Као што знате за нас у Дверима породица је оптимална  мера колективитета. Ми смо жртве два промашена експеримента. Претходни је био базиран на претераном колективизму, а садашњи се базира на разулареном индивидуализму. Оба експеримента су буквално прогутала традиционалне и породичне вредности.  Ми смо за то да се ово погубно кретање клатна  заустави и да породица буде у центру пажње.

     Породична медицина и породични лекар морају да се афирмишу и заузму кључно место у српском здравству. Довољно је да један члан породице буде болестан, па да цела породица пати и губи функционалност. Није и не може бити исто ако сваки члан породице има свог лекара и ако је један лекар на услузи целој породици. Добар породични лекар може унапредити функционисање породице и након излечења оболелог члана. Тако се стварају услови поверења који су на обострану корист.

То је један од најефикаснијих начина да се врати, нарочито последњим догађајима, пољуљано поверење у званичну медицину.

Превенција је друга кључна реч. Модерна медицина је изузетно скупа и тешко може бити бесплатна, али је зато свако улагање у превенцију изузетно исплативо. Превенција апсолутно може и мора бити бесплатна.

Обухватност бесплатним превентивним прегледима треба да буде главно мерило успеха здравственог система, а не број сазиданих објеката, мада је и то важно. Свако улагање у превентивну медицину вишеструко враћа уложени новац. Ми нисмо за акције, ми смо за систематски рад који није спектакуларан и најчешће не привлачи пажњу медија.  И морамо да водимо рачуна да смо сиромашни и не издвајамо довољно новца за здравство.

Промоција здравих стилова живота је други битан и незаобилазан стуб превенције. Борба за здравље мора почети од  детињства.

Палијативна медицина и патронажна служба морају надоместити недостатак капацитета за лечење најтежих и неизлечивих пацијената као и оних са губитком способности  за самосталан живот. Ове породице и ови пацијенти не смеју бити остављени и препуштени сами себи. Морамо се борити за достојанствен живот до самог краја.

Правовремена лекарска помоћ,  је од непроцењивог значаја у земљи где кардиоваскуларна и цереброваскуларна обољења узимају огроман данак, а посебно у граду какав је Београд са свим својим изазовима, посебно саобраћајним. Кључна реч је време. Вишеструко повећање улагања у службу хитне медицинске помоћи, као и едукација становништва за самопомоћ и узајамну помоћ је више него вишеструко корисно.

Последње, али не и мање важно, је побољшање материјалног стања здравствених радника у Београду. Бројни су начини на које се то може учинити, било путем разних олакшица,  било путем  бесплатног коришћења услуга градских сервиса. То,  за оволики градски буџет не би било много, а запосленима у здравству би много значило.

Ако успемо да се изборимо за ово у Београду у коме живи једна петина становништва Србије, успећемо и у целој Србији.

 

Др Синиша Јагодић

Члан Председништва Двери и председник Савета Двери за здравство