Већ је одавно постало јасно да живимо у држави у којој су све институције потпуно девастиране, суспендоване и стављене у руке једног човека. После оцене Уставног суда да „Бриселски споразум“ није у супротности са важећим Уставом из 2006. године, ова институција је у потпуности стављена у службу владајуће странке. Ових недеља, Уставни суд такође ћути на експресну промену изборног закона. Дужност Уставног суда је да брани Устав, а не да буде у служби политичких странака на власти, ради испуњавања њихових политичких апетита!
Наиме, у фебруару месецу јавност је обавештена да ће новим изменама изборног законодавства бити повећана заступљеност жена на 40% у представничким телима (републичком, покрајинском и локалном нивоу) и смањена изборног прага за улазак у скупштине са 5% на 3%. О трећој промени која је уследила, готово да није било ни речи у јавности. Реч је о додатних 35 одсто за странке националних мањина.
У преводу то значи следеће. Странка националне мањине која је освојила 50.000 гласова, са новим обрачунавањем, имаће 67 500 гласова, дакле добијаће непостојеће гласове, а самим тиме и више мандата у представничким телима. Ова измена је изразито опасна у погледу Албанаца са Косова и Метохије, који би у неком тренутку могли да учествују на нашим изборима. Такође, неће стварати ни нормалну слику у срединама у којима Срби нису већинско становништво (Рашка област, поједина места у АП Војводини или Прешевска долина). Овакав пример надувавања гласова припадника националних мањина да учествују у парламентарном животу једне државе, не постоји, али баш нигде у свету!
Чл. 52, Устава Републике Србије каже: сваки пунолетан, пословно способан држављанин Републике Србије има право да бира и да буде биран. Изборно право је опште и једнако, избори су слободни и непосредни, а гласање је тајно и лично.
Једнакост бирачког права значи да сваки глас исто вреди – „један човек – један глас“. Међутим, новом хитном изменом изборног закона долазимо у ситуација три човека – четири гласа!
Најпроблематичније је то што се изборна правила мењају уочи избора. Чиме се угрожава начело правне сигурности. То је само јасан показатељ колико се власт уплашила бојкота избора српске опозиције. Нигде у свету се не мењају правила игре уочи саме игре. Тако нешто је могуће само у оном друштву у којем је представничко тело (парламент) потпуно обесмишљен, а све остале државне институције киднаповане и стављене у службу Александра Вучића и његове машинерије.
Ово је само још један од разлога зашто је бојкот избора једино решење, јер свако ко учествује у оваквој изборној утакмици, учествује у даљем рушењу уставно-правног поретка државе!
Добросав Девић
потпредседник Омладине и члан Главног одбора Двери,
студент Правног факултета у Новом Саду