Српски Покрет Двери - Лого
Search

Избори представљају поступак којим бирачи бирају своје представнике у органима власти, како републичким, тако и локалним, те је стога интересовање јавности за радње пре избора и у току самог избора велико.

       Питање транспарентности изборног процеса  у Републици Србији је питање које се  доводи у сумњу из врло оправданих разлога.

Наиме, уочи избора промењен је изборни закон, те су избори почели по једном, а окончаће се по другом закону што представља први оправдани разлог да грађани сумњају у регуларност избора, јер сам чин промене закона је незаконит, односно нерегуларан. Нерегуларно  је и време одржавања избора, расписаних пре проглашења ванредног стања, а изборне активности су настављене по укидању ванредног стања. Здравствени разлози за одлагање избора нису узети у обзир, а морали би бити, јер се доводи безбедност здравља грађана у опасност.

Друго питање које  изазива сумњу у регуларност изборног процеса  јесу потписи грађана за изборне листе. Изборна листа је утврђена када је својим потписом подржи најмање 10 000 бирача. Бирач може својим потписом подржати изборну листу само једног предлагача. Сваки потпис мора бити оверен код јавног бележника, односно у општинској, односно градској управи.

За релативно кратко време поднети су  Републичкој изборној комисији  чак 21 изборна листа, а сваку  је подржало 10 000 бирача.

Републичка изборна комисија је дужна да одговори на захтев подносиоца  за приступ информацијама од јавног значаја  као што су подаци о потписима за сваку изборну листу, као и подаци о овери тих потписа, односно ко је и где оверио те потписе. Ово стога што се оправдано сумња да се један потпис користи за више  изборних листа, што је противзаконито и представља озбиљну повреду изборног процеса.

Одредбом члана 5. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја прописано је да свако има право да му се информација од јавног значаја учини доступном тако што ће му се омогућити  увид у документ који садржи информацију од јавног значаја, право на копију тог документа, као и право да му се,  на захтев, копија документа упути поштом, факсом, електронском поштом или на други начин.

Лични подаци потписника не смеју се достављати, јер се тиме крши Закон о заштити података о личности.

Појавила се основана сумња  и у то да Српска напредна странка помаже другим подносиоцима изборних листи прикупљањем потписа, стварајући привид постојања демократског амбијента, великог броја изборних учесника,  а са крајњим циљем повећавања излазности бирача. Овакве тврдње за које знамо да су истините, веома је тешко доказати, јер не постоје одговарајући механизми доказивања.

Још једна сумња у законитост изборног процеса јесте постојање фалсификованих потписа, те  је једини начин да се спречи  и санкционише ова појава јесте да се грађани обраћају Републичкој изборној комисији са захтевом да се провери да ли су злоупотребљени њихови лични подаци. Свакако је то неефикасан механизам, јер РИК као одговорно тело за законито спровођење избора нема ни ресурса а ни времена да се бави овим питањем. Када би сви грађани који имају изборно право обратили РИК-у ради провере евентуалне злоупотребе њихових личних података у изборном процесу, изборни циркус показао би још једну у низу нерегуларности. Ситуација је драматичнија него што се чини.

Стварање лажних партија у циљу збуњивања бирачког тела и одвлачења бирача у интересу је владајуће СНС странке, која то и  креира, дајући нерегуларном изборном процесу лакрдијашки карактер.

 

Гордана Церовић

Члан Савета Двери за уставна питања, правду и законодавство

Будите у току!

Пратите нас на друштвеним мрежама: