У интервјуу за „Чачански глас“, председник Српског покрета Двери Бошко Обрадовић, поред осталог, говори о иступању из Савеза за Србију, класичним облицима протеста, будућности покрета чији је оснивач и платформи која ће промовисати конзервативне и демохришћанске идеје и традиције, и неопходном враћању политике са улице у институције и медије, најављујући уједно и промоцију нових политичких идеја и нових људи у политици.
“Права страна барикаде” подразумева поштовање отворености, комуникације, толеранције и солидарности, када је реч о базичним демократским вредностима, поред осталог, наводите у Вашем ауторском тексту. Које су то нове политичке идеје и како би требало да изгледа нови друштвени дијалог?
Савез за Србију је за Двери био веома драгоцено политичко искуство кроз које смо се учили да седимо заједно и водимо дијалог иако смо политички и идеолошки различити. Тако треба да изгледа будућа нормална и демократска српска политичка сцена после смене ове власти, у којој се траже заједнички именитељи и ставља у први план интерес општег добра. Залажем се за обнову српске демократије, што значи промену изборног система из пропорционалног у мешовити, обавезност гласања за све грађане, могућност гласања за кандидате по имену и презимену а не само за затворене страначке изборне листе, степенасти изборни цензус који доноси већи цензус за коалиције, већи број бирачких јединица и обавезну представљеност свих градова и општина у Народној скупштини, разматрање увођења дводомне скупштине која би у горњем дому имала представнике социјално-економских група или промену државног уређења у монархију… Све су то теме о којима треба отворити јавну расправу. Залажем се за већу укљученост грађана у политику и што више референдума од републичког преко покрајинског до локалног нивоа као најбољег облика директне демократије.
Чланице Савеза за Србију и опозиционе странке које су бојкотовале изборе 21. јуна, договориле су наставак заједничког опозиционог деловања кроз оснивање Удружене опозиције Србије. Српски покрет Двери је одлучио да не приступи Удруженој опозицији Србије. Али, спремни сте на сарадњу?
Тако је. Формирањем Удружене опозиције Србије престао је да постоји Савез за Србију, чији смо један од оснивача, који је имао озбиљан програм у 30 тачака. Нисмо желели да улазимо у нови опозициони савез који нема јасно дефинисан програм нити план како ће изгледати Србија, али можемо технички сарађивати у циљу смене власти, ослобођења медија и одржавања демократских избора. За нас је најважније да дође не само до промене власти већ и до промене комплетног корумпираног система који овде влада 30 година. А то значи пре свега лустрацију и кривичну одговорност за све оне који су кршили закон и противзаконито се обогатили на грбачи овог сиромашног народа.
Како видите будућу Скупштину града Чачка?
Све више младих и образованих, као и читаве породице одлазе из нашег града. У Градској скупштини неће бити опозиције, а то није нормално политичко стање. Нашем граду су потребни нови и стручни људи који до сада нису били на власти и који могу да понуде визију „новог Чачка“. Градска организација Двери у Чачку излази у септембру са тим новим програмом и новим људима кроз форму градског већа у сенци, које ће надзирати рад нове власти. Истовремено, осталим колегама из опозиције понудићемо да заједно формирамо и паралелну, слободну Градску скупштину у којој ћемо демократски разговарати о свему и припремати терен за политичке промене и на локалном нивоу. Оне ће сигурно доћи заједно са променама на републичком нивоу. Немогуће је трајање мандата од четири године било које скупштине без опозиције од републичког до локалног нивоа, и нове, ванредне изборе можемо очекивати много пре него што то било ко у овом часу мисли.
Нисте учествовали на изборима, али не одустајете од политичког ангажмана у оквиру свог покрета. Шта ће Вам бити приоритети?
У септембру излазимо са новом верзијом старих Двери, нашим новим програмом и новим људима које ћемо представити као алтернативу јер нам је потребна смена политичких генерација. Разликујемо се и од власти и од опозиције у много чему: никада нисмо били у власти, нисмо били део бившег режима ДС, имамо чврст став по питању очувања Косова и Метохије у саставу Србије, евроскептици смо и нисмо спремни да слушамо наредбе из Брисела како треба живети овде у Србији, критикујемо мигрантску политику, противимо се присилној вакцинацији без тачне информације о каквим се увозним вакцинама ради, и строго бранимо породицу и породичне вредности од једног таласа антипородичних закона који се мешају у нашу приватност. Ми смо економске патриоте и залажемо се за већу подршку домаћој привреди и пољопривреди, уместо страним мултинационалним компанија које добијају субвенције из нашег буџета. У нашем новом програму биће бројне занимљиве нове идеје попут заштите урбаног и архитектонског наслеђа у граду, заштите и развоја села, заштите животне средине, бројних конкретних мера породичне политике и подршке јачању наталитета, као што је пореска реформа по којој би свако ко ступи у брак и за свако новорођено дете добијао смањење висине пореза на зараде и пореза на имовину.
Нове Двери ће бити велико изненађење за многе, и са радошћу очекујем нашу септембарску промоцију нових политичких идеја и нови људи у политици.
Као бивши посланик спојићете политику и посао. Чиме ћете се бавити у будућем периоду?
Враћам се у НВО сектор и издаваштво у коме сам био пре него што сам постао народни посланик пре четири године. Заједно са неколико дугогодишњих блиских пријатеља и сарадника стварамо једну идејну платформу која ће промовисати конзервативне и демохришћанске политичке идеје и традиције које су данас на власти од Америке, преко Немачке, Пољске и Мађарске до Русије. Као народни посланици са четворогодишњим искуством парламентарног рада бавићемо се многим важним темама, од односа Матице и Срба у региону и расејању, обнове демократије и измена политичког система, до породичне политике и промоције рађања, мајчинства и очинства, као и свеукупне борбе против беле куге у Србији.
Како коментаришете недавне протесте у Београду и још неколико градова Србије?
Као кап која је прелила чашу. Једноставно више ни на који начин, нити кроз Скупштину нити кроз медије, не може да се искаже нагомилано народно незадовољство. Пошто није имало где друго да се каналише излило се на улице, и опет ће. Улица је постала прави народни парламент и једино место за слободно политичко деловање. То није нормално, и боље је да се политика врати у институције и на медије… Зато треба наставити са свим облицима протеста, демонстрација и грађанске непослушности док се власт не натера да ослободи медије, формира прелазну Владу и омогући услове за слободне и поштене изборе за 6-12 месеци. Демократија у Србији умире на наше очи и морамо је одбранити и вратити народу.
Сматрате да председник Србије Александар Вучић нема овлашћења да преговара о статусу Косова и да би Србија у даље преговоре требало да тражи укључење Русије. Шта би по Вашем мишљењу било најбоље решење?
Преговори нису његов посао већ Владе Србије. Нити Влада нити Скупштина није му дала то овлашћење нити је у Скупштини усвојена било каква преговарачка платформа. Нико не зна о чему Вучић тајно иза затворених врата преговара са терористима из ОВК већ две године. Никада није у јавности представио свој план за КиМ који је толико најављивао. Знамо само да се он залаже за разграничење између Срба и Албанаца, али не сме да каже да то значи признање лажне државе Косово, што је кршење Устава Србије и Резолуције 12 44 Савета безбедности УН који третирају КиМ као саставни део Србије. Не можете се разграничити са националном мањином која живи у Србији. Ми смо се са Албанцима разграничили још 1927. године када су успостављене границе између Краљевине Југославије и Албаније. Разграничити се могу само две независне државе, што значи да ми прво морамо да признамо независно Косово па да се онда разграничимо са њим. Сигуран сам да то не подржава већина чланова и присталица СНС и СПС, и њима се такође, као и свима у опозицији који себе виде као уставобранитеље, обраћам као савезницима у овој борби за одбрану и очување КиМ у саставу Србије.
Тему статуса КиМ треба вратити тамо где јој је и место – у Савет безбедности УН. Ако се било где друго воде разговори треба инсистирати на учешћу представника Руске Федерације, јер ми у Бриселу немамо савезнике, већ је ЕУ већински на страни независног Косова. Решење је да албанска национална мањина добије сва грађанска и национална права у оквиру Устава Србије, као што имају и све друге националне мањине у Европи. Ако сепаратизам и промене граница нису дозвољени нигде друго у Европи – зашто би били дозвољени у Србији? Зашто би Албанци добили другу националну државу на Балкану? Да ли смо свесни да то аутоматски значи њихово уједињење у Велику Албанију а то је огромна безбедносна претња за све земље у окружењу, а не само Србију.
*Извор: Чачански глас