Данас се обележава Светски дан породице.
Навиру сећања. Пре око пет година на Фејсбуку спонтано окупила се група родитеља. Наш четири основали смо и регистровале удружење „Родитељи против беле куге“, које је пред собом имало јако тежак, а са друге стране јако хуман задатак. Учинити нашу и вашу децу срећнијом у овим тешким временима. Наши циљеви били су велики. Пронаћи начин да се изборимо за пристојан и финансијски сигуран живот наших породица, посебно вишедетних. Оне заслужују посебно место у друштву, с обзиром на то да нам број становника стрмоглаво опада. Србија данас у демографском погледу бележи изузетно негативне резултате. Перманентно опада стопа природног прираштаја. Миграције становника из Србије доводе до нестанка једног града од 36.000 становника на годишњем нивоу.
Кроз ту борбу пут ме је одвео на седницу коју организује Српски покрет Двери где су представници породичних покрета били из разних држава, чија је заједничка тачка окупљања била породица, као основна ћелија друштва. Тада сам први пут срела и упознала Бошка Обрадовића у чијем сам срцу и очима препознала ону исту борбу за очување породице која је текла и мојим венама. Одлучила сам да му се придружим. Од тада па до дана данашњег пратим га и свакодневно учим о борби, традиционалним вредностима, хришћанству и породици. Зато му данас, на дан породице, свом снагом дајем подршку, док штрајкује глађу борећи се за ту исту породицу, за нашу будућност, и будућност наше деце. Уз то жртвујући своју породицу и своје здравље. Понизно, у своје име кажем „Хвала, Бошко“.
Драгана Милидраговић
Женска снага Двери