У припреми за штампу је нова књига Бошка Обрадовића – Криминални кругови: Бела књига о криминалу и корупцији у врху МУП-а Србије и актуелне власти СНС. У наставцима доносимо изводе из ове књиге која ће први пут пописати и јавно објавити све главне носиоце криминала и корупције у Србији.
ВИШЕМ ЈАВНОМ ТУЖИЛАШТВУ, БЕОГРАД
На основу члана 280 ст. 1 и чл. 281 ст. 1 Законика о кривичном поступку, Обрадовић Бошко у својству заступника Српског покрета Двери из Београда, ул. Ђорђа Јовановића бр. 11 подноси
КРИВИЧНУ ПРИЈАВУ
ПРОТИВ: Осумњиченог Вучић Александра, председника Републике Србије, рођеног 05. 03. 1970. год. у Београду, по занимању дипломираног правника, кога позвати на адреси Председништва РС, ул. Андрићев венац бр. 1, општина Стари град, остали подаци непознати.
ЗБОГ: Кривичних дела угрожавање независности из чл. 305 КЗ, признавање капитулације или окупације из чл. 306 КЗ, дела угрожавање територијалне целине из чл. 307 КЗ, припремање дела против уставног уређења и безбедности Србије из чл. 320 КЗ.
Осумњичени је дана 06. 09. 2019. године након сусрета са америчким сенаторима Роном Џонсоном и Крисом Марфијем у Београду на конференцији за новинаре у згради Генералног секретаријата председника Републике, а што су пренеле агенције, електронски и штампани медији, изјавио: „Наша позиција није нимало лака. Албанци очекују да добију потврду онога што мисле да су сасвим добили. И ни на шта мање не желе да пристану јер не желе да признају да им никада неће бити консолидована држава без Србије. Наравно да ће највећи притисак бити на Србији. Али Србија не може да призна независност ако не дође до компромисног решења“. Све ово је окривљени изговорио у урачунљивом стању при чему је био свестан свог дела и хтео његово извршење, а био свестан да је његово дело забрањено.
Оваквом изјавом да ће Србија после постигнутог компромиса признати независност АП Косову и Метохији осумњичени је на противуставан начин покушао да доведе Србију у положај потчињености или зависности према некој другој држави и покушао да на силу отцепи део територије Србије тј. да део те територије припоји другој држави. Изговарајући поменуто председник Републике је реаговао супротно Уставу имајући у виду да је самом преамбулом Устава предвиђено „да је Покрајина Косово и Метохија саставни део територије Србије“, као и „да из таквог положаја Косова и Метохије следе Уставне обавезе свих државних органа да заступају и штите државне интересе на Косову и Метохији у свим унутрашњим и спољним политичким односима”. На тај начин одређен је значај покрајине Косова и Метохије: као саставни део Србије као једна од највиших вредности Устава која га чини уставоидентитетским питањем, односно једна од вредности на којој почива и на којој се темељи цео уставни поредак РС. Сви грађани РС могу се у приватним и професионалним улогама залагати за одређена решења која су другачија од оних предвиђених Уставом и желети да изврше промену поретка кроз ревизију Устава нпр. прелазак државног уређења са републике на монархију, увођење дводомне скупштине, па чак и промена границе. Оно што је јасно одређено је да државни органи, а нарочито они највиши, имају обавезу деловања у оквиру постојећег Устава, а нарочито морају заступати и штитити државне интересе Србије на Косову и Метохији који су јасно одређени делом где се истиче да је Покрајина Косово и Метохија саставни део Србије. Деловање ван ових принципа, Уставних одредби и оквира јасно представља противуставно деловање државних органа, а нарочито је изражено ако га чини председник РС. Кажњиво и противуставно понашање председника РС је нарочито видљиво ако се у виду има заклетва коју председник Републике полаже пред Народном Скупштином приликом ступања на дужност, која гласи: „Заклињем се да ћу све своје снаге посветити очувању суверености и целине територије РС, укључујући и Косово и Метохију као њен саставни део, као и остваривању људских и мањинских права и слобода, поштовању и одбрани Устава, очувању мира и благостања свих грађана РС и да ћу савесно и одговорно испуњавати све своје дужности“.
Оваква изјава осумњиченог довољна је за постојање кривичног дела признавања окупације тј. капитулације јер овакво понашање осумњиченог значи мирење и саглашавање са запоседањем дела територије Републике Србије.
Имајући у виду наведено очигледно је да председник РС делује на противуставан начин и покушава да одвоји део територије РС што је биће кривичног дела угрожавања територијалне целине из чл. 307 КЗ.
Осумњичени је радње кривичних дела предузимао у урачунљивом стању, при чему је био свестан значаја својих дела и хтео њихово извршење и био свестан о забрањености истих, на напред описани начин извршио кривична дела угрожавање независности из чл. 305 КЗ, признавање капитулације или окупације из чл. 306 КЗ, угрожавање територијалне целине из чл. 307 КЗ и припремање дела из уставног уређења и безбедности Србије из чл. 320 КЗ.
Доказ: Вучић са америчким сенаторима о Косову
У Београду, дана 09. септембра 2019. год.
Подносилац пријаве,
Бошко Обрадовић
Криминални кругови 23 – Кривична пријава против Александра Вулина
Бошко Обрадовић
Народни посланик и председник Српског покрета Двери