Прво републичко Зелено писмо Српског покрета Двери

Свакога месеца Зелена акција Српског покрета Двери достављаће властима на републичком, покрајинском и локалном нивоу зелена писма којима ће мапирати највеће проблеме у заштити животне средине и понудити конкретна решења у овој области.

У складу са новим Прогласом Српског покрета Двери „Промена система – сигурност за све“, који се посебно бави зеленим патриотизмом и решавањем проблема у области заштите животне средине,

Позивајући се на Устав Републике Србије и право на здраву животну средину које је дефинисано као једно од основних права сваког грађанина,

Имајући у виду и Закон о заштити животне средине, Национални програм заштите животне средине, Националну стратегију одрживог коришћења природних ресурса и добара,

Поштујући Архуску конвенцију, којом се гарантује доступност информација, учешће јавности у доношењу одлука и право на правну заштиту у питањима животне средине,

Обраћамо се Влади Србије која је најодговорнија за кршење наведених уставних начела, законских одредби и међународних конвенција, са следећим питањима од националног значаја:

ПРВО ЗЕЛЕНО ПИСМО СРПСКОГ ПОКРЕТА ДВЕРИ

О НАЈВАЖНИЈИМ ЕКОЛОШКИМ ПРОБЛЕМИМА У СРБИЈИ

1. МАСОВНА ИЛЕГАЛНА СЕЧА ШУМА У СРБИЈИ

За последњих десет година кривично дело шумска крађа је на првом месту у односу на сва остала дела против животне средине. Еколошка штета сече дрвећа је десет пута већа од новчане вредности посеченог дрвећа. Најтежа је ситуација на административној линији са КиМ где је за две деценије у том појасу нестало 636 хиљада м3 шума, величине две општине Нови Београд.
Питања:

Шта сте урадили на откривању злоупотреба у шумским газдинствима?
Шта сте урадили на строгом кажњавању илегалне сече шума?
Због чега Србија неконтролисано извози дрвну сировину?
Шта сте урадили на организованом пошумљавању?

2. УНИШТЕЊЕ ЗЕЛЕНИХ ПОВРШИНА И ДРВЕЋА У УРБАНИМ СРЕДИНАМА

Сеча стабала у градовима добила је размере епидемије. Секу се читави дрвореди (Алексинац, Суботица, познати примери сече стабала у Београду: на Калемегдану због изградње гондоле, на Петловом брду, на Кошутњаку, а читава Србија била је згрожена сечом стогодишњих стабала атлантског кедра крај Пастеровог завода у Нишу, у време полицијског часа у току пандемије, а која су посадили солунски борци по повратку са фронта).
Питања:

Зашто се уништавају зелене површине зарад нове и често дивље градње и не праве нови паркови и зелене површине?
Зашто није направљен катастар дрвећа у сваком граду?
Зашто се не поштују пројекти озелењавања приликом изградње нових стамбених и пословних зграда?

3. ЗАГАЂЕНОСТ ВАЗДУХА У ГРАДОВИМА СРБИЈЕ

Многи градови у Србији су током зимских месеци најзагађенији градови на Балкану, али и у Европи, са нивоом загађења 100 пута вишим од оних која се сматрају опасним за здравље људи.
Питања:

Због чега се не примењује начело из Националног програма заштите животне средине да загађивач плаћа?
Због чега су ребалансом буџета за 2020. годину за 2 милијарде динара смањена издвајања за заштиту животне средине?

4. УГРОЖАВАЊЕ ПРИРОДЕ

Ургентни проблем представља противправна изградња објеката која осим угрожавања квалитета животне средине проузрокује низ тешкоћа у вези са обезбеђењем основних комуналних функција. Чак и у националним парковима попут Копаоника власт је толерисала дивљу градњу од стране повлашћеног инвеститора. Златибор је упропашћен дивљом градњом, у Врњачкој бањи се гради вишеспратница крај самог извора „Снежник“, а у Национални парку „Тара“ дивље је изграђено 120 сплавова, чак у деловима под првим степеном заштите, а фекалије се изливају директно у Дрину. Самовољно понашање инвеститора урушава систем заштите животне средине. Број птица, крупне дивљачи али и ситних дивљих животиња је у опадању, како због загађења али још више због криволова, ниских казни и толерисања повлашћених и људи изван закона за узнемиравање, злостављање и уништење заштићених врста, попут „белоглавог супа“.
Питање:

Да ли су приватни инвеститори и њихови интереси јачи од државе и законски заштићених паркова природе?
Да ли ће бити забрањен даљи развој еколошки небезбедног пројекта отварања рудника јадарита стране компаније „РИО ТИНТО“ у Лозници?

5. УПРАВЉАЊЕ ЗАШТИЋЕНИМ ПРИРОДНИМ ДОБРИМА

На територији Србије законом су заштићена 464 подручја од изузетног значаја за очување и унапређење природе (5 националних паркова, 17 паркова природе, 20 предела изузетних одлика, 68 резервата природе, 3 заштићена станишта, 310 споменика природе, 38 подручја од културног и историјског значаја). Овакво богатство, природно добро и ресурси налажу велику обавезу у смислу управљања. Српско природно благо препуштено је неодговорној комерцијализацији и узурпацији од стране картела политичке и бизнис елите.

Како ћете обезбедити нови модел управљања и поделе добити у коме ће партиципирати и локалне заједнице које живе у заштићеним подручјима?

ЗАКЉУЧАК

С обзиром да циљ Зелене акције Српског покрета Двери није само критика актуелне власти и постојећег стања већ зелени, еколошки патриотизам и истинска брига и заштита животне средине, предлажемо Влади Србије следеће кораке у овој области:

Формирање Националног савета за еколошку безбедност.
Формирање ренџерске службе за послове чувара у заштићеним подручјима.
Обнављање Покрета горана као волонтерске службе за пошумљавање и развој еколошке свести и здравих стилова живота код младих.
Увођење зеленог заштитника (менаџера) на локалном нивоу извршне власти као заменика или помоћника градоначелника у свакој локалној самоуправи.
Референдум на републичком, покрајинском и локалном нивоу за сваку одлуку власти која угрожава заштиту здравља и природе.
Увођење „Зеленог телефона“ за примање пријава, коментара и предлога на зелене теме, који треба да прерасте у институционализовану Мрежу зелених телефона Србије.
Стварање Еколошке мреже Србије, која доноси успостављање тзв. еколошких мрежа, које се састоје од средишње зоне, заштитне зоне и еколошких коридора, и која треба да обухвати еколошки најважнија подручја од националног и међународног значаја.
Формирање Националног фонда за енергетску и саобраћајну транзицију, који ће подржавати конкретне промене кроз механизме награђивања и подстицаје појединцима, приватним и јавним предузећима у коришћењу енергетске ефикасности и алтернативних видова превоза.

У Београду, 16. новембра 2020. године

У име Српског покрета Двери,
Бошко Обрадовић, председник

[ngg src=“galleries“ ids=“319″ display=“basic_thumbnail“ thumbnail_crop=“0″]

Конференцију за медије Бошка Обрадовића овим поводом можете погледати овде:

Покрени се Србине

За живот Србије!

централа:

телефон:

viber:

факс:

Заступник Српског покрета Двери:

О Покрету

Новости

Будите у току!