У оквиру правне одговорности најпре бих говорила о Закону о лустрацији као ефикасном филтеру који се заснива на принципу да се на основу закона формира одређени државни орган (комисија, одбор, тужилац) који ће једноставно да провери да ли су државни функционери који су вршили најважније функције кршили људска права, злоупотребљавали функцију и огрешили се о Устав и закон.
Лустрација није лов на политичке неистомишљенике нити било какав реваншизам, који врло често кроз своје наступе спинују они који сада имају контролу над системом и управо они који не желе промену система. Лустрација је вид увођења политичке одговорности о чему говоре искуства многих земаља које су успешно спровеле поступак лустрације. Земље које су успеле да спроведу лустрацију, успеле су да реформишу систем, успеле су да одвоје државу од партије на власти и оне су данас економски најразвијеније, демократске државе, тамо су плате највеће, а незапосленост најмања. Лустрација је предуслов да земља буде демократска, а то је, опет, предуслов да земља буде правна, а то је онда предуслов да постоји ефикасно тржиште и одговорна социјална политика.
Зашто је потребна промена система? Зато што ми морамо да одстранимо из система људе са високих функција који су палили куће новинарима и синдикалцима, пребијали људе на демонстрацијама, људе који уклањају два минута снимка са наплатне рампе, све оне који се баве корупцијом и криминалним активностима. Закон о лустрацији има много модела, много је примера земаља које су спровеле лустрацију. Поменућу само неке – Румунија, Чешка, Пољска, Бугарска, Немачка… Србија, за разлику од свих ових земаља, има једну карактеристику коју морам да истакнем. То је што су једни исти људи, једне исте породице вршиле власт претходних 30 година. У том смислу, није тешко прикупити информације ко су људи који су кршили људска права, на којим позицијама су се налазили, а на којим позицијама су сада. Цела Србија зна ко су ти људи.
Двери подржавају лустрацију као заштиту демократског поретка, да непријатељи демократије не могу да се преобуку, промене кошуље и поново се укључе у државни систем.
Заједно са Законом о лустрацији неопходно је донети и Закон о унакрсном испитивању порекла имовине. Висок ниво корупције који је у Србији присутан од почетка транзиције, затим богаћење злоупотребом јавне својине и трговина утицајем морају се хитно зауставити и адекватно санкционисати. Зато је Србији хитно потребан Закон о унакрсном испитивању порекла имовине, чијим доношењем ће се, између осталог, допринети смањењу неједнакости у друштву и да сви они коју су своју имовину увећали корупцијом, злоупотребом положаја, пљачком јавне својине и сав доходак стекли на нелегалан начин буду адекватно санкционисани. То ће се постићи изрицањем дугогодишње затворске казне, високе новчане казне, одузимањем незаконито стечене имовине и лустрацијом у виду забране обављања јавне функције на дужи временски период.
Да би све ово о чему говорим спровели, неопходне су јаке институције ослобођене политичког утицаја. Неопходно је успоставити систем независног правосуђа, независног тужилаштва и реформисати институције како би се омогућило да оне ефикасно спроводе законе. Не мислим само на судове, тужилаштва, органе полиције, мислим и на Пореску управу, Агенцију за борбу против корупције, Државну ревизорску институцију, Заштитника грађана, Повереника за заштиту информација од јавног значаја…
Све ове институције морају коначно да почну да обављају свој посао а то је заштита интереса државе, заштита интереса свих грађана. Како би успели у промени система врло важан предкорак је започети деполитизацију безбедоносних структура, отклонити сав политички утицај и исте ставити под контролу цивилног сектора (томе, наравно претходи отварање тајних досијеа као важан корак у промени система).
Када говорим о лустрацији морам истаћи уску веза са системом образовања у коме су се генерације школовале са врло смањеним могућностима за стицање потребног нивоа знања. Кадровски, из године у годину, Србија слаби, а томе доприносе управо трговци дипломама и лажни факултети без акредитације. Сви они који поседују лажне дипломе са лажних факултета, лажне докторате, сви они који су купили своје звање морају подлећи поступку лустрације. Како власници лажних диплома тако и трговци који продају исте. Лустрација стаје на пут овом својеврсном образовном злочину.
За крај, позивам сваког појединца да својим личним поступањем допринесе у развоју идеје о промени система. Промена система у коме је фокус на враћање демократије у оквир владавине права и Устава.
Биографија Маје Митић:
Маја Митић је рођена 15.08.1982 у Врању. Након дипломирања на Правном факултету у Приштини, ради као адвокат у својој адвокатској канцеларији у Врању.
У Дверима од 2012. године на месту секретара канцеларије градског одбора у Врању. На изборима 2012., 2014. и 2016. године била је кандидат за посланика републичке скупштине. Од 2018. године председник Статутарне комисије Српског покрета Двери. Последње две године је председник Савета Двери за уставна питања, правду и законодавство. Члан је Главног одбора и Председништва Двери. Поред Статута, учествовала у изради свих нормативних аката Покрета. Пре Двери нема политичких ангажовања.
Удата је, мајка једног детета.