Главна тема будућег дијалога власти и опозиције нису изборни услови, јер је ту све јасно шта треба урадити, већ гаранције да ће се било шта променити пре избора на свим нивоима.
Ових дана се навршава пола године од завршетка недемократских и противуставних избора 21. јуна. Упркос томе што је власт признала да су ови избори били лажни и скратила мандат нелегитимне Скупштине и Владе, дијалог између власти и опозиције о ванредним изборима на свим нивоима још увек није почео. Једини кривац за то је председник лажне Скупштине Ивица Дачић који намерно одлаже почетак дијалога и замајава јавност како би потрошио време до ванредних избора. Његова улога у том смислу треба да буде што пре раскринкана.
Став који треба да заступа опозиција у будућим разговорима већ је дефинисан у „Закључцима и препорукама стручног тима са протеста 1 од 5 милиона“, а тичу се слободе медија, и пре свега јавних сервиса, улоге РЕМ-а, Агенције за борбу против корупције и других контролних тела, спречавања функционерске кампање и притисака на бираче… Многе основне ствари о којима говори овај стручни документ већ су записане у Уставу и законима, али се не примењују под овом влашћу. Дакле, наш највећи проблем није одсуство законских услова за поштене и слободне изборе већ безакоње власти и избегавање примене услова који су законом већ дефинисани.
То значи да главни циљ преговора са влашћу нису изборни услови, јер је ту све јасно шта треба урадити, већ гаранције да ће се нешто заиста и променити. То што ће доћи до дијалога између власти и опозиције, па чак и да у том дијалог дође до неког споразума који ће бити потписан од обе стране – не значи ништа јер се овој власти не може веровати, па чак ни на потписану реч.
Зато су кључна питања будућег дијалога на којима опозиција заједнички треба да инсистира, тражећи да дијалог отпочне што пре, следећа:
- Када дијалог тачно почиње (а мора хитно почети већ до краја ове године јер време до ванредних избора брзо пролази)?
- До када дијалог мора да буде завршен (јер мора бити остављено довољно времена пре ванредних избора за функционисање слободних медија за другачије мишљење и глас опозиције)?
- Шта су гаранције да ће договор бити спроведен (прелазна, техничка Влада стручњака, посебно Министарство за спровођење избора, ко-министри из редова опозиције у неколико кључних министарстава, или Комисија састављена од представника власти и опозиције са овлашћењима да спроведе договорено)?
- Када ће бити одржани ванредни избори на свим нивоима (републички, покрајински и локални, јер су парламенти на свим нивоима без опозиције подједнако неодрживи)?
Без обзира на наше идеолошке и политичке разлике и у колико различитих колона ћемо изаћи на те изборе, опозиција у овом тренутку треба да заузме заједнички став по овим питањима и спремно дочека почетак најављеног дијалога.
Бошко Обрадовић
Председник Двери