Свакодневица се доста изменила у односу на стање које смо имали пре ове епидемиолошке ситуације, нарочито када је у питању здравствени систем наше државе. Дугогодишњи неправедан однос према здравственим радницима кулминирао је нарочито у овим тешким данима.
Још од самог почетка кризе они су постављени на прве линије одбране здравља нације, немајући нити опрему за рад, нити довољан број људи, нити јасан систем деловања. Ионако омаловажени малим платама, здравствени радници искоришћени су као живе мете у борби против нове заразне болести док је власт својим неодговорним понашањем манипулисала и њима и свим грађанима ове наше лепе земље. Усмерени једни на друге, медицинари и грађани покушавали су заједничким снагама да створе зид одбране што је руководство државе користило искључиво за маркентишку стратегију и пропаганду саме владајуће елите. Здравствени радници су најпре поражени Кризним штабом који чине искључиво подобне личности чија је изгледа основна врлина послушност једнопартијском режиму и слепо спровођење политички предложених мера које немају баш много везе са логиком.
У целој овој ујдурми највише је страдао обичан, просечан грађанин ове земље. Збуњен, преплашен неодговорним обраћањима Кризног штаба, целодневно „бомбардован“ полуинформацијама са малог екрана, тај просечан грађанин постао је забринут и неповерљив што је створило одличну подлогу за многе психичке и душевне тегобе. Обраћања која стварају панику становништва, неетичка приказивања збрињавања тешких пацијената, поруке застрашивања и претње смрћу великог броја људи довели су до енормног пораста броја психијатријских болести код становништва. Медији се труде да убију сваку радост која је преостала претежно здравом становништву, правећи од њих жртве гледаности својих хорор емисија са црним извештајима и прогнозама. Од почетка пандемије, ретко у којој информативној емисији можемо чути колико се беба родило у породилиштима широм Србије. А рађају се бебе, хвала Богу. Много људи се излечило, хвала Богу. Највећи проценат, преко 90% људи, чине асимптоматски ПЦР позитивни пацијенти. Зашто се о томе не прича на јавним сервисима? Да ли је постало забрањено информисати људе о нечем што није ковид и то искључиво црна статистика?
Можда и највећи проблем у овој пандемији представљају људи који имају хроничне болести, онколошки пацијенти, људи који имају потребу за хитним хируршким интервенцијама. Они су остављени на милост и немилост система и сопственог новчаника који је у већини случајева веома „танак“. Сви запослени у Србији имају уплаћено обавезно здравствено осигурање, које на просечну плату од 50.000 динара износи око 3.000 на терет запосленог и исто толико на терет послодавца, што је укупно 6.000 динара. Дакле у овом случају, држава представља осигурање које за наведени износ треба да обезбеди одређену услугу. Држава, као највећи здравствени осигуравач узима ОБАВЕЗАН новац од свих запослених и њихових послодаваца односно привреде и за тај новац није у могућности да осигуранику обезбеди услугу. Осим тога, за наведени новац се не добија баш увек комплетно покривена медицинска услуга, постоје разне партиципације, што за прегледе што за лекове а највећи део стоматолошких услуга се наплаћује. Поређења ради у једној осигуравајућој кући за око 47 евра месечно добијате лечење, лекови су апсолутно покривени полисом и имате право на један бесплатан систематски преглед годишње, у вредности осигуране суме која износи 10.000 евра. И нема листе чекања. У државним установама према једном истраживању објављеном у „Политици“ у априлу 2019. на листама чекања за различите интервенције налази се 66.573 људи.
У овим данима на територији читавог Београда, пријем за хируршке интервенције раде се искључиво на хирургији у оквиру ВМА болнице, у којој у смени дежурају три хирурга: општи хирург, неурохирург и уролог. Три хирурга дежурају у Београду на двомилионски град тако да људи којима је потребна хитна хируршка интервенција немају ни теоретске шансе да стигну на ред. Ако имају новац решење им је приватна болница а ако новца немају, немају ни решење. Већина болница су ковид болнице, цели системи и њихове хирургије раде интервенције искључиво ковид пацијентима са упутом из инфективне клинике или болнице Бежанијска коса.
С обзиром на ове чињенице, епидемиолошку ситуацију као и целокупну и дугогодишњу кризу у нашем здравственом систему, сматрамо да држава мора да реагује на начин што ће својим осигураницима понудити могућност лечења и у приватним болницама. На тај начин смањиће се притисак на већ раслабљени државни здравствени систем и што је најважније, грађанима ће се дати могућност да могу брже да реагују што ће многима у том случају значити да сачувају и сам живот и да у данима пандемије имају уопште где да се лече.
Здравствена књижица – Да важи свугде!
Нада Гладовић
Фото: Дејана Мајсторовић