У последњих десетак година, скоро свака општина у Србији добила је свој факултет. Приватни факултети никли су као печурке после кише. У уређеним системима и државама, приватни факултети су најпрестижније образовне установе, а њихови дипломци су веома цењени. У Србији, међутим, ствари стоје потпуно другачије.
Приватни факултети у нашој земљи добрим делом су део страначко-паразитског система помоћу којег страначки војници, некада најгори ђаци и понављачи, преко ноћи постају факултетски образовани. Јавна предузећа, јавне установе и државне институције, пуне су нестручних кадрова који су на сумњив начин дошли до дипломе. Уосталом, примери председнице Владе и половине министара који су плагирали дипломе и докторате, као и пример већ заборављеног бившег председника Србије, сасвим довољно говоре о томе колико је систем високог образовања у Србији нарушен. Последице таквог чињења гледамо свакодневно. Млади и образовани људи одлазе из Србије, између осталог и због тога што не желе да буду део накарадног система у којем је страначка припадност услов свих услова. Родитељи, који су у многим случајевима крпили крај с крајем да би школовали своју децу, испада да су их школовали за Немачку, Канаду, Аустралију, и да би преко Скајпа гледали како им унуци одрастају.
Последице хаотичног стања у нашем школству, међутим, још су далекосежније. Штанцовање диплома и доктората, затим додела акредитација факултетима који не испуњавају услове, довела је до тога да је 2017. године Националном акредитационом телу (НАТ) суспендована дозвола за издавање акредитација од стране Европске асоцијације за обезбеђивање квалитета у високом образовању (ЕНКВА). НАТ је тренутно у статусу посматрања и мали су изгледи да се то промени, а велика је вероватноћа да у будућности дипломе из Србије неће бити признате у иностранству. Оне који су довели до тога, међутим, ово нимало не погађа. Успели су да обезвреде све, што им је и био циљ – поистоветити лопове и поштене, довести до бесмисла у којем ће бити свеједно да ли је неко купио диплому, полагао испите преко мејла, или је поштено стекао диплому својим радом и трудом.
Без квалитетног образовања нема здравог друштва, а у Србији је оно одавно доведено у питање. Српској просвети је потребна озбиљна реформа, заснована на реалним основама и потребама друштва, а не штанцовање диплома као уносан бизнис. Образовање није бизнис. Питање образовања, нарочито високог, мора да буде питање квалитета, а не квантитета. Кривична одговорност и забрана вршења јавних функција за оне који су фалсификовали дипломе, као и оне који су им то омогућили, јесте conditio sine qua non када је у питању повратак угледа српске просвете и рушење страначко-паразитског система који нас је довео на ивицу пропасти. Враћање угледа српским универзитетима, за шта се Српски покрет Двери залаже, један је од најважнијих корака на путу опоравка тешко оболелог друштва као што је наше.
Марко Самарџија
Фото: Правда