Српски Покрет Двери - Лого
Search

У Бечу на сваких 18 дана изграде нови парк, па је тако у последњих 10 година преуређено или изграђено 204 парка, којих иначе има више од хиљаду у самом граду. У Бечу зелене површине заузимају више од 53% површине града… Када посеку дрво, надлежни напишу на том месту зашто је посечено како се грађани не би узнемиравали јер ће убрзо на том месту бити посађено ново..

И шта рећи на то? Само ово – Бечлије воле свој град и воле да живе у здравој средини и власти то поштују.

Шта ми имамо да кажемо на то? Можда је боље да ћутимо. Јер, срамота треба да буде сваког од нас који је ћутећи гледао како нам се велики градови све више претварају у загађена бетонска ругла у којима ускоро, ако се овако настави, више неће бити ни птица, ни дрвећа ни травњака. Код нас се вероватно у скоријој будућности неће десити да се на месту посеченог дрвета напише зашто је посечено. Једино што ће нам се можда десити, ако овако наставимо, је да ускоро у сваком граду остане само по неколико стабала на којима ће писати – ово је једино што смо сачували од природних добара.

Не бих се упуштала у цифре и проценте колика је заступљеност зеленила, на пример, у мом граду Новом Саду, јер она је у свему више десетина пута мања него у Бечу.

Све претходне власти од 2000. године па на овамо нису се бавиле просторним планирањем и заштитом очувања животне средине, осим на папиру, и у зависности од личних интереса су га прилагођавале инвеститорима. А о заштити архитектонског и културно-историјског наслеђа да не говоримо – ту су тек учињене непоправљиве грешке.

Као неко ко је рођен у овом граду и ко га истински воли имам право да то кажем – жеђ за новцем је била примарна код свих.

Ово што се ради за време ове власти је ипак достигло врхунац у дрскости и халавости, али пре свега у сталном и јасном показивању моћи – биће како смо се ми негде договорили – а закони, очување природе, урбанистички планови – то су само мртва слова на папиру и кога брига за то.

Ко не воли град и ово му ради – тај не воли ни његове грађане, али очигледно ни не страхује од њиховог незадовољства.

У исто време они који оволико граде и обрћу паре – да их не набрајам појединачно – не би то радили да им власт на челу са градоначелником то и не омогућава и да постоји јасно утврђен план за хуман и здрав породичан живот грађана у Новом Саду.

Било би лепо да лично градоначелник дође, на пример, у месну заједницу у којој планира да због неколико зграда посече на стотине стабала и објасни грађанима зашто је то за њих добро. А да грађани онда, референдумски, принципом директне демократије одлуче да ли то желе или не. Принцип директне демократије би у великој мери зауставио овај вандализам у грађевинарству.

Јер овако сви они који ово омогућавају ће отићи на Фрушку Гору (а и ту се већ спремају да попут Златибора упропасте све чега се дотакну) у своје виле и викендице, а ви остали живите у својим бетонским кавезима, у смогу и на асфалту..

Можда су ово последњи моменти да се као грађани побунимо и зауставимо овај грађевински хаос, јер ако и даље будемо ћутали можда смо ово и заслужили.

 

Ивана Стојановић

Члан Председништва Двери

Председник ГрО Двери Нови Сад

 

Будите у току!

Пратите нас на друштвеним мрежама: