У име свих мајки овог света, у име свих пристојних грађана Србије и у име свих чланова Српског покрета Двери, осуђујем вербално насиље на друштвеним мрежама и насиље било које врсте, на било ком месту.
Појединац је у своје лично име, на сопственом налогу, написао недопустиво гнусне речи упућене породици председника Србије. Иако тај појединац више од годину дана нема никакве везе са Дверима и писао је у своје лично име, на личном налогу, његова изјава је злоупотребљена за дискредитацију и напад на Бошка Обрадовића и Двери. За девојчицу која је мета напада, сигурно је било боље не давати публицитет овој објави у циљу заштите њеног интереса и личног мира. Међутим, с обзиром да је изгредник некада био члан Двери, над интересом детета преовладала је потреба за политичким обрачуном са Бошком Обрадовићем и свим члановима Српског покрета Двери.
Челници СНС-а и коалиционих партнера почели су да се утркују у хајци на Двери. Срамне увреде и познате етикете, призивање фашизма тамо где га никада није било, блаћење појединаца носилаца породичне политике Двери, наметнуто је као радна обавеза свим режимским медијима и функционерима, без изузетка. Градоначелник Новог Сада је у својој острашћености отишао толико далеко да је све нас назвао фашистима и тиме заправо показао јавности да, или је нешто велико забрљао и изневерио очекивања свог газде па се сада труди да надокнади штету, или себе види на некој вишој позицији у подели плена на наредним изборима.
Лицемери из СНС-а и СПС-а треба најпре да одговоре на питање шта су они лично на својим високим функцијама учинили за добробит деце у Србији? Имају ли деца Станике Глигоријевић, убијене на наплатној рампи, Оливера Ивановића убијеног с леђа и деца многих анонимних родитеља, који једва прехрањују своју децу, нека права на заштиту? Има ли девојчица коју је усмртио син Жељка Митровића право на истину и заштиту? Сиромашним родитељима страначке силеџије одузимају децу јер немају средстава да их прехране, децу лишавају родитељске љубави и дају их хранитељима којима плаћају за њихово одгајање. У Србији преко 300.000 деце живи у ризику од сиромаштва. И у таквим околностима лицемери дају себи за право да прозивају једини истински породични покрет – Двери.
Нека одговоре најпре због чега су грађани сами морали да организују спашавање девојчице од тзв. малчанског берберина, зашто су дали Албанији два милиона евра, док се српска деца лече СМС порукама? Ко брине о деци палих бораца на Кошарама и другим жртвама албанских злочинаца?
Овај тешки инцидент са Фејсбука, као и Вучићева реакција и мржња према јединој политичкој опцији коју види као претњу свом болесном режиму, непогрешиви је одраз степена посрнућа овог друштва. Сва деца, без изузетка, морају бити заштићена и сигурна у Србији. Сви родитељи морају имати гаранције да институције имају људске и техничке капацитете да бдију над свим грађанима, у првом реду над децом.
Српски покрет Двери је једина политичка организација са јасном породичном политиком, конкретним економским планом за обнову домаће привреде, јасним ставом о статусу Косова и Метохије и одбрани светиња у Црној Гори и то су прави разлози за хајку на нас. Бошко Обрадовић је најгласнији заговорник бојкота, покретач петиције против мигрантске политике овог издајничког режима и то је једини разлог за оволику хистерију напредњака. Све ово је недовољно да заустави Двери, које никада нису биле на власти, у рушењу режима и преузимању одговорности за вођење државе. За Двери су сва деца највећа светиња и не разврставамо их на децу режима и опозиције. Двери чувају Србију и не дају светиње, а деца су такође светиња!
Марија Јањушевић
Народни посланик
Члан Председништва Двери