Лажни избори који су јуче одржани у потпуности су оголили да у Србији више нема демократије и да су дефинитивно укинути слободни и поштени избори.
Месецима смо били изложени функционерским кампањама представника власти, злоупотреби државних ресурса у партијске сврхе, невиђеном медијском мраку, буквалној забрани медијског постојања свих који су прогласили бојкот избора, бруталним притисцима на запослене у јавном и приватном сектору да се скупљају сигурни гласови за СНС… Сам изборни дан био је врхунац куповине гласова и малтретирања грађана да морају да изађу на изборе како би повећали излазност. Ово је посебно појачано у послеподневним сатима када је владајући режим већ извео све своје гласаче и када су видели да је бојкот успео, па су прешли на све видове претњи грађанима како би повећали излазност. Када и то нису успели приступили су изборном криминалу и директном лажирању излазности, која је напрасно почела да скаче у вечерњим сатима када су бирачка места била празна. Тако су од реалне излазности која на републичком нивоу није прешла 42% дошли до најаве „Информера“ да ће излазност бити 55% и објаве самог Александра Вучића да је излазност преко 50%, што су демантовале све посматрачке мисије на изборима, потврђујући да је чак и та лажирана излазност испод 50%. На конференцији за медије у СНС која је каснила више од сат времена Александар Вучић није ни поменуо излазност, а у свим каснијим информативним емисијама на режимским медијима податак о излазности је једноставно нестао и више га нико не помиње. Разлог је разумљив: ово је најмања излазност на изборима у историји Србије, посебно у Београду где је испод 35%, а у неким централним градским општинама и знатно мање од тога, што значи и да је београдска власт на челу са Гораном Весићем нелегитимна и зрела за оставку. Једино исправно демократско решење била би оставка београдске власти и ванредни градски избори у Београду.
Скупштина без опозиције – власт изгубила легитимитет
Као што смо то унапред тврдили, нико од учесника на лажним изборима сем СНС и СПС није прешао стари изборни цензус од 5%. Сада је потпуно јасно зашто је цензус морао бити смањен на 3%, али ни то очито није било довољно па је тај смањени цензус прешао само СПАС. Најбољи резултат после СНС и СПС и треће место, међутим, није освојио СПАС већ поништени бирачки листићи којих је преко 4%. Ако се они урачунају у бојкот избора, а свакако јесу глас против ове власти и система, то свеукупно значи да је бојкот избора успео и да бројка правих учесника на изборима пада испод 40%. Ови лажни избори су дефинитивно пропали. Досадашња власт нема више никакав легитимитет, а будући сазив Народне скупштине биће без опозиције. Ако највећа опозициона групација у Србији, Савез за Србију и друге колеге сабране у уједињеној српској опозицији у бојкоту избора, није учествовала на изборима и неће се наћи у парламентима ни на републичком, ни на покрајинском, ни на локалном нивоу, то значи да је демократија у Србији крња, дефектна, фасадна, лажна и да нас све то води у још већу политичку кризу.
Колико се власт заиграла у лажирању излазности по сваку цену говори и да су жртвовали своју омиљену опозицију која је због тога остала испод цензуса. Иако су се многи од њих надали подршци власти за улазак у Скупштину и улози омиљене опозиције, Александар Вучић очито није испоштовао договор и све их је оставио на цедилу, а посебно оне које је највише и „гурао“ – СРС и УДС. Многи учесници избора из лажне опозиције имали су више потписа него гласова, и послужили су власти само за глумљење легитимитета изборног процеса. Бојкот је успео и – уз све мане – показао се као озбиљан политички инструмент за довођење у питање недемократског режима. Сада уједињена опозиција у бојкоту треба да настави даље заједно и да много више представља свој политички програм како ће изгледати Србија након пада Александра Вучића.
Једино решење политичке кризе – прелазна техничка влада и нови, ванредни избори на свим нивоима
Нова политичка криза, изазвана лажним изборима и непризнавањем будуће нелегитимне Скупштине и Владе од стране уједињене српске опозиције у бојкоту, може да се реши само формирањем прелазне техничке владе и новим, ванредним изборима на свим нивоима. Нема и не може бити нормалног политичког живота. демократије и парламентаризма без опозиције. Иако ће власт покушати да влада на тај начин – то је неодрживо и веома брзо ће морати да дође до нових избора. Али, ти ванредни избори морају бити под другачијим правилима, услови за њих морају бити слободни и поштени, а све то мора да гарантује прелазна техничка влада. Ова власт више нема легитимитет да о било чему одлучује, а посебно не о Косову и Метохији. Тек нас чека нови талас ширења заразе изазван насилном организацијом избора по цену здравља становништва и то ће само изазвати још веће тензије у друштву јер грађани неће желети да прихвате нове рестриктивне мере за које је крива искључиво власт. Чека нас и све већа економска и мигрантска криза, и све то говори да ћемо у наредним месецима имати све више разлога да се наелектрисана политичка ситуација врати у нормалу, а једини начин за то су слобода медија и омогућавање да се чује другачије мишљење, и нови – заиста демократски избори.
Бошко Обрадовић
Председник Двери