Данас, 8. септембра, широм света се обележава Међународни дан писмености, што је датум који је још 1966. године УНЕСКО утврдио. Циљ је да се сваке године међународна заједница подсети на статус писмености и образовања одраслих на глобалном нивоу, односно да се упозори на проблем неписмености, који још постоји у великом делу света.
Нажалост, ни званични подаци у Србији нису охрабрујући, јер по последњем попису у Србији 2,68% становништва је без школске спреме, 11% са непотпуним основним образовањем, а 20,76% са основним образовањем, што је 34,44% укупног броја становника. Овако поражавајућим подацима доприноси и недовољан број часова српског језика и књижевности у основним и средњим школама, где заостајемо за европским земљама у којима је број часова матерњег језика знатно виши.
[ngg src=“galleries“ ids=“285″ display=“basic_thumbnail“ thumbnail_crop=“0″]
Познавати свој језик и писмо, једно је од мерила образованог човека. У 21. веку се све више говори о информатичкој писмености, али можда пре треба говорити о базичној писмености, а тек онда и о функционалној писмености. Данас бити писмен не значи само познавати граматичку и правописну норму. Данас је то много више, умети да протумачимо и разумемо време у коме живимо и изборимо се са оним што чујемо и сусрећемо на сваком кораку – полуписменим, квазиинтелектуалцима, полуинтелектуалцима.
Још је Слободан Јовановић, српски правник, историчар, књижевник и политичар из времена Краљевине Југославије, чији је значај немерљив и данас, говорио о полуинтелектуалцу и рекао да је то „човек који је уредно, па можда, чак, и с врло добрим успехом свршио школу, али у погледу културног образовања и моралног васпитања није стекао скоро ништа. Било услед његове урођене неспособности или због мана школског система, није добио подстрека за духовно саморазвијање.“ Чак је и аутор прве филолошке расправе на старословенском језику „О писменима“ Црноризац Храбар, бранио словенску азбуку од напада Грка још у 10. веку и претпоставља се да је због тога тако и назван – храбар.
Увек је била храброст бранити свој језик и писмо. И данас је то сложен и захтеван задатак са бројним изазовима које ово време носи. На том путу осим храбрости, потребна је писменост у најширем значењу те речи.
Али, када све ово знамо, у данашњем времену лажних диплома и доктората, како и у ком контексту, нажалост, можемо говорити о писмености?
Гордана Маринковић Савовић
Председник Савета Двери за образовање и науку