Борис Милошевић, потпредседник хрватске Владе, који је присуствовао прослави „Олује“ (убијању и протеривању Срба) у Книну, је и даље председник Српског националног вијећа, кровне организације Срба у Хрватској, на коју државни врх Србије нема никакве механизме утицаја како би стопирао њене потезе ако су у несагласју са нашом државном политиком
Потез актуелног потпредседника хрватске Владе, Бориса Милошевића наишао је на негативне реакције многих политичара који су надлежни за положај Срба ван матице. Министар спољних послова Ивица Дачић, председник скупштинског Одбора за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта, као и сви представници Срба из Хрватске који су протерани са својих вековних огњишта деведесетих година, су једногласни у осуди оваквог поступка.
Међутим, председник Србије Александар Вучић, председница Владе Ана Брнабић, као и потпредседница Владе Зорана Михајловић имају другачије мишљење, јер се они „не слажу, али не желе ни да осуђују овакав поступак Бориса Милошевића, већ ће се трудити да разумеју такву његову одлуку.“
Нејасно је и помало смешно, да главни српски политичари из власти имају различите ставове по овом изузетно важном питању!
Поставља се питање: да ли су Влада Републике Србије и Министарство спољних послова уопште упознати ко води кровне организације Срба из расејања и региона, ко су чланови тих организација и да ли пресудан утицај на њих имају Владе држава у којима су оне регистроване или њихова матица Србија?
Ово је само доказ да се политика према Србима у региону води на нејасан начин, без икакве озбиљне државне стратегије. Не треба заборавити да је власт СНС-а на челу са Александром Вучићем од 2012. године угасила или унизила све институције државе Србије које су надлежне да се баве питањима Срба из расејања и региона.
Да ли је прећутна сагласност државног врха Србије за поступак Бориса Милошевићем, још један у низу снисходљивих потеза према земљама ЕУ и НАТО пакта, науштрб српских националних интереса, или је у питању неспособност државног врха да ефикасно решава проблеме Срба из региона, време ће показати. У сваком случају одговорност владајуће већине у Србији за овај потез који је изазвао огроман број негативних коментара у српском друштву, је велика.