Поштовани саборци, симпатизери и сви остали грађани Србије и Срби широм света где год да вас (нас) има,
Најпре желим да се срдачно захвалим свима са којима сам заједничким залагањем и подршком, борбом која није била нимало лака, дуго је трајала и још увек траје, изборила могућност да заступам народ Србије у његовом највишем дому, Дому Народне скупштине Републике Србије. Жао ми је што због велеиздаје и рушитељског нагона ове власти, која је попримила неслућене размере, мој народ не схвата да не треба да насрће на овај високи Дом, да је то његова кућа и представништво. Непријатељ ове државе и народа седи безбрижно управо преко пута овог здања, на Андрићевом венцу. То је адреса за каналисање оправдане љутње и протеста. Да ли то актери побуне знају, а свесно ипак нападају Народну скупштину а не зграду у којој са својом свитом седи Вучић или то чине из незнања сада није много ни важно, ефекат је исти. Збуњени, разочарани и с правом бесни, али без јасне идеје ко треба да води устанак, са каквим циљем и коначним исходом, ко преузима командну и сваку другу одговорност, пристојни људи узалуд троше своју енергију која се расплињава, јер ниједна личност од интегритета и несумњивих моралних квалитета и искуства није стала на браник ове искрене побуне. За сада је једино важно да не дозволимо злоупотребу и не уморимо се.
Хвала свима на подршци свих ових година (и пре парламентарног живота Двери) а хвала и непријатељима, који су учинили да будемо бољи и кориснији својој породици и друштву. Владика Николај је давно појаснио да су непријатељи наши сурови пријатељи, они нам помажу да очврснемо и будемо бољи. Жао ми је што не могу онако спортски, искрено да пружим руку колегама које су ме наследиле у посланичким клупама, да им честитам и пожели да раде боље и више него што смо ми… То нипошто не могу, јер су њихови мандати и сазив Народне скупштине у којем су пристали да учествују, резултат лажних избора, који су угрозили здравље хиљада грађана и уставност и суверенитет државе Србије. Бог нека нам је у помоћи са оваквим сазивом парламента.
Што се мене лично тиче, свој манадат сам народу одужила како доликује, учинила шта је било до мене, а о осталом ће судити време, а не људи. Непристрасно и немилосрдно. Борбу за бољу Србију настављам уз људе којима верујем, непоколебљиво, искуснија и још одлучнија. Протесте народа из душе подржавам и на располагању сам за сваки вид побуне против овог режима, а нипошто против државе. Двери су доказани уставобранитељи и то намеравамо да будемо и убудуће. Протести међутим морају да буду смислени, са циљем и нипошто на корист режиму. Сувише смо често искусили како удбашки укорењени шљам у Србији „организује“ протесте и побуне које после режим злоупотребљава за одмазду, а још страшније, за збуњивање народа и пражњење енергије.
Зато позивам да континуирано, опрезно и без еуфорије наставимо да се одупиремо уништавању наших живота. Важно је пажљиво бирати кога треба пратити и коме дати поверење. Шта је тај неко урадио у свом животу, каква су му постигнућа. Шта је говорио пре а шта данас, ко су му родитељи и шта раде, где су му деца уколико је оформио породицу.
Посебно ме интересује да ли су ти који позивају на линч, понижавање и убијање кадри да сами одузму некоме живот или само друге хушкају на најтежи чин насиља? Бојно поље за нормалну Србију (јер дођосмо до тога да нам је нормална Србија најелементарнија потреба данас) разликује се од Газиместана, Цера, Брегалнице… данас је то Андрићев венац. Данас је то појединачна одлука сваког од нас да се успротиви манипулацији коју је омогућила епидемија короне, лична борба за образовање, слободне медије, демократију, а пре свега за поштовање Устава! Наглашавам да сам ја, а без дилеме и сви чланови Двери, АПСОЛУТНО ПРОТИВ НАСИЉА. Указивање на зло на Андрићевом венцу није никакав позив на линч, већ на смислено каналисање порука незадовољства и притиска на режим. Не надам се много да ће се појавити мудрост код владајућих, које нема ни у најави, али знам да смо принуђени да свакодневно, без одступања морамо чинити све што је до нас да их принудимо да предају власт и ослободе нас беде, да не уводе народ у братоубилачки рат, јер „зло добра донети не може“.
Идемо даље уставобранитељски, мудро и истрајно.
Марија Јањушевић
Један од оснивача политичке странке
Српски покрет Двери и члан Председништва