Коментар на Закон о утврђивању порекла имовине и посебном порезу
Ових дана у скупштинској расправи се налази Закон о утврђивању порекла имовине. Иако је дуго најављиван, чак и од претходних власти, тек сада се налази у скупштинској процедури. Рекло би се да ова власт испуњава обећања, не плаши се и доноси закон којим би евентуално и неке своје чланове могла оптеретити њиме.
Да ли је то баш тако? У смислу анализе предложеног законског решења даћемо и одређене критике, које, по нашем мишљењу, у великој мери тупе оштрицу овог закона и остављају сумњу у циљ и смисао његовог доношења од стране предлагача.
На самом почетку анализе желимо да укажемо да се овим законом уређују начин и поступак, али и услови:
- утврђивања имовине и повећања имовине физичког лица, као и
- посебан порез на тако увећану имовину за коју физичко лице не може да докаже да је стекло на законит начин, као и
- органи надлежни за спровођење овог закона.
Сасвим правилно законом је терет доказивања увећања имовине у односу на пријављене приходе физичког лица на Пореској управи, а на физичком лицу је терет доказивања да је на законит начин стекло имовину у делу у коме увећање његове имовине није у складу са пријављеним приходима.
Проблеми са овим законом почињу већ када се схвати да се законом прописује и регулише само оно што је у земљи и да закон не третира никако имовину која се налази у иностранству, а то је у великој мери реалност у Србији данас.
Ако се нпр. јахта налази у иностранству, регистрована је у иностранству, како ће Пореска служба истраживати и бавити се овим и оваквим стварима?! Да ли и како се, онај који ово не пријави, третира и какве су му санкције, није прописано овим законом?! Да не причамо о реалној имовини, акцијама у страним фирмама и сл.
Ако се у поступку прописаном овим законом утврди да чињенице указују на постојање основа сумње да је извршено кривично дело, Јединица Пореске управе о томе обавештава полицију, Пореску полицију, јавно тужилаштво и друге надлежне органе, али се зато нигде не дефинише у ком року свака од наведених служби мора да реагује и како!?
Ово ствара један затворени круг у коме су сви органи обавештени, а неделовање свих или само једног органа отвара колективну одговорност, где у суштини нико није крив, него је крив „систем“, што је веома опасно и смањује оштрину овог закона.
Овим законом је прописано да Влада Републике Србије одређује начин и поступак утврђивања вредности имовине и прихода физичког лица, што је по нашем мишљењу велики волунтаризам и нема мериторности, осим одлука Владе. По којим критеријумима ће се Влада Републике Србије водити, овим законом није прописано, и то оставља велики простор за манипулације и различита тумачења!
Овим законом је прописано да тек уколико се након три (3) узастопне године примети одступање пријављених прихода од повећања имовине, Пореска управа покреће поступак. Овако дат критеријум оставља простора за самовољно одлучивање „некога“ о моменту одпочињања контроле, или шта се дешава ако неко „сваке друге године“ има повећање имовине веће од износа пријављених прихода? Да ли та врста „штеловања“ је прихватљива за државне органе?
Овако дат критеријум је преширок и тупи оштрину овог закона и оставља простора за манипулације!
Овим законом је предвиђено да се „вредност незаконито стечене имовине“, дефиниција из закона, ревалоризује „индексом потрошачких цена“. Сматрамо да је са аспекта имовине која је предмет контроле и која је дефинисана овим законом, узимање само овог критеријума недовољно, и да је потребно укључити још неколико критеријума попут стопе инфлације, промене девизног курса и сл. Или можда укључити и неколико критеријума обједињено са аспекта који је већи у датом тренутку.
Познато је да сви наведени критеријуми нису у кратком року идентични, па је стога, као мера опреза и могућности казне осумњичених, која је суштински предмет овог закона, овако дефинисање критеријума од изузетне важности.
Овим законом није дефинисано колико је најдуже време вођења поступка, од момента одпочињања истог, што може довести до застаревање појединих предмета и на тај начин избегавања санкционисања оних који су починили ово кривично дело.
Такође, није дефинисана ни казна за оне представнике институција и државних органа које су укључене у истражне и остале радње, а који су својим несавесним радом омогућили да лица која су била предмет истраге и за које се утврди да су починили ова кривична дела, а који су ослобођени услед застарелости и пробијања рокова. Ово је велики проблем и оставља велики простор за волунтаризам и различите врсте договора између појединаца из институција и државних органа и појединаца или група које су предмет истрага.
Казне или санкције за одговорне делују озбиљно, али само на први поглед, јер овај закон оставља довољно простора да они, који су на овај и овакав начин стекли имовину, у једном дужем времену пролонгирају или потпуно избегну санкције за своја дела.
Савет за економију, привреду и финансије
Српског покрета Двери
Фото: З.Јовановић