У овим заиста чудним временима у којима се нашао људски род, мала Србија представља само зрно песка у глобалним дешавањима која су невиђеном брзином почела да се преливају мање или више на све земље наше планете.
Страх од надолазеће заразе зване Корона вирус попримио је планетарне размере а у том страху су своје место нашли мешетари глобалне политике, њихови медији и њихови политички послушници.
У том вртлогу наметнутог страха од заразе у први мах се није снашла ни наша Влада ни део струке блиске власти, али ни сам Председник лично („најсмешнији вирус на свету, путујте слободно у Милано, попијте нешто“…), да би се убрзо, преко ноћи као по наредби, тоналитет обраћања грађанима претворио у драму и претњу, оптуживање и тражење криваца (као главни лоцирани су наши грађани повратници из иностранства), уведено је противуставно ванредно стање и полицијски час, пензионерима је забрањено апсолутно свако кретање ван домова.
Недуго затим тој хистерији власти зачудо придружили су се неки медији, портали и новинари, политички аналитичари, као и неки политичари либералне оријентације са аутошовинистичким предзнаком, блиски интересима страних фактора. Они су своје нападе усмерили ка СПЦ и њеним верницима, тражећи чак и њихово хапшење због како су неки увредљиво викали “лизања кашике“ (причешћивања после свете Литургије), односно могућности преношења заразе другима преко обављања верских обреда. Тако се десило да су се власт и ови аутошовинисти апсолутно сложили, и по први пут верницима је забрањено и Уставом загарантовано право вероисповести и одлазак у цркву на највећи хришћански празник Васкрс.
Све те активности недељама су преко медија драматично подгрејаване претећим сликама болничких кревета са сајмова у Београду и Новом Саду, као и глумачким кревељењима самог Председника и Премијера на конференцијама за медије (од претњи до плача).
Ситуација у самој Србији, чија власт је у врху примене најдрастичнијих мера према свом становништву, пример је онога што нас по свој прилици у не тако далекој будућности чека на целој планети. Глобални центри моћи као да више не могу да чекају и показују жељу за што бржим преузимањем контроле над токовима живота целе људске популације.
За многе од нас нека упозорења у вези са тим донедавно су била у домену научне фантастике, “теорије завере“ и нисмо их узимали за озбиљно.
Корона вирус и последице које је донео показале су сву слабост здравствених система у многим земљама (намерно или случајно) у датим алармантним ситуацијама, а велика смртност потребу за брзим изналажењем решења овог проблема. Наравно, решење је стигло директно из “Епла“ и “Гугла“. Бил Гејтс је преко својих фирми са италијанском владом потписао уговор о изради мобилне апликације којом би се вршило праћење оних који би у будућности били заражени вирусом Корона, као и оних који би контактирали са њима .
Иако ова одлука у Влади Италије за коришћење апликације “immuni“ није донета лако, и за сад није обавезна за становништво, грађанима се јасно сугерише чињеница да ће она имати свој добар ефекат једино ако је преузме најмање 50% становништва. Апликација ће иначе моћи да пронађе све мобилне телефоне који су се у моменту кретања заражене особе нашли у њеној близини. При томе се не даје објашњење ко ће располагати огромном количином “анонимних“ података.
Поставља се питање – када грађанин добије информацију да се налази у близини заражене особе шта он треба да уради? Реакције људи изазване овим сазнањем очигледно нису (или јесу) довољно истражене, па је разумљиво да то као последицу не искључује агресију, насиље, панику и на крају – самоизолацију.
Неке примере наметања тог осећаја смо већ имали прилику да видимо код нас у случају горе наведених примера оптуживања и означавања потенцијално опасних преносиоца заразе.
Човек је друштвено биће и изолација од остатка друштва у крајњој мери код већине може довести до поремећаја размишљања и стања свести, страха и могућности повећане манипулације преко контролисаних медија.
Испит кроз који сад пролазимо као целокупан људски род у микропримеру наше земље показује нам шта нас чека у скоријој будућности – контрола кретања, религија као непријатељ, одрицање од традиционалних вредности и начина живота, самоизолација и производња мржње и беса према сваком могућем извору заразе, као и другачијем начину размишљања од оног предвиђеног од стране оног који има лек за све.
Поставља се питање да ли ћемо благовремено пружити отпор овом глобалном насиљу које је у припреми у сваком послушничком систему, па и нашем, или ћемо бити саучесници у ћутању и прихватању оног што нам се намеће?
Ивана Стојановић
Члан Председништва Двери