Радници на интернету, тзв. „фриленсери“, предали су своје захтеве Министарству финансија. Њих је у Србији више од стотину хиљада. Према броју „фриленсера“ по глави становника, Србија је у светском врху, рангирана у првих десет земаља, а захваљујући раду ових људи, Србија има више од 150 милиона евра девизног прилива.
Двери се оштро противе најављеном пореском прогону ових, већином незапослених IT стручњака, програмера, преводилаца, професора језика и других углавном младих и образованих људи, који се баве развојем софтвера и технологије, писањем и превођењем, продајом, маркетингом или раде у креативној и мултимедијалној индустрији.
Пореска управа је годинама ћутала а сада жели да наплати порезе и доприносе за претходних пет година. Уместо да попут других држава у окружењу, власт олакша положај овим младим и образованим људима, Пореска управа од њих захтева да се „самоопорезују“ и тако себи обрачунају и плате порезе, доприносе и наравно, камате за последњих пет година. На овај начин се овим људима поручује да иду из Србије. Наравно, порез треба и мора да се плаћа. Али како?
Двери за „фриленсере“ “ траже да се пре наметања обавеза регулише њихов правни статус јер су за систем „невидљиви“. Закон о раду ове људе не препознаје, највећем броју ово је једина или додатна зарада, јер су или незапослени или нису ни регистровани код Националне службе за запошљавање. Најчешће од њиховог рада издржавају своје или породице својих родитеља. Не само да су без законског статуса, „фриленсери“ су и радно-правно незаштићени јер они немају послодавца, па тако немају код кога да остваре и заштите права из радног односа (боловање, годишњи одмор). Њихов је положај несигуран и због тога јер су им послови непредвидиви и без сигурног континуитета. Такође, неопорезиви део зараде код ових послова често је само 20%, док ће порези и доприноси бити око 57%. И док пореска стопа од 20% ни за кога не би била спорна, осим високе опорезиве основице од 80% бруто дохотка, врло су спорни доприноси за социјално, здравствено и осигурање за случај незапослености који износе додатних 36,55%. Какав је основ за плаћање ових доприноса за „фриленсере“, и то за последњих пет година, уколико нису запослени, и немају послодавца, а Закон о раду њихов статус не регулише, нити без плаћања пореза могу да овере здравствене књижице. Осим тога, овим лицима радни стаж за пензијско осигурање може да се рачуна тек од краја 2019. године, а обавезе плаћања доприноса се рачунају за последњих пет година. О апсурдности захтева да плаћају доприносе за пензијско, инвалидско и осигурање за случај незапослености, говори и то што је већина „фриленсера“ незапослено.
Двери траже, пре наплате било каквих пореза регулисање правног статуса радника на интернету, суспензију наплате доспелих потраживања за доприносе, хитне измене радно-правних и пореских прописа ради регулисања преференцијалног положаја радника на интернету и њихово ослобођење од плаћања доприноса у Србији. У Србији радници на интернету морају бити заштићени као страни инвеститори, а само тако ово може да буде земља за њих.