Александар Вулин, Милош Вучевић, Дарко Глишић и сви који су били чланови странака које су учествовале у вршењу власти 90-их година, немају право никоме из Двери ни реч да кажу по питању националних тема и очувања Срба у региону, јер су и они и њихова политика тада пали на испиту
Још од Дрезденског конгреса Комунистичке партије Југославије 1928. године Вулинови идеолози имају само један циљ, а то је да ослабе Србију и на политичком и на привредном плану. Вулин и његови “другари“ из СНС-а су својим нечињењем и јаловим разговорима са хрватском политичком елитом довели до тога да се положај наших сународника у Хрватској за време њихове власти није суштински поправио на боље ни у једном сегменту. Зашто не инсистирају код својих партнера из ЕУ да се положај Срба поправи, јер се управо Хрватска пре уласка у ЕУ обавезала на поштовање права националних мањина?
Толико је нерешених проблема по питању људских и имовинских права Срба повратника у Хрватској коју ова Вулинова, Вучевићева и Глишићева Влада ево већ осам година није успела да реши, без обзира што су им пуна уста српства и патриотизма на Пинку, Хепију и осталим режимским медијима.
Српски покрет Двери има јасну и дефинисану политику по питању положаја и права Срба у региону, чији је циљ елементарна грађанска слобода за наше сународнике, која мора бити остварена кроз константну борба у међународним институцијама и одлучним преговорима са представницима хрватских власти.
Културна интеграција Срба у региону и култура сећања на геноцид над Србима у Хрватској за време Другог светског рата као и протеривање преко 200.000 Срба за време „Олује“ и последице тих злочина, ће бити обавезан део политичког програма неке будуће Владе Републике Србије када је буду водили Бошко Обрадовић и његови идеолошки истомишљеници.