Имали смо прилику да урадимо интервју са председником Српског покрета „Двери“, Бошком Обрадовићем. О држави, о породици и о једином правом путу, на који Срби треба да се врате, а то је Светосавски пут.
Укратко, ко је Бошко Обрадовић?
– Обичан човек из народа, професор књижевности и – како се некад говорило – „отац породице“, који са супругом брине о петоро деце. Верује у Бога и Српство. Незгодан кад види неправду, иначе из питоме Шумадије, иако је медијска слика о мени потпуно супротна од моје личности (вероватно једна од најмонструознијих политичких фигура у последњим деценијама у Србији: „пребио 10 жена, покрао манастир, фашиста, насилник, издајник“, само су неке од етикета које су ми прилепљене без икаквог утемељења у реалности и истини – једино оно стандардно „лопов“, нису успели да ми прикаче…).
Један од ретких председника опозиционе политичке организације који није из Београда. Да се мало питамо и одлучујемо и ми који живимо ван Београда. Нисам био члан КПЈ, никада нисам био члан нити једне политичке странке, нисам радио за Сорошеве НВО нити сарађивао са службом државне безбедности. То би требало да је довољно да заинтересује Ваше читаоце за даље.
Можете ли нам рећи, за оне који не знају, када је настао Српски покрет Двери и шта Вас је навело да га оснујете?
– Двери су настале о Савиндану 1999. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду као часопис за националну културу и друштвена питања. Био је то наш студентски начин да се боримо за повратак правих вредности на прво место у нашем друштву: духовна и морална обнова, светосавље, родољубље, социјална солидарност, поштење, национални интереси, културна политика као темељ сваке праве политике…
Као опозициона странка, Двери јако ретко добијају медијски простор на телевизијама са националном фреквенцијом. Због чега је то тако?
– Зато што смо опозиција и што је свако ко другачије мисли од ове власти забрањен на режимским медијима. Зато што се не плашимо да јавно говоримо о свим криминалним и коруптивним аферама ове власти, а то би било опасно по њих. Зато што бисмо им били подсетник колики су лопови и издајници. Зато што би грађани Србије тако могли да чују истину и да се пробуде из медијског мрака у коме живе.
Шта мислите о медијима у Србији?
– У Србији има веома мало слободних медија. Углавном су то медијске испоставе владајућег режима или иностраног политичког интереса, част изузецима.
Често истичете проблем који Србија има са окупираном јужном покрајином, те Вас питамо, шта за Вас представља Косово и Метохија?
– Оно исто што и за сваког Србина – саставни део Републике Србије, душу и срце наше историје и идентитета, заветну земљу наших предака и потомака, наше цркве и манастире, наше људе, наша природна и привредна богатства… Што би рекли стихови из оне ванвременске, а савремене народне песме „Видовдан“, „Куд год да кренем теби се враћам поново – ко да ми отме из моје душе Косово“.
Да Двери сутра дођу на власт, шта би било прво што би променили?
– Конкуренција је жестока. Морао бих да бирам између хапшења криминалаца из врха садашње власти, укидања националне фреквенције ТВ ПИНК и преиспитивања диплома и доктората свих запослених у јавном сектору, са једне стране, и увођења Министарства за породицу, замене увоза домаћом производњом и стављања информационих технологија и пољопривреде на чело развоја. Ипак бих се определио за економски патриотизам и подршку домаћем банкарству, привреди и пољопривреди, јер кад економски подигнемо наше људе, породице и државу бићемо јаки да се изборимо и за наше духовне и националне вредности и интересе.
Шта мислите о положају младих у Србији?
– Није проблем само лоша економска ситуација и низак животни стандард. Проблем је и осећање бесперспективности и одсуство правде и позитивне селекције. Свакако им због свега тога не саветујем бежање из наше земље. Увек бих им пре препоручио оно што је у култној серији „Грлом у јагоде“, Банету Бумбару који бежи „преко гране“, рекао онај кријумчар који га тајно пребацује: „То од чега ти бежиш, од тога се не бежи – то се побеђује“! Ако нечим ниси задовољан у Србији – бори се и промени! Ако нешто не ваља – поправи! Ово је твоја земља, или како кажу стихови ЕКВ: „Ово је земља за нас, ово је земља за сву нашу децу“.
Заступате став да Србија треба да се окрене Русији, а не ЕУ. За Русију знамо, а да ли је ЕУ, којој Србија толико тежи, наш истински пријатељ?
– Ми треба најпре да се окренемо Србији. Да вратимо овоме народу државу. Да преузмемо контролу над својом судбином. Да препознамо ко су нам истински пријатељи, а ко непријатељи. Да тражимо савезнике за остварење својих националних и државних интереса на све четири стране света.
Недавно истраживање је показало да Србија има најскараднији телевизијски садржај у Европи који се, између осталог, огледа и у ријалити програмима. Какво је Ваше мишљење о томе?
– Забранити свим телевизијама са националном фреквенцијом емитовање таквог неморалног, насилничког и простачког садржаја јер је у питању јавно добро. Кабловске комерцијалне телевизије би то могле да емитују у времену после поноћи и уз додатно опорезивање таквих садржаја. Та средства од пореза била би преусмерена у производњу дечјег програма, културно- образовног и сваког другог квалитетног породичног програма.
Да ли држава довољно пажње посвећује породици и породичним вредностима?
– Напротив. Наша власт ради против интереса наших породица. Усвојени су бројни антипородични и антихришћански закони, а планира се и озакоњење еутаназије, сурогат материнства, хомосексуалних бракова и усвајања деце са њихове стране. За то време, 40. 000 људи више умре него што се рађа на годишњем нивоу, још најмање толико оде у иностранство, имамо превелики број развода бракова и абортуса, промовише се свака врста егоизма, материјализма, индивидуализма и неморала.
Ми смо за породични модел друштва у коме би породица дошла на прво место. Држава би подржавала младе брачне парове, породице са децом, самохране мајке и очеве, социјално угрожене породице, старачка и самачка домаћинства, дискриминисане жене на селу… Једна од кључних мера је пореска реформа у корист породице по којој би свако ко ступи у брак и добије дете аутоматски плаћао мањи порез на зараде и мањи порез на имовину чиме би му остајало више новца у породичном кућном буџету.
Како коментаришете то што се данас у Србији тешко оболела деца лече СМС порукама?
– Као одсуство државе, реда и поретка. Ако држава не може да обезбеди лечење тешко оболелој деци у Србији или иностранству – не треба да постоји. Разуме се да држава може да направи и јавни фонд за лечење тешко оболеле деце у који би свако ко жели могао да уплати и тако повећа укупна средства којима се располаже, али уз строгу контролу трошења тих средстава које људи донирају у хуманитарне струке. На челу тог фонда не треба да буду политичари већ јавне личности од највећег ауторитета и интегритета у Србији.
Данас у Србији постоје политичари, који јавно заговарају сепаратизам, првенствено у Војводини, и то чине без икаквих последица. Да ли институције код нас уопште постоје?
– Нажалост, вређати све што је српско и хришћанско, или пропагирати сепаратизам и антидржавно деловање могуће је само у Србији. Овде су чак кривична дела издаје и велеиздаје избачена из Кривичног законика.
Власник једне режимске телевизије тврди да је пронашао лек за корона вирус, иако нема никакве везе са медицином. Међутим чуди то што се струка поводом овога не оглашава, иако је надрилекарство у Србији по закону кажњиво. Какво је Ваше мишљење о овом случају?
– Постоји струка и постоји режимска струка. Режимска струка ради оно што је у интересу режима, а не оно што им струка и морал налажу.
Да ли данас Србија иде Светосавским путем?
– Србија данас и даље лута и већ више од 30 година проба све могуће путеве и странпутице, али никако да се вратимо једином правом и провереном „путу који води у живот“, како певамо у црквеним песмама Светом Сави, једином правом оцу наше нације. Свети Сава нас чека као онај отац блудног сина који је отишао из очевог дома и сво своје богато наслеђе расточио и постао слуга код туђина за мало коре хлеба, иако је могао и још увек може бити домаћински син.
За крај, питамо Вас, шта бисте поручили младима у Србији, као и осталим грађанима?
– Нико нам неће поклонити нормалан и бољи живот у Србији. Ми морамо за то да се изборимо. Останите овде да заједничким снагама направимо од ове Богом дане земље – „обећану земљу“, најбоље место за живот на свету. Бог нам је дао све: лепе и талентоване људе, најлепшу природу, здраву воду и могућност производње здраве хране, а на нама је да уредимо државу и да у њој владају закон, институције и правда, како нико више не би бежао из ње, већ би се многи од оних који су отишли и вратили. То је наш програм, наша нада и на томе ћемо непрестано радити.
Извор: НС Данас новосадски портал
Фото: Зоран Лончаревић