Није случајно на основу индекса транспарентности општина Горњи Милановац заузела жалосно 128. место од 145 оцењиваних општина и градова.
Последња седница општинске скупштине која је одржана у петак 4. септембра јасно је показала у каквом медијском мраку живе грађани општине Горњи Милановац. На основу извештаја локалне телевизије, која се финансира средствима грађана из општинског буџета, сазнали смо само да је усвојено свих 25 тачака дневног реда, да је седница мало дуже трајала јер је било доста тачака, да је општинско руководство задовољно и да су све одлуке значајне за грађане. На сајту gminfo.rs уопште није било извештаја. Таковске новине ће изаћи тек у четвртак 10.09. То значи, ако и објаве извештај са седнице, биће то са закашњењем од недељу дана.
На основу овога, може се закључити да у општини Горњи Милановац теку мед и млеко, те да седница општинског парламента и није толико битна и да је то, практично, рутинска ствар. Зато је, претпостављамо, и извештај са седнице локалне телевизије трајао колико и извештај о продаји цвећа на пијаци у истој информативној емисији! И поред тога што је на скупштинском дневном реду било више тачака него врста цвећа на пијаци!
Дакле, није било тачака око којих су се спорили власт и опозиција, нико није дискутовао ни о чему, није било супротстављених мишљења, није било никаквих критика нечег лошег и предлога да нешто буде боље… Као у бајци. Проблем је само у томе што у бајке више ни деца не верују. Оно, није баш да некада некоме у животу не може да буде као у бајци, поготову ако си члан СНС-а, али би било добро када би се те бајке приказивале и на малим екранима, односно када би постојали преноси седница општинске скупштине. Услови за то очигледно постоје. Поменута локална телевизија би бар те преносе требало да ради за новац који добија из буџета. Тако би грађани могли да виде како раде и како се понашају њихови изабрани представници и како одлучују о њиховим најважнијим интересима на локалном нивоу. Видели би како се и колико труде на повереним им пословима, како размишљају и да ли своје личне интересе стављају испред или иза општих. На тај начин би им на следећим изборима било много лакше да донесу праву одлуку и изаберу најбоље. Најзад, убеђени смо да би многи суграђани радије гледали пренос из локалног парламента него „парове“ и „задругу“. Ако ни због чега другог, оно бар због тога што се ради о људима из њиховог комшилука.
А да има транспарентности и јавности рада, убеђени смо да не би ни дошло до проблема са изградњом асфалтне базе. Проблема који је ноћна мора житеља не само села Неваде већ и целог града. Наиме, Општинска управа се у прошлом броју Таковских новина од 3. септембра, огласила обавештењем о донетом решењу о давању и недавању сагласности за ову, како смо је ми у првом нашем саопштењу назвали „темпирану хемијску бомбу“.
Ипак није све било узалудно, вредело је борити се саопштењима, петицијама и протестима. Како сада ствари стоје, асфалтна база неће бити изграђена. Јер није добила сагласност на Део Студије о процени утицаја на животну средину пројекта. Образложење Техничке комисије је апсурдно: “констатовано је да пројекат, тј. његов део: Асфалтна база не поседују потребну и/или тражену пратећу документацију и услове имаоца овлашћења, који морају бити саставни део обавезних Прилога у документацији предметне Студије, тј. измењене/допуњене Студије о процени утицаја на животну средину…“
Зар се та стручна комисија није требала бавити штетним утицајем једног оваквог погона на вртић, оближња домаћинства, реку и цели град Горњи Милановац са ближом околином? Посебно у случају евентуалних акцидената. Па тако у обавештењу о не давању сагласности не стоји да ли ће можда у случају да инвеститор ажурира своја документа онда добити сагласност. Такође, у последњој реченици уместо поуке о правном леку пише да „заинтересоване јавности могу покренути управни спор подношењем тужбе надлежном суду у року од 30 дана.“ Кога треба тужити, комисију, општинску управу или инвеститора, али још црње је што ово значи да одлука није коначна. Јер и инвеститор може да поднесе тужбу.
Са друге стране дата је сагласност на део студије за мобилну фабрику бетона јер она садржи сву пратећу документацију.
Нисмо сигурни која је верзија Студије до које смо ми дошли: измењена и/или допуњена? Но чињеница је да у њој нема два него три дела: Општи део, Посебни део и Прилози. Такође нигде се одвојено не разматрају ове две фабрике и њихов утицај на животну средину, већ као целина.
Питамо се, да није ова Техничка комисија радила по принципу „боље врабац у руци него голуб на грани“, или још горе „ајде да за почетак прогурамо фабрику бетона, она ће мање да прави штету, а после када се ствари мало стишају правите ви и асфалтну базу…“
Обзиром да се у пројекту помиње само парцела на којој се налазила некадашња млекара није нам било јасно зашто је инвеститор оградио много већи простор. Осим парцеле број 30725/1 од 166 ари под оградом су још 5 суседних парцела (целокупне или делимично, површине још неких 50 до 80 ари). До ових података смо дошли једноставним увидом у катастарску документацију на сајту Гео Србија. Али није само то спорно.
АР градња (или тачније Предузеће за грађевинарство, производњу, трговину и транспорт Градња ДОО) је власник само Пословне зграде површине 543 m2 на КП број 30725/1. Исто ово предузеће није власник поменуте парцеле већ само има „Право коришћења“, а она је уписана као „државна својина РС“.
Пет парцела у непосредном окружењу, а које је поменути инвеститор делимично или целе оградио су такође у власништву Републике Србије, док се право коришћења води на „Индустријске некретнине АД Београд“. Наиме, ради се о акционарском друштву које је 2011. године формирао Имлек и које располаже са непокретностима ове фирме у нашој држави.
Све ове парцеле су дефинисане као „Градско грађевинско земљиште“.
И на крају, уместо закључка питамо:
- Постоји ли било каква инспекција у овом граду и држави или може да ради ко шта хоће?
- Ко плаћа порез за градско грађевинско земљиште на свим горе поменутим парцелама? Власник, корисник или узурпатор?
- Да ли је то једино место у нашој општини где се могу градити овакви погони, па макар били и мобилни и привремени?
- Зашто би посетиоце Горњег Милановца који долазе из правца Крагујевца и Београда дочекивала асфалтна база и код њих стварала први утисак о граду? Зар да уместо „Белог лабуда“, еурокрема, Металца, Тетрапака, Дечјих новина…. симбол Милановца постане асфалтна база?
- Зашто се ради нешто што је очигледно против воље грађана? Чему то? Ко због кога постоји и ко коме треба да служи, власт грађанима или грађани власти? Зашто власт толико упорно не жели да испоштује жељу грађана?
Медијски тим ОО Двери Горњи Милановаца
Фото: www.ozonpress.net