру и Савин утицај на српски народ. На месту где се догађај одиграо подигнут је највећи српски Храм у славу Светом Сави.
Да бисмо претрајали као народ, није довољно да само 27. јануара будемо јединствени и сабрани око Светог Саве. Наша је обавеза да то чинимо увек, да се сабирамо у нашој светој Цркви, да узносимо молитве к` Богу и Светом Сави, и вапијемо за опроштај. Само повратком на светосавски пут, негујући Савин завет утемељен на вери у Бога и љубављи према ближњима можемо извршити духовни препород српског народа и обезбедити сигуран опстанак нашој деци.
Драгана Милићевић – председник Женске снаге Двери