Српски Покрет Двери - Лого
Search

Шта препоручује некога да буде министар и мора ли то бити неко из струке?

       Због чега се министри ротирају, као сада Александар Вулин и Небојша Стефановић, ако су већ стекли увид у ресорно министарство, а остаће и даље министри, зашто не остају у истом министарству?

Да ли стоји теза да није важна стручност министра јер има помоћнике, заменике и руководиоце сектора, као што министар просвете има школске  управе и директоре, па ће се они бавити струком, а министар се понашати као руководилац било ког предузећа и самим тим свеједно је чиме руководити, односно за то не мора бити стручан?

Сва ова питања, на која се чинило да имамо одговоре и да се подразумевају, напредњачка власт је успела да оповргне, па чак и потпуно обесмисли. Да ли је министар стручан или не, више се и не поставља као релевантно питање, већ да ли одговара партији и њеним циљевима. Као важнија тема од стручности министара намеће се податак да ће у Влади бити скоро 50 посто жена и да је и даље председница Владе жена, па још припадница ЛГБТ популације. Све скоро па приближно европским стандардима, модерно и демократски, толико да ће наша Влада имати и министарку која је из посланичке опозиционе клупе, села у министарску фотељу.

 
У складу са чланом 23. Закона о државној управи Министарством руководи министар и он представља министарство, доноси прописе и решења у управним и другим појединачним стварима и одлучује о другим питањима из делокруга министарства. Дакле, министар представља министарство и тако ће одређена министарства водити министри са бројним аферама, као да им је управо то и највећа препорука да буду поново бирани. Нема законске, а видимо ни политичке одговорности за било кога од њих и сви они се заклањају иза имена Александра Вучића, као некога ко зна најбоље и ко је изнад сваког закона, па ако се  добије понуда од њега, та понуда се не одбија, како је то објаснио Синиша Мали.
 
Како су министри све више политички послушници, а све мање најбољи у ресору за који се именују, не чуди ни што је просвета за министра добила Бранка Ружића, који је још 2013. године постао министар без портфеља за Европске интеграције, а затим министар државне управе и локалне самоуправе. Просветни радници више немају никаква очекивања од министра и није нас много изненадило што је приликом предлагања кандидата за министре једино упражњено место било место министра просвете. Очигледно је било потребно додатно време да се у самом СПС-у више струја усагласи да то буде Бранко Ружић. Недопустиво је да се за тако важну функцију чека страначко поткусуривање, али то не треба да чуди јер на све функције долазе професионални политичари, без дана радног стажа у ресору за који се именују. Чињеница је да министри не одговарају бранши коју представљају, нити грађанима, па ни Народној скупштини и председнику Владе, јер знају да њихово именовање и останак на положају не зависе ни од кога од њих, па се самим тим и не обазиру много на незадовољство и проблеме који постоје.
 
Решења за ову ситуацију чини се да нема, сем нових избора и нове Владе на коју, каже Александар Вучић, нећемо чекати четири, него годину и по. Иако се можда ЕУ жели послати порука како је ова Влада у сваком смислу легитимна и демократска, она то није ни на један начин, као ни Скупштина која је бира. Ми који смо свесни њене орочености у сваком смислу, не видимо сврху њеног трајања, сем као време у коме може да дође до отварања дијалога између власти и опозиције на тему фер и поштених избора, који би требало да буду одржани што пре.
Гордана Маринковић Савовић
Члан Председништва Двери
Председник Савета Двери за образовање и науку

Будите у току!

Пратите нас на друштвеним мрежама: