У име Српског покрета Двери, његовог председништва, чији су неки од чланова данас са нама, као и у име председника Двери, Бошка Обрадовића и у своје име од срца честитам славу овогодишњем домаћину славе Милану Здравковићу, драгим саборцима у ОО Двери Књажевац и њиховом председнику Саши Илијићу. Нека је срећна слава и нека је све са Божијим благословом.

     Бог се кроз људе и њихова дела пројављује у свим тешким временима. Тако је и у овом времену у коме Српски покрет Двери не престаје да води борбу за земљу и државу достојну имена Србије.

Слава коју је општинска организација Двери у Књажевцу изабрала да обележава, носи име Св. Новомученика Вукашина Јасеновачког. По много чему је овај светац значајан и за Двери али и за читаву Србију данас. Бестијалност мука којима је у Јасеновцу од усташких кољача био изложен Св. Вукашин, нису га окренули ни ка страху али ни ка мржњи. Његов одговор мучитељу и убици, из кога су нестале људске особине и превладало само зло, био је: „Само Ти дете ради свој посао“. Ова вера, смирење и љубав чак и према мучитељима је сама срж православља и хуманости по себи.

[ngg src=“galleries“ ids=“215″ display=“basic_thumbnail“ thumbnail_crop=“0″]

Св. Новомученик Вукашин Јасеновачки опомиње нас и данас да Србија своје мученике није оплакала, за многе се и не зна, а свет о геноциду над српским народом којем је био изложен током читавог 20. века, од Албаније, преко Јасеновца до НАТО бомбардовања, о мученичкој  Србији дакле, и њеној Голготи и даље мало зна. На нашој генерацији је да се зло које су Срби и Србија преживели обзнани свету и да српски мученици нађу своје место, заједно са данас признатим јеврејским грчким или јерменским мученицима, чији су заступници до данас, били успешнији од нас.

И за Двери је овај Боголики став према страдању од посебне важности.  Налазимо се у сложеној политичкој ситуацији. Власт у лику „какистократије“ – владавине најгорих, омогућила је заробљавање државе, довршила свођење Србије на ранг колоније, развалила институције, од грана власти, законодавне, судске и извршне створила власт једног човека и довела Србију у простор изван демократије и изван суверености.

У тој борби власт је Српски покрет Двери правилно препознала као свог највећег противника и отуда толико прогањања, проглашавања породичних људи из Двери за фашисте и сатанизације свих, али најтежа је она коју подноси председник Српског покрета Двери Бошко Обрадовић. Дани за нама и једанаестодневни штрајк глађу председника и потпредседника Двери разобличио је сву дубину пада ове власти која је зарад опстанка спремна да жртвује и мир у Србији, као и да доведе до грађанских сукоба. И митинг 5000 људи из СНС и кривична пријава против председника Обрадовића који штрајкује глађу и срамни одговор РТС-а Бошку Обрадовићу, читавој су српској јавности показали да је у Србији демократија прегажена. Политика Бојкота свакако је један од великих проблема власти. Избори заказани за 21. јун су не само недемократски због затворених медија и урушених институција, већ су и неуставни и здравствено небезбедни. Српски покрет Двери ће своју борбу бојкотом наставити, али ће постати и фактор уједињавања свих оних који се са влашћу не слажу. Нису више важне идеолошке разлике. Јако нам је у тој борби потребно смирење и љубав који је Св. Новомученик Вукашин имао за своје непријатеље. Нећемо их мрзети, пустићемо их да „раде свој посао“, али наша борба ће бити још истрајнија. На њу нас обавезује и огромна подршка коју су током штрајка глађу добијали посланици Бошко Обрадовић и Иван Костић и од неистомишљеника и од оних који не прихватају идеологију Српског покрета Двери. Та нас подршка обавезује још више да постанемо окосница борбе против режима.

И ми ћемо у тој борби победити.

Нека је срећна слава нашим драгим домаћинима!

Живели!

 

У Књажевцу, 29.5.2020.

проф. др Тамара Миленковић Керковић

Потпредседник Двери