Ко после свега што се десило у току ове године може да верује тзв. Кризном штабу који, притом, не постоји као орган у нашем уставно-правном систему? Не могу да обавежу председника државе да носи маску, а присиљавају грађане да их носе и у затвореном и у отвореном?
Пре седам месеци су са много мањим бројем новозаражених укинули заседања Народне скупштине и затворили грађане данима у куће, а данас ничега од тога нема иако је много већи број оболелих. Када су лагали и када су грешили у мерама: онда или сада? Или у оба случаја? Били су спремни да лажирају број новозаражених и умрлих да би владајући режим на силу спровео недемократске и противуставне изборе 21. јуна. Испоставило се да њихова борба има за циљ министарско место у ресору за који нису стручни.
Како они који немају снаге да затворе београдске сплавове који раде читаву ноћ да било коме буду ауторитет? Да ли је примерено тренутку спектакуларно отварање незавршеног новог луксузног тржног центра, који је намењен забави локалне „елите“ из Београда на води која не разликује Саву од Дунава и којој је главни проблем у животу бука са Старог савског моста?
Зашто Министарство здравља до сада није отворило јавну расправу и консултовало стручна лица која имају другачије мишљење о актуелној кризи са епидемиолошког и другог лекарског становишта? И да ли се забрана окупљања за више од пет особа и у затвореном и на отвореном односи и на активности политичких организација, па тако опозиција неће моћи да одржава ни састанке ни скупове док ће власт несметано моћи да састанчи и да се појављује на медијима на којима је забрањен приступ свакоме ко другачије мисли?
Највећи проблем је заправо однос власти према новој заразној болести од почетка, који се огледа у томе што пре свега председник СНС а онда и чланови Кризног штаба својим неозбиљним понашањем урушавају поверење грађана у државу и њене одлуке и препоруке. Све време власт злоупотребљава пандемију у дневно-политичке сврхе и самим тим постојећи Кризни штаб је у потпуности изгубио поверење грађана.
Зато је актуелни Кризни штаб зрео за смену. Србији је потребан нови Кризни штаб који би могао да обезбеди поверење грађана у ову институцију. Србији је потребан Кризни штаб који ће своје одлуке базирати на научним увидима и прецизним подацима о ширењу болести, и који неће манипулативно управљати и презентовати те податке. То најпре значи укључење нових, компетентних, нестраначких и одговорних стручњака који ће бринути о јавном интересу и здрављу нације, а не о политичком интересу СНС-а. Потребан је јасан план и динамика увођења мера у складу са бројем грађана којима је потребна или ће бити потребна хоспитализација. То значи предвидивост увођења мера и њихово степеновање уз одговорну пројекцију броја оболелих, а не пооштравање у складу са тренутним политичким интересом режима, док се у грађане улива несигурност, страх и безнађе. Грађани Србије морају да знају кад и под којим условима ће бити уведене одређене мере, посебно када ће оне бити пооштрене, а њихова Уставом гарантована слобода ограничена.
У Србији је данас подједнако ако не и више акутан проблем здравствено стање грађана Србије који болују од других, посебно од најтежих болести. Право питање за Министарство здравља и Кризни штаб гласи: да ли сте на темељу званичних података о дужини чекања, одлагања прегледа и интервенција донели процену утицаја ширења вируса Ковид-19 на здравствени систем уопште? Да ли сте извршили процену утицаја на приступ здравственим услугама и доступност лечења оболелима од свих других болести и на основу тога донели план улагања у болничке капацитете?
Основно је да сви корисници здравствених услуга морају и заслужују да знају које здравствене услуге сада не могу да добију, које здравствене услуге ће им бити одложене и до ког рока.
Коначно, сматрам да Министарство здравља не улаже у људе у здравственом систему, да немамо довољно особља, а они који тренутно раде се користе изнад граница хуманости. Сваку неозбиљност и недоследност Кризног штаба жестоко плаћају грађани али и здравствени радници на првој линији. Зато је потребно запослити још лекара и медицинских сестара и олакшати претежак посао постојећем преоптерећеном медицинском кадру.
Крајње је време да се размисли да се и приватни део здравственог система (који чини најмање 30% укупно запослених у здравству и укупних здравствених услуга) укључи у један нови солидарни државни план и стави на располагање своје особље и капацитете за потребе грађана Србије уз одговарајућу подршку државе, попут опције да РФЗО регулише трошкове лечења у приватном сектору. Држава Србија мора да зна са чим располаже што се тиче болничких капацитета, особља, медицинских апарата и других ресурса у збиру јавног и приватног здравства, и да плански брине како о пацијентима који болују од нове заразне болести тако и о онима који се лече од других оболења. Тај план би било лакше направити и спровести када би се укључило и приватно здравство, али то захтева промену приступа овој кризи, нови Кризни штаб који би вратио поверење грађана и струке, и већу подршку државе овом јавно-приватном партнерству у здравственом систему.
Председник Двери
*Извор: Интернет портал Директно.рс