Српски покрет Двери: 25. новембар да буде државни празник

У наставку преносимо њену комплетну изјаву овим поводом:

„Српски покрет Двери сваке године на овај дан подсећа јавност на једну од највећих победа српског народа у 20. веку, а то је Присаједињење Срема, Баната, Барање и Бачке Краљевини Србији. Тога 25. новембра 1918. године Краљевини Србији су се на Великој народној скупштини присајединили Барања, Бачка и Банат, док је Срем то урадио неколико дана раније. Пет дана касније створена је Краљевина СХС, што значи да се Српска Војводина није присајединила будућој Југославији већ Краљевини Србији, што је веома важно знати и нагласити. Вишевековна борба српског народа у Аустроугарској монархији за присаједињење својој матици овим је била завршена. Многи који су изгарали у тој борби, почев од Мајске скупштине 1848. године и стварања Српског војводства па и касније, нису дочекали тај дан: Ђорђе Стратимировић, Стеван Рајачић, Војвода Шупљикац, Светозар Милетић, Лаза Костић…, чија имена остају вечито уткана у темеље српске државности. Никада не смемо заборавити какву је требало имати храброст  и доследност и истрајавати вековима у овој борби у једној великој царевини и не нестати, очувати веру и нацију и видети пред собом само један циљ – Србију, који је на крају и остварен. То је епохално историјско дело и победа наших предака са простора северне Србије.

 

Присећамо се Игњата Павласа који је председавао Великом народном скупштином, Јаше Томића који је у име Српског народног одбора предложио ту велику одлуку, као и седам жена посланика које су у тадашњој Европи биле међу првим женама које су имале право гласа. Једна од њих је била и ћерка Светозара Милетића – Милица Томић. Многи од учесника и присталица ових догађаја, као и други угледни Срби тога времена, нестали су у хладним таласима Дунава јануара 1942. године у Новосадској рацији мађарских окупатора, па и њен председавајући Игњат Павлас.

После Другог светског рата је дошао комунизам, Србија је једина од свих бивших југословенских република добила две покрајине које су даље Уставом из 1974. године постале државе у држави и претиле својој матици отцепљењем, уцењујући је непрестано. Стална питања о „нашим новцима“ злоупотребљавана су за сепаратистичке тенденције и стварање вештачке војвођанске нације. Њихов главни заговорник, Чанков ЛСВ, данас је главни партнер СНС у власти у граду Новом Саду, а улогу даљих сепаратистичких идеја преузео је СВМ кроз полутајни коалициони споразум са СНС који смо недавно открили јавности и који је потом демантован и представљен као радна верзија.

Зашто се СНС јавно не хвали овим споразумом са СВМ, као ни Мини-шенгеном са Албанијом, у свим режимским медијима које апсолутно контролише? Зато јер је то за  гласаче СНС али и већински српски живаљ у АП Војводини апсолутно неприхватљиво да у неким општинама са већинским мађарским живљем стварају потенцијалне национално организоване округе или заједницу мађарских општина? У Војводини живи велики број националних мањина који живе сложно са већинским српским народом, међу које спадају и Мађари. То тако треба и да остане, и не смемо да дозволимо да нас владајуће српске и мађарске странке деле и сукобљавају због својих страначких интереса.

Власт је власт, али је национални и државни интерес изнад свега, па и власти. Зато данас подсећамо понекад  заборавни српски народ на наше велике претке и њихова велика дела, а ову власт на велику одговорност према њима. Уједно би требало да схватимо још једну поруку Велике народне скупштине из 1918. године, која се тиче Косова и Метохије –  они који су вековима радили на присаједињењу Српске Војводине Краљевини Србији то су и остварили, јер никад нису одустали од те идеје, као што ми никада не смемо одустати од борбе за очување Косова и Метохије у саставу Србије, и то ће се и остварити.“