Уставни суд је орган који има „највишу надлежност“ у оцени свих других органа који доносе опште и појединачне акте. У народу је познатији као режимски суд, сачињен од неспособних судија који имају највише плате и готово сваки судија у имовинској карти има неколико некретнина на своје име стечене „уговором о поклону или наследству“. Поједине судије грађани плаћају и по 400 хиљада динара месечно како би радили против сопственог народа, а у корист владајућег режима. Папрено плаћамо судије Уставног суда да се, на пример, огласе ненадлежним у случају Бриселског споразума или да оцене како нема основа за покретање поступка поводом закона којим су смањене пензије.
На игнорисање режимског Уставног суда наишло је и више различитих иницијатива за оцену уставности Одлуке о проглашењу ванредног стања које су од увођења противуставног ванредног стања поднете овом суду који је очито отишао у самоизолацију. Уставни суд, који треба да има најважније место у држави и правном систему, до данашњег дана ћути на поплаву уведених мера у време неуставно проглашеног ванредног стања. Непоступање и ћутање суда по наведеном предлогу јасно указује да се ради о утицају актуелне извршне власти која је приватизовала Устав за своје потребе. Уставни суд није ни самосталан ни независтан. Како надлежност за промену судија има Скупштина Србије, уколико иста процени да одлуке појединих судија нису у њеном интересу, она може једноставно да промени и одлуке и судије по процедури реизбора или разрешења. Због изгледности те врсте санкција судије ове судске инстанце су „вруће предмете“ ставиле у самоизолацију – у фиоке. Нема одлучивања, а ви грађани чекајте одлуке које ће доћи „мало сутра“. Интересантно је да Уставни суд није обавезан ни законским роковима у којима мора да пресуди било који предмет. Ако нема рока онда не мора никада да решава нешто што не иде у прилог Влади, или Скупштини или председнику.
И правним лаицима је јасно да је узурпиран јавни поредак и да се нижим правним актима суспендује Устав, а све под изговором заштите здравља грађана. Поштовање принципа уставности и законитости је један од услова постојања демократије и израз владавине права које негира самовољу појединца. Када судије Уставног суда, које добијају највише плате како би се наводно осигурала независност у раду, прогласе неуставном Одлуку о проглашењу ванредног стања и свим мерама уведеним за време трајања истог тада ће остварити своју основну функцију – чувара Устава, односно чувара темељних вредности на којима се заснива уставно устројство Републике Србије, тада можда оправдају своје високе плате и очувају своје достојанство. Док се то не деси, у јавности ће владати мишљење да судије Уставног суда примају највише плате како би покривали кршење Устава режима Александра Вучића.
Маја Митић, адвокат
члан Председништва Српског покрета Двери
и председник Стручног савета за уставна питања, правду и законодавство Двери