Власт у Србији већ дуго има дискриминаторски однос према сопственим грађанима, домаћим привредницима и предузетницима, док је благонаклона према новообогаћеној српској елити, према страним компанијама и инвеститорима. О преференцијалној политици српских власти према капиталу и инвестицијама које потичу из иностранства говори следећи невероватан, али истинит податак. У Србији је страним инвеститорима од 2006. године додељено чак 93,5% од укупних подстицаја, док је само 6,5% тог новца отишло домаћим привредницима.
О дискриминацији домаће привреде говори и то што је политика субвенционисања готово пуних десет година важила само за стране инвеститоре, а тек од 2015. године право на субвенције постаје доступно и домаћим предузећима. За реализацију 291 инвестиционог пројекта до 2019. године одобрено је око 650 милиона евра, а и поред тога што трећину тих пројеката (32%) представљају инвестиције домаћих инвеститора, пројекти страних компанија доминирају по свим показатељима. Тако је и са вредностима укупних инвестираних средстава, где је 91,5% укупних инвестиција дато страним улагачима, а одобрено им је и 6,4 пута више средстава по пројекту у односу на домаће улагаче. И вредност субвенција по сваком запосленом је код страних улагача била за 30% већа у односу на субвенције које је држава доделила домаћим привредницима. При томе, близу 50% свих подстицаја додељено је пројектима ниске и средње технолошке сложености, а плате запослених су веома ниске. (Филиповић,М.&Николић,М (2020) Анализа ефеката политике субвенционисања инвестиција на унапређење технолошке структуре домаће привреде, у зборнику Економска политика Србије у 2020.год., Београд, стр.83-98).
Оволики новац осиромашених грађана Србије није остварио циљеве због којих је политика привлачења страних инвестиција кроз субвенције уведена. Стандард грађана у Србији је међу последњима у Европи, а број гладних повећан је два пута, и сада је то 5% становништва. У условима неконтролисане државне помоћи о начинима подршке најчешће одлучује сам политички врх, а агенције РАС и Фонд за развој, су у много наврата показале коруптивне капацитете, као и бирократизовну и нетранспарентну праксу. Примера ради, за девет месеци од доношења пакета мера за помоћ привреди за ликвидност, од двадесетак производних предузећа колико их на привредно девастираном југу Србије и има, средства је Фонд за развој доделио само једном од тражилаца, и то пре неколико дана, и то половину тражених средстава за опстанак фирме.
Због овако велике неправде и дискриминације у третману домаћих привредника, од којих многи већ селе своје фирме и погоне у околне земље, Српски покрет Двери је Влади Србије предао захтев са 12 мера за помоћ домаћој привреди. Подржавамо све захтеве домаћих привредника и предузетника који су најугроженији кризом. Од њиховог опстанка зависи и судбина стотина хиљада запослених и њихових породица.
Крајњи је час да Влада Србије увиди значај опстанка домаћих предузећа за судбину земље.
проф. др Тамара Миленковић Керковић
Потпредседник Двери
Потпредседник Двери