Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали, плагијатор иначе, на седници Владе Републике Србије 10. 04. 2020. године изјавио је да је усвојен правни оквир за спровођење економских мера за смањење негативних ефеката проузрокованих пандемијом коронавируса, које се имплементирају почев од 13. 04. 2020. године. Уз све то изјавио је, цитирам: „Мало која земља у свету је већ кренула са применом мера, већ су углавном изашле у јавност са економским планом, док је Србија међу првим државама која тај план и примењује“.
Горе поменуте економске мере које је Влада донела с циљем „преживљавања, а касније и опоравка српске привреде“ и које је „вољна“ да имплементира морају да испуне бар два аспекта економске струке, а то је да су логичне и да су примењиве. Нажалост, мишљења сам да донете економске мере нису у потпуности ни логичне, нити су у целости примењиве, те као такве неће имати никакав значајан ефекат нити на привреду Србије, нити на становништво, већ ће супротно – слабу, крхку и зависну од глобалних финансијских кретања, српску економију и државу додатно оптеретити, задужити и условити распродајом преосталих државних и јавних ресурса Републике Србије. Не могу се отети утиску да су овакве економске мере пре свега донете у циљу очувања и опстанка на власти, самопромоције Вучића, владајуће политичке странке и изборне кампање за предстојеће изборе.
Ових дана се целокупна светска привреда налази на својеврсној прекретници. Велике светске економије, попут кинеске, САД, ЕУ, Русије пребројавају изгубљена радна места, мере ефекте успоравања привредних активности и пада привредног раста, репозиционирају се штитећи пре свега интересе државних компанија, разрађују стратегије и операционализацију истих кроз секторске и подполитике економске политике, хватајући се за мере експанзивне монетарно-кредитне и фискалне политике (које ће у циљу повећања привредног раста и повећања запослености њихових привреда за последицу имати поприличну инфлацију и смањење вредности евра, долара, јуана и рубље као последицу тих мера).
У припреми тог својеврсног светског економског рата ни једна од великих светских економских сила не повлачи значајне радикалне потезе, откривајући своје планове у блиској будућности, док, са друге стране, „први на свету“ нашли се Синиша МАЛИ и марионетска српска Влада да имплементирају економске мере вредне, за српску привреду баснословних и непостојећих 5,17 милијарду евра и то у години у којој је укупни пројектовани буџетски приход Републике Србије 11,18 милијарди евра, укупни буџетски расходи 11,22 милијарде евра, буџетски дефицит 33,17 милиона евра и укупни фискални дефицит од 170, 4 милиона евра. Целу ову бестидну, лажљиву причу о „успешној“ имплементацији економских мера, као и позицију Владе Ане Брнабић додатно усложњава чињеница да у 2020. години држави Србији доспевају обавезе по кредитима у износу од 4,68 милијарди евра, каматама по кредитима државе Србије у износу од 942 милиона евра, обавезе по банкарским гаранцијама у износу од 811 милиона евра, камате привредних друштава према иностранству од 1,1 милијарду евра и не пренети ПДВ извозницима од 2,434 милијарди евра…
Председник Републике Србије (иако то није његова уставна надлежност), као и Влада Републике Србије, очито мало или нимало пажње не посвећују социо-економским последицама предстојећих одлука светских економских сила, као и потенцијалним негативним преливајућим развојним ефектима истих на Републику Србију.
Да закључимо, у савременим, глобалним „Корона“ условима, односи унутар националне привреде и њени односи са окружењем постали су толико сложени да је немогуће интуитивно пратити утицај релевантних фактора у процесу привређивања и без коришћења савремених квалитативних и квантитативних метода анализе и без нове (прелазне), неуцењене, антинеолибералне Владе економских експерата доносити одговарајуће управљачке одлуке у процесу њеног функционисања.
Полазећи од актуелности теме и неопходности брзог и енергичног деловања институција државе у погледу доношења и примене мера које ће допринети минимизирању развојних ризика и опстанка Републике Србије, њене привреде и становништва, самим тим и спречавања даљег заоштравања антагонизама ширих размера у „посткорона периоду“, указујемо да је УПРАВО МОМЕНАТ за неопходну промену постојећег економског модела Републике Србије, значај стратешког планирања привредног развоја Републике Србије на свим нивоима, реиндустријализацију и усмеравање пажње не на додатна задужења државе емитовањем „корона обвезница државе Србије“ због погоршања нашег спољно-трговинског биланса, смањења извоза и пада нивоа страних инвестиција, већ на валоризацију неискоришћених или недовољно искоришћених ресурса државе Србије, фаворизовање куповине домаће робе и услуга, уједно јачањем домаћег банкарског система који би кредитно подржао реализацију домаћих роба и услуга. Иностране компаније које послују у Србији ће бранити њихове матичне државе и мајке компаније упумпавањем у овом моменту непостојећег новца из примарне емисије, а крајње је време, а с циљем преживљавања, опстанка и опоравка да нова Влада Србије подржи адекватним развојним и протекционистичким мерама искључиво домаћа предузећа, њихове запослене и српске пољопривреднике. Нови светски економски, финансијски поредак се рађа. Он захтева нови приступ, нове идеје, нове људе…
Др Предраг Митровић
члан Председништва Српског покрета Двери