Председник СНС и Врховни командант је на једној од КЗН у ванредном стању рекао да држава има савремене техничке мере којима се прате телефонски бројеви људи који крше мере самоизолације, истичући да се ти људи само прате то јест лоцирају преко мобилних телефона, и да се они не прислушкују.
Да ли се неко лоцира путем телефона односно тзв. базних станица, а да се притом не прислушкује је суштински небитно у овој његовој реченици, јер је то што се ради тако и на такав начин незаконито и противуставно.
Не зна се на који је Врховни командант мислио закон по коме се ова мера спроводи нити је то рекао, па је наше да претпостављамо.
Овде дотични говори о томе да се прате телефонски бројеви лица који врше или се припремају да изврше кривична дела Непоступање по здравственим прописима за време пандемије из чл. 248. КЗ и Преношење заразне болести из чл. 249. КЗ.
Тачније, да се врши посебна доказна радња тајног надзора комуникације предвиђена чланом 166. ЗКП.
Члан 162. ЗКП изричито наводи за која кривична дела су предвиђене посебне доказне радње, а међу њима нема ова два кривична дела из чл. 248. и чл. 249. КЗ.
Посебно треба истаћи да Законик о кривичном поступку предвиђа да на образложени предлог тужиоца, судија за претходни поступак доноси Наредбу о тајном надзору комуникације одређеног лица и та мера траје одређени временски период. Наредбу суда извршава полиција, БИА или ВБА.
Овде наредби судова нема за ове тајне надзоре комуникације, а и да има то не би било правно могуће, јер не постоје ни формални ни суштински разлози предвиђени члановима 161. и 162. ЗКП. Дакле, говори се о нечему што држава ради, а за то нема упориште у једином процесном закону који то питање регулише.
Колико је то осетљиво питање, најбоље говори и став српске судске праксе да се дозвола за тајни надзор комуникације према осумњиченом не може дати у односу на IMEI број мобилног телефона, већ само у односу на број телефона осумњиченог.
Не постоји ни Уредба Владе Србије о томе, мада ни она да је донета не би могла озаконити ово безакоње.
То што је ванредно стање и што неко мисли да је законито оно што није, а све под постулатом заштите државе и њених грађана , јавне безбедности и здравља итд. не значи да је дозвољена правна анархија.
Израелски правни систем је такав да је њихов врховни тужилац одобрио мере да би се пратили телефони лица заражених корона вирусом које би извршавала израелска полиција под надзором Министарства правде. И код њих се поставило питање законитости.
Није јасан правни основ односно законски оквир у коме је ова власт у Србији нашла утемељење за овај (не)правни маневар.
Боже помози.
Михаило Лакчевић
адвокат из Београда
члан Српског покрета Двери
ФОТО: Н1